Репозиториј

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Репозиториј  je организованa збиркa различитих докумената (књига, чланака, слика и др.) у дигиталном облику. Тај материјал је или оригинално настао у дигиталном облику или је накнадно дигитализован. Многи репозиторијуми настају процесом самоархивирања који подразумева да аутори сами уносе своје радове (објекте) у систем и описују их стандардизованим метаподацима.[1] Репозиторијуми имају своје почетке 90-их година, у области физике и математике, где су академици искористили мрежу да поделе своја истраживања са другим колегама. Овај процес је био драгоцен јер је убрзао научни циклус објављивања и прегледа резултата.

Етимологија[уреди]

Реч репозиториј потиче од лат. речи repositorium која означава ормар, спремиште или магацин. Овај термин се налази у Кембриџовом речнику и означава место где се ствари могу пронаћи и складиштити.[2]

Опште карактеристике[уреди]

Подаци сачувани у репозиторијуму могу се дистрибуирати путем  интернета или путем физичког медија, као што је компакт диск. Они могу бити јавно доступни или заштићени и тада им је потребна  претходна аутентификација. Најпознатији репозиторијуми су академске и институционалне природе. Репозиторијуми обично имају системе подршке и превентивно и корективно одржавање, што значи да се информације могу вратити у случају да машина постане неупотребљива. Ово је познато као дигитално чување[3]  и оно захтева исцрпан рад на контролисању квалитета и интегритета да би исправно радило.[4]

Депоновање не треба мешати са објављивањем. Репозиториј је начин да се јавно прикаже рад истраживача и oмогући  њиховo даље ширење: аутори стављају на располагање у отвореном приступу верзију чланака које су објавили у часописима у затвореном или отвореном приступу. То значи да системи репозиторијума имају тенденцију да се интегришу са другим веб системима и апликацијама.[5][6]Репозиторијуми такође играју важну улогу у универзитетској обуци.[7]

Неке институције промовишу коришћење својих репозиторијума као додатну услугу истраживачу. Друге институције обавезују ауторе или истраживаче да депонују своје публикације (или одређене врсте, као што су докторске тезе) у институционалном репозиторијуму, ради видљивости, утицаја и очувања.[8]У неким земљама, на пример у Аргентини је донет закон о отвореном приступу који промовише имплементацију и употребу репозиторијума институција подржаних јавним фондовима,[9] док друге земље раде на одобравању сличних закона, на пример Мексико.[10]

Подела репозиторијума према врсти материјала:[уреди]

  • Тематске
  • Институционалне

Тематски репозиторијуми садрже радове из одређене области.[1]

Институционални репозиторијуми  садрже радове који су настали као резултат рада неке установе (нпр. универзитета) или радове који су значајни за њен рад.[1]

Софтвер[уреди]

Избор софтвера је кључно питање за имплементацију репозиторијума дигиталних објеката. Постоје различити модели : бесплатан или комерцијални, власнички или софтвер отвореног кода, модел сервисног софтвера. У сваком случају, они морају испуњавати следеће услове:

  • Подршка за различите формате датотека, прилагодљивост, проширивост и одржавање система.
  • Прихватање стандарда метаподатака, дескриптивних, конзерваторских, административних.
  • Компатибилност: придржавати се главних протокола о размени података (ОАИ-ПМХ, З39.50, СВОРД).
  • Трајна локација докумената, уграђивањем трајних идентификатора дигиталних објекат као што су DOI, Handle.
  • Апликације за претраживање и визуализацију метаподатака.
  • Потпуни текстуални интерфејс за претрагу.
  • Аутентификација и ауторизација корисника.
  • Прилагођавање софтвера (АPI).

Неки од најпознатијих софтверa за институционалне репозиторијуме су:

  • Bepress10[11] (комерцијални софтвер, плаћање лиценце и претплата).
  • CONTENTdm11[12](комерцијални софтвер, развијен од стране ОЦЛЦ).
  • DSpace (бесплатан софтвер отвореног кода који су развили МИТ и HP Labs).
  • Eprints12[13] (бесплатан, отвореног кода, развијен од стране Саутхемптон универзитета).
  • Greenstone (бесплатан и вишејезични софтвер отвореног кода, лиценциран под GNU General Public Licence).
  • Open Repository13[14] (комерцијални софтвер, услуга оснивања и одржавања коју је развио BioMed Central).

