Ремон VI од Тулуза

С Википедије, слободне енциклопедије
Ремон VI од Тулуза
Лични подаци
Датум рођења(1156-10-27)27. октобар 1156.
Место рођењаСен Жил,
Датум смрти2. август 1222.(1222-08-02) (65 год.)
Место смртиТулуза,
Породица
СупружникБеатрис од Безјеа, Joan of England, Queen of Sicily, Leonor de Aragón y de Castilla
ПотомствоКонстанца од Тулуза, Ремон VII Тулуски
РодитељиРемон V од Тулуза
Констанца Француска, грофица Тулуза
Период1194–1222
ПретходникРемон V Тулуски
НаследникРемон VII Тулуски

Ремон VI од Тулуза (27. октобар 1156 - 2. август 1222) био је гроф Тулузе и маркиз од Провансе од 1194. године до своје смрти. Један је од главних учесника Катарског крсташког похода.

Биографија[уреди | уреди извор]

грб грофова Тулузе

Син је Ремона V од Тулузе. Деда Ремонове мајке био је Луј VI, краљ Француске. Ремонов ујак је Луј VII, учесник Другог крсташког рата. Године 1194. наследио је свога оца и постао гроф Тулузе. Након масакра у Безијеу и смрти Ремона-Рожера, Ремон VI од Тулузе био је једини који се могао супротставити папи Иноћентију III и Симону од Монфора. На Четвртом латеранском сабору, одузете су му све територије и додељене Симону од Монфора. Дана 24. августа 1216. године, заузео је Бокер.

Исте године, Ремон одлази у Арагон како би пронашао савезнике за борбу против Симона. Симон искориштава његово одсуство и осваја Тулузу, где сам себе крунише за грофа Тулузе. Ремон се враћа у Француску и успева да освоји круну 12. септембра 1217. године. Симон га опседа у Тулузи, али опсада бива завршена неуспехом, због малог броја војника, а сам Симон гине пред зидинама Тулузе.

Ремон је умро 1222. године. Наследио га је син Ремон VII од Тулузе, који са крсташима склапа мир у Паризу 1229. године.

Породично стабло[уреди | уреди извор]

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
8. Ремон IV Тулуски
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
4. Alphonse I of Toulouse
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
9. Елвира од Кастиље
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
2. Рајмунд V од Тулуза
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
1. Ремон VI од Тулуза
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
12. Филип I
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
6. Луј VI
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
13. Берта од Холандије
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
3. Констанца Француска, грофица Тулуза
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
14. Хумберт II од Савоје
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
7. Аделаида од Савоје
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
15. Гизела од Бургундије
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

Извори[уреди | уреди извор]