Рекултивација површинских копова и одлагалишта

Додај везе
С Википедије, слободне енциклопедије

Рекултивација површинских копова и одлагалишта представља низ рударских, инжењерских и пољопривредних мера које за циљ имају обнављање терена, екосистема нарушеног површинском експлоатација. Предео обухваћен рекултивацијом уклапа се у постојећи екосистем или се у целини или делимично мења његова намена за нове потребе.[1]

Предмет истраживања[уреди | уреди извор]

Површинска експлоатација минералних сировина је дугорочни пројекат који проузрокује велике промене животне средине. Измене се јављају у горњем делу литосфере, у целој хидросфери и у доњем делу атмосфере у непосредном контакту са активностима површинске експлоатације. Угрожавање вода, ваздуха и плодног земљишта су негативне последице проузроковане деловањем рударских радова. Њихова неутрализација зависи од степена активности заштите природе,природно-климатских и производно-техничких услова.[1]

Пре и после рекултивације

Процеси рекултивације[уреди | уреди извор]

Процеси рекултивације и ревитализације се састоје од предвиђања,планирања и пројектовања,преко експлоатационих радова,техничке и биолошке рекултивације нарушених површина,па до успостављања новог екосистема.[2] Током трајања процеса рекултивације укључен је низ економских ,техничких и природних фактора. Међу процесе рекуливације спадају и приступ шумских рекултивација(пошумљавање) и холистички приступ.[1]

Рударство је обликовало овај кутак Аљаске још пре него што је био национални парк. Научници и извођачи радова сада раде на повраћају и стабилизацији многих старих и напуштених рудника

Процесна анализа рекултивације површинских копова[уреди | уреди извор]

Период развоја површинског копа[уреди | уреди извор]

Животни циклус сваког површинског копа чине три фазе:

  1. пре експлоатациона фаза;
  2. фаза експлоатације;
  3. после експлоатациона фаза;

У прву фазу копа спадају геолошка истраживања (резерве и квалитет минералне сировине, геомеханика, хидрогеологија итд.), израда техничке документације, техно економске и еколошке анализе. [1] Фаза експлоатације обухвата период припреме и отварања, период пуне производње и период затварања. У периоду затварања прекида се са откопавањем минералне сировине и изводе се завршни радови на рекултивацији површинског копа. [3]

Пословни процеси[уреди | уреди извор]

Пословни процеси су низ логички повезаних активности које користе ресурсе компаније.Сваки пословни процес се састоји од 5 елемената:

  • Пословни процес има своје купце;
  • Пословни процес представља скуп активности;
  • Активности процеса стварају вредност купцима;
  • Активности изводе људи и/или опрема;
  • Пословни процес често укључује неколико организационих јединица.

Основне карактеристике сваког пословног процеса су следеће:

  • Сваки процес има свој циљ;
  • Сваки процес има свог власника;
  • Сваки процес има свој почетак и завршетак;
  • У процес улазе инпути, а излазе оутпути;
  • Процес је састављен од секвенцијално изводљивих активности;
  • Посматрајући улазе и излазе процеса лако се утврђује успешност

процеса;

  • Како би процес опстао треба да има познате интерне и/или екстерне

купце и добављаче;

  • Неизбежно континуално унапређење процеса.[1]

Управљање рекултивацијом[уреди | уреди извор]

Процес рекултивације као пословни систем састоји се из низа процеса као што су : техничка рекултивација, биолошка рекултивација, мониторинга радне и животне средине.[1] Управљање рекултивацијом се реализује кроз процесе планирања,организовања, праћене реализације и контрола реализације пословних активности. Најзначајнији процес за ефикасну реализацију рекултивације јесте процес планирања.[4]

Србија[уреди | уреди извор]

У Србији је Законом о рударству и геолошким истраживањима предвиђена обавезна рекултивација након завршетка експлоатације.

Преглед рекултивације површинских рудника на територији Републике Србије
Рудник Колубара У периоду 1957-1969 године, пошумљено је 110 хектара. У периоду 1977-1996 године, биолошком рекултивацијом захваћено је 981хектара.
Рудник Костолац Деградирано је 2.500 хектара земљишта. У периоду 1970-1993. године, биолошком рекултивацијом обухваћено је 546 хектара.
Копови: Бор, Велики Кривељ, Церово, Мајданпек, Јама Бор На јаловиштима Бор и Велики Кривељ изводи се и техничка и биолошка рекултивација. На деградираним површинама рудника до сада је засађено 1.600.000 садница лишћара
Копови: камена, Зорка неметали Шабац Пројектом је предвиђена биолошка рекултивација,а 50% планирано је за пољопривредне културе
Копови: опекарске сировине Потисје Кањижа, Полет, Нови Бечеј, Зорка неметали Шабац, Тоза Марковић и др. На копу Потисје Кањижа изведена рекултивација за туристичко-рекреативне сврхе са воденим површинама на депресијама. На коповима Мајдан 1, Мајдан 2, Полет, Нови Бечеј у току је извођење рекултивације за туристичко-рекреативне сврхе. На копу Зорка неметали, Шабац пројектом је предвиђена биолошка рекултивација.
Копови: шљунка и песка, Шљункара, Бела црква, Врњачка Бања и др. На копу Шљункара, Бела Црква 6 депресија је испуњено водом, од чега је једна рекултивисана у градско језгро. Напуштена Шљункара, Врњачка Вања је пример спонтаног природног успостављања биоценозе.

[4]

Рекултивација депонија у Србији[уреди | уреди извор]

Пројекат рекултивације обрађује потпуно нови метод у Србији, по којем се из депонованог смећа издваја депонијски гас. Овај гас ће након изградње одговарајућих постројења, бити коришћен за производњу електричне енергије, као и за загревање административних просторија током зимских месеци.[1]

Одлагалишта[уреди | уреди извор]

Одлагалишта као и насипи нарушавају и угрожавају природну средину па се посебна пажња посвећује естетском обликовању ових простора. Негативне измене које узрокују одлагалишта су промена режима вода,промена стања атмосфере, појава прашине и промена визуелног простора.[4]

  • Постоји неколико фаза рекултивације одлагалишта:
  • Формирање површине одлагалишта;
  • Планирање површина одлагалишта;
  • Периоди слегања одлагалишта;

Техничком рекултивацијом обезбеђује се заштита плодног слоја од ерозије, ветра и воде. Са ефикасно пољопривредно искоришћење површина одлагалишта, оне треба да имају правилну форму и што већу површину.[1]

Види још[уреди | уреди извор]


Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г д ђ е ж Павловић, Владимир. „Рекултивација површинских копова и одлагалишта.” Научна монографија, Рударско-геолошки факултет Универзитета у Београду, Југословенски Комитет за површинску експлоатацију, Београд(2000). Приступљено 25. августа 2020.
  2. ^ Вујић С. Пројектовање рекултивације и уређење предела површинских копова, Научна монографија, Рударско-геолошки факултет Универзитета у Београду и Академија инжењерских наука Србије, Београд(2009). Приступљено 25. августа 2020.
  3. ^ Filiz Torpak, Mine reclamation financial bonding and regulation, Master Thesis, Department of Mining of The Graduate School of Natural and Applied Sciences of Middle east Technical University. Приступљено 25. августа 2020.
  4. ^ а б в Павловић В., Системи површинске експлоатације, Научна монографија, Рударско-геолошки факултет Универзитета у Београду, Југословенски Комитет за површинскуексплоатацију, Београд, 1998. Приступљено 25. августа 2020.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Рекултивација_површинских_копова_и_одлагалишта&oldid=26988964”