Република

Из Википедије, слободне енциклопедије

Република (лат. res publica — ’општа ствар’ или ’опште добро’[1]) је облик државе, у коме се сви органи државне власти бирају на одређено вријеме, формирају се институције представнице власти (нпр. скупштина), а грађани имају лична и политичка права. Најважнија карактеристика републике као облика владавине је бирање шефа државе, чија функција није насљедна и не постоје методе преноса власти.

2006. године од 190 држава, 140 су званично биле републике.[2]

Поријекло појма[уреди]

У средњовјековној сјеверној Италији велики број држава је по облику државне владавине био комуна или сињорија. У касном средњем вијеку хуманисти, историчари и хроничари, укључујући и Ђованија Виланија, почели су размишљати о природи тих земаља, које се разликују од других облика власти, укључујући и ограничене монархије. Средњовјековни писци за описивање слободних грађана користе израз слободни људи (лат. Libertas Populi). У 15. вијеку је обновљено интересовање за дјела старих Римљања, што је довело до измјене у терминологији, тј. поједини аутори су почели да користе античку терминологију. За опис немонархијских држава аутори, укључујући Леонарда Брунија, користили су латински израз res publica.[3]

Види још[уреди]

Извори[уреди]

  1. „Рес публика”. http://www.vokabular.rs/. Вокабулар. 
  2. „Республика”. Архивирано из оригинала на датум 2012-05-30. Приступљено 2012-03-13. 
  3. Rubinstein, Nicolai. «Machiavelli and Florentine Republican Experience» in Machiavelli and Republicanism Cambridge University Press, 1993.

Спољашње везе[уреди]