Правни оквир[уреди]

Радови укључени у репозиторијум морају бити у складу са важећим законима о правима која аутори имају на свој рад. Разматрају се две врсте права: морално и родно. Морална права су стална, неотуђива, не продужујућа и не прописују. Имовинска или ауторска права су економска, преносива и временски ограничена. Економска права, генерално, су експлоатација. Ово право се обично преноси на трећа лица потписивањем уговора. Потпун или делимичан пренос овог права може бити  у виду: репродукције, дистрибуције, јавне комуникације и трансформације. Академске институције морају да артикулишу законске услове репозиторијума који разматрају права експлоатације, депоновања и приступа садржају. На ове аспекте може утицати додељивање права на експлоатацију које су истраживачи прихватили у уредничким уговорима.

Многи аутори дају сва права издавачима који објављују њихове радове. То значи да они губе  експлоатациону имовину до закључења потписаног уговора (постоје и изузеци када их аутори могу користити у дидактичке сврхе или за личну употребу). Последице овог искључивог уступања су вишеструке и значајно утичу на објављивање, дистрибуцију и употребу дела. Постоје алтернативне уговорне опције за ексклузивну цесију, као што је парцијална цесија (у којој су за аутора установљена права и друга - као што је публикација или дистрибуција - за издавача) или не-цесија (у којој аутор задржава ауторско право, али издаје дозволу издавачу, по лиценци, за објављивање дела).

Међу различитим алтернативама о целоукупном и ексклузивном уступању права на експлоатацију дела су:

  • Објављивање у часописима отвореног приступа (исцрпна листа је у ДОАЈ).
  • Објављивање у часописима са претплатом који омогућавају само архивирање у отвореним репозиторијумима.
  • Објављивање у часописима са претплатом који не захтевају ексклузивну цесију.
  • Измена издавачке лиценце.
  • Одлучите се за алтернативну лиценцу (на пример, Кријејтив комонс, Оpen Data Commons).

Прегледи репозиторијума у отвореном приступу[уреди]

Регистар репозиторијума у отвореном приступу - ROAR[уреди]

Омогућава претраживање више од 3000 репозиторијума свугде у свету. Репозиторијуме је могуће претраживати по више критеријума, као што су земља порекла, врста, интензитет активности.[15]

Директоријум репозиторијума у отвореном приступу - DOAR[уреди]

Директоријум омогућава претраживање више од 2200 светских збирки, по више критеријума (области, земљи, језику).[16]

BASE[уреди]

Портал ресурса у отвореном приступу који одржава Универзитетска библиотека у Билефелду.[17]

Тематски репозиторијуми у отвореном приступу[уреди]

ArXiv[уреди]

ArXiv је најстарији репозиторијум (настао 1991) у којем аутори похрањују своје радове из области физике, математике, рачунарства, квантитативне биологије и статистике. Репозиторијум одржава и финансира Универзитет Корнел у америчкој држави Њујорк.[18]

PubMed[уреди]

PubMed омогућава претраживање више од 20 милиона радова из биомедицинских наука, укључујући MEDLINE и књиге доступне онлајн. Доступни подаци о радовима могу садржавати и линк до пуног текста у оквиру садржаја самог PubMedа или на сајтовима издавача.[19]

RePEc[уреди]

RePEc (Research Papers in Economics) репозиторијум је настао заједничким радом волонтера из 75 земаља са намером да повећа дисеминацију информација из области економије. Реч је о бази података која садржи чланке, књиге, поглавља, радне материјале и др.[20]

Институционални, универзитетски репозиторијуми у Србији[уреди]

