Рената Лаксова

С Википедије, слободне енциклопедије
Рената Лаксова
Лични подаци
Датум рођења(1931-07-15)15. јул 1931.
Место рођењаБрно, Чехословачка
Датум смрти30. новембар 2020.(2020-11-30) (89 год.)
Место смртиТусон, САД
ПребивалиштеСАД
Научни рад
ПољеГенетика
ИнституцијаУниверзитет Висконсин
Познат поЊу-Лаксов синдром

Рената Лаксова (Брно, 15. јул 1931Тусон, 30. новембар 2020) била је америчка педијатријска генетичарка, чехословачког порекла, професор генетике на одељењима за педијатрију и медицинску генетику на Универзитету Висконсин у Медисону главном граду у другој по величини америчкој савезној држави држави Висконсин.[1] Заслужна је за откриће Њу-Лаксовог синдрома, ретког конгениталног поремећај која укључује промене у више органа, са аутозомним рецесивним наслеђивањем.[2][3]

Живот и каријера[уреди | уреди извор]

Рођена је 15. јул 1931. и образовала се у Брну, у Чехословачкој. Током Другог светског рата преживела је холокауст, а потом и Киндертранспорт, тако да је остатак рата провела у Енглеској. Након рата вратила се у Чехословачку, у којој је завршила медицин у и специјализацију из педијатар. Докторирала је на Универзитета у Брну из области генетских анаомалија 1967. године.[4]

После инвазије СССР на Чехословачку у августу 1968. године, пребегла је по други пут из Чехословачке у Енглеску, где је радила са Лионелом Пенросеом у Кеннеди-Галтон центру за медицинску и заједничку генетику у Лондону, на изучавању менталне ретардацији.

У САД радила је у истраживачком центру за људске сметње у развоју на Универзитету Висконсин у Медисону и Вајсман центру на одељењу за пренаталну дијагнозстику и генетско саветовање.[5][6]

Библиографија[уреди | уреди извор]

  • Diagnostic criteria for Walker-Warburg syndrome" by Dobyns, W.B., Pagon, R.A., Armstrong, D., Curry, C.J.R., Greenberg, F., Grix, A., Holmes, L.B., Laxova, R., Michels, V.V., Robinow, M., Zimmerman, R.L. American Journal of Medical Genetics Volume 32, Issue 2, 1989, Pages 195-210.
  • The critical region of the human Xq by Therman, E., Laxova, R., Susman, B. Human Genetics Volume 85, Issue 5, 1990, Pages 455-461 cited 85 times
  • Mutations of the P gene in oculocutaneous albinism, ocular albinism, and Prader-Willi syndrome plus albinism by Lee, S.-T., Nicholls, R.D., Bundey, S., Laxova, R., Musarella, M., Spritz, R.A. New England Journal of Medicine Volume 330, Issue 8, 24 February 1994, Pages 529-534.

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Person details: Directory: : University of Wisconsin–Madison”. Wisc.edu. Архивирано из оригинала 13. 07. 2015. г. Приступљено 1. 11. 2017. 
  2. ^ Neu, R. L.; Kajii, T.; Gardner, L. I.; Nagyfy, S. F. (1971). „A lethal syndrome of microcephaly with multiple congenital anomalies in three siblings”. Pediatrics. 47 (3): 610—612. PMID 5547878. S2CID 35328752. doi:10.1542/peds.47.3.610. 
  3. ^ Aslan, Halil; Gul, Ahmet; Polat, Ibrahim; Mutaf, Cihan; Agar, Mehmet; Ceylan, Yavuz (19. 2. 2002). „BMC Pregnancy and Childbirth | Abstract | Prenatal diagnosis of Neu-Laxova syndrome: a case report”. BMC Pregnancy and Childbirth. Biomedcentral.com. 2 (1): 1. PMC 88995Слободан приступ. PMID 11895570. doi:10.1186/1471-2393-2-1Слободан приступ. 
  4. ^ „Genetika isoamylas : Studie nového lidského polymorfismu (Book, 1967)”. [WorldCat.org]. 22. 2. 1999. Приступљено 1. 11. 2017. 
  5. ^ Oral History Program interview with Renata Lexova, 2004. Worldcat.org. OCLC 228111597. Приступљено 1. 11. 2017. 
  6. ^ [Oral history program interview with Renata Laxova, 2008] (Audiobook on CD, 2008). [WorldCat.org]. 22. 2. 1999. OCLC 439083377. Приступљено 1. 11. 2017. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]