Рекурзивни језик
Изглед
Рекурзивни језик у математици, логици и рачунарству је тип формалног језика који се још назива и одлучивим или Тјуринг-одлучивим. Класа свих рекурзивних језика сее често назива R, мада се ово име користи и за класу RP.
Овај тип језика није дефинисан у хијерархији Чомског Chomsky 1959.
Дефиниције
[уреди | уреди извор]Постоје две главне еквивалентне дефиниције за концепт рекурзивног језика:
- Рекурзивни формални језик је рекурзиван подскуп у скупу свих могућих речи над азбуком језика.
- Рекурзивни језик је формални језик за који постоји Тјурингова машина која ће када јој се да било која улазна ниска да стане и прихвати ниску ако она припада језику, а да стане и одбаци ниску у супротном. Тјурингова машина се увек зауставља; позната је као одлучивач, и каже се да она одлучује рекурзивни језик.
Сви рекурзивни језици су и рекурзивно пребројиви. Сви регуларни, контекстно-слободни и контекстно-сензитивни језици су рекурзивни.
Својства затворења
[уреди | уреди извор]Рекурзивни језици су затворени у односу на следеће операције. Другим речима, ако су L и P два рекурзивна језика, онда су и следећи језици рекурзивни:
- Клинијева звезда
- слика од φ(L) у односу на e-слободни хомоморфизам φ
- конкатенација
- унија
- пресек
- комплемент од L
- разлика скупова
Последње својство следи из чињенице да се разлика скупова може изразити помоћу пресека и комплемента.
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]Литература
[уреди | уреди извор]- Sipser, Michael (1997). „Decidability”. Introduction to the Theory of Computation. PWS Publishing. стр. 151–170. ISBN 978-0-534-94728-6.
- Chomsky, Noam (1959). „On certain formal properties of grammars”. Information and Control. 2 (2): 137—167. doi:10.1016/S0019-9958(59)90362-6.