  • Дигитални репозиторијум Универзитета у Београду
  • Дигитални репозиторијум PHAIDRA je систeм зa пoхрaњивaњe и упрaвљaњe дигитaлним oбjeктимa. Oн oмoгућaвa нaстaвницимa и сaрaдницимa унивeрзитeтa у Србији (Београду, Нишу и Крагујевцу) дa свoje нaучнe рaдoвe, публикaциje и другa дoкумeнтa сaми унeсу у систeм гдe ћe бити трajнo aрхивирaни. У систeму мoгу бити дeпoнoвaни нeпубликoвaни и публикoвaни рaдoви, уз пoтпунo пoштoвaњe aутoрских прaвa. Moгућe je пoхрaњивaњe и дoкумeнaтa вaжних зa нaстaвни, нaучни, aдминистрaтивни и oргaнизaциoни рaд нa унивeрзитeту, и рaзличитих врстa дигитaлних oбjeкaтa: сликa, тoнских дoкумeнaтa, видeo зaписa, линкoвa итд. Oбjeкти су oписaни стaндaрдизoвaним мeтaпoдaцимa и прeтрaживи пo свим пoљимa.[21]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 Stolić, Dragana. „LibGuides: Претраживање информационих извора - како пронаћи литературу : Дигитални репозиторијуми”. unilib.libguides.com (на језику: српски). Приступљено 2019-05-29. 
  2. ^ „REPOSITORY | meaning in the Cambridge English Dictionary”. dictionary.cambridge.org (на језику: енглески). Приступљено 2019-05-29. 
  3. ^ Texier, José Daniel; Villarreal, Gonzalo Luján; Lira, Ariel Jorge; De Giusti, Marisa Raquel (2012). „Las actividades y el planeamiento de la preservación en un repositorio institucional” (на језику: шпански). 
  4. ^ Villarreal, Gonzalo Luján; Lira, Ariel Jorge; Oviedo, Néstor Fabián; De Giusti, Marisa Raquel (2013-10-29). „Control de integridad y calidad en repositorios DSpace” (на језику: шпански). 
  5. ^ Terruzzi, Franco Agustín; Villarreal, Gonzalo Luján; Lira, Ariel Jorge; De Giusti, Marisa Raquel (2013-10-29). „Infraestructura interoperable alrededor del repositorio institucional SEDICI” (на језику: шпански). 
  6. ^ Villarreal, Gonzalo Luján; Sobrado, Ariel; Vila, María Marta; Marmonti, Emiliano Horacio; De Giusti, Marisa Raquel (2006). „Tecnologías para propagar los contenidos de una Biblioteca Digital” (на језику: шпански). 
  7. ^ Lira, Ariel Jorge; Villarreal, Gonzalo Luján; Oviedo, Néstor Fabián; De Giusti, Marisa Raquel; Texier, José (2012-10-18). „El uso de repositorios y su importancia para la educación en Ingeniería” (на језику: шпански). ISBN 9789871896035. 
  8. ^ Plata, Universidad Nacional de La (2011-02-24). „Resolución no. 78/11” (на језику: шпански). 
  9. ^ Percivale, Bruno (2013-11-14). „La Ley de Acceso Abierto a la Información Científica ya es una realidad”. Blog del repositorio institucional de la UNLP - SEDICI (на језику: шпански). Приступљено 2019-05-29. 
  10. ^ Percivale, Bruno (2014-03-19). „México aprueba una ley para la creación de un repositorio nacional”. Blog del repositorio institucional de la UNLP - SEDICI (на језику: шпански). Приступљено 2019-05-29. 
  11. ^ „Digital Commons”. bepress (на језику: енглески). Приступљено 2019-05-29. 
  12. ^ „home”. OCLC (на језику: енглески). 2019-03-19. Приступљено 2019-05-29. 
  13. ^ „EPrints Services” (на језику: енглески). Приступљено 2019-05-29. 
  14. ^ „Open Repository | from Atmire, offers Enhanced DSpace Software, Hosting, Services”. www.openrepository.com. Приступљено 2019-05-29. 
  15. ^ „Welcome to the Registry of Open Access Repositories - Registry of Open Access Repositories”. roar.eprints.org. Архивирано из оригинала на датум 30. 10. 2012. Приступљено 2019-05-29. 
  16. ^ „Directory of Open Access Repositories - v2.sherpa”. v2.sherpa.ac.uk. Приступљено 2019-05-29. 
  17. ^ „BASE - Bielefeld Academic Search Engine | What is BASE?”. www.base-search.net. Приступљено 2019-05-29. 
  18. ^ „arXiv.org e-Print archive”. arxiv.org. Приступљено 2019-05-29. 
  19. ^ pubmeddev. „Home - PubMed - NCBI”. www.ncbi.nlm.nih.gov (на језику: енглески). Приступљено 2019-05-29. 
  20. ^ „RePEc: Research Papers in Economics”. repec.org. Приступљено 2019-05-29. 
  21. ^ „Phaidra - Univerzitet u Beogradu”. phaidrabg.bg.ac.rs. Приступљено 2019-05-29. 

Спољашње везе[уреди]