Република

Из Википедије, слободне енциклопедије

Република (лат. res publica — ’општа ствар’ или ’опште добро’[1]) је облик државе, у коме се сви органи државне власти бирају на одређено вријеме, формирају се институције представнице власти (нпр. скупштина), а грађани имају лична и политичка права. Најважнија карактеристика републике као облика владавине је бирање шефа државе, чија функција није насљедна и не постоје методе преноса власти.

Примарна позиције моћи унутар републике нису наследне, али се остварују путем избора који изражавају „сагласност оних којима се влада”. Према томе, од таквих лидерских позиција се очекује да поштено представљају тело грађана. То је облик власти под којим шеф државе није монарх.[2][3][4] У америчком енглеском језику, дефиниција републике се такође може специфично односити на владу у којој изабране особе представљају грађанско тело, што је другде познато као представничка демократија (демократска република)[5] и извршна моћ базирана на владавини права (конституциона република).[6][7][3]

Године 2006. од 190 држава, 140 су званично биле републике.[8] Године 2017, 159 од 206 суверених земаља у свету је користило реч „република” као део њиховог званичног имена – мада нису све од њих републике у смису постојања изабране владе, нити се реч „република” користи у именима свих нација са изабраним владама. Док шефови држава често имају тенденцију да тврде да они владају само уз „сагласност владаних”", утврђено је да су избори у неким земљама одржани само с циљем стварања илузија, пре него ради стварне сврхе реалног пружања грађанима истинске могућности избора њихових лидера.[9]

Термин „република” је први пут био скован око 500 п. н. е. у Риму, али је током времена термин прошао кроз неколико промена значења. Иницијално латински термин „res publica” је означавају рану „парцијалну форму демократије” попут оне у Риму из периода око 500 п. н. е. до око 27 п. н. е. У тој раној Римској парцијалној демократији, моћ аристократије или патрицијске класе која је држала сва места у Римском сенату, била је под контролом институције конзулата, чија су два конзула/вице-владара бирали годишње слободни грађани или Плебејци Рима. Древна Римска дефиниција речи разликује се од модерне употребе тог термина, где нема руководећих позиција које се ограничавају само на „владајућу класу”.[10][11]

Најчешће је република једна суверена држава, али постоје и потсуверени државни ентитети који се називају републикама, или који имају владе које су описане као републиканске по природи. На пример, члан IV устава Сједињених Америчких Држава „гуарантује свакој држави у овој унији републиканску форму владе”.[12] У контрасту с тим, бивши Совјетски Савез, који је описивао себе као групу „република” и исто тако као „федералну мултинационалну државу састављену од 15 република”, заправо је имао ауторитарну форму владе уместо републиканске. Изборни систем у тој држави је имао такву структуру да је аутоматски био гарантован избор кондидата које је спонзирала влада.[13]

Порекло појма[уреди]

У средњовековној северној Италији велики број држава је по облику државне владавине био комуна или сињорија. У касном средњем вијеку хуманисти, историчари и хроничари, укључујући и Ђованија Виланија, почели су размишљати о природи тих земаља, које се разликују од других облика власти, укључујући и ограничене монархије. Средњовековни писци за описивање слободних грађана користе израз слободни људи (лат. Libertas Populi). У 15. веку је обновљено интересовање за дјела старих Римљања, што је довело до измене у терминологији, тј. поједини аутори су почели да користе античку терминологију. За опис немонархијских држава аутори, укључујући Леонарда Брунија, користили су латински израз res publica.[14]

Историја[уреди]

Док се филозофска терминологија развила у класичној Грчкој и Риму, као што је већ напоменуо Аристотел постојала је већ дуга историја градова држава са широким варијететом конституција, не само у Грчкој већ и на Средњем истоку. Након класичног периода, током Средњег века, поново су се развили многи слободни градови, као што је Венеција.

Класичне републике[уреди]

Модерни тип републике се разликује од типа државе која је постојала у класичном свету.[15][16] Упркос тога, постојале су бројне државе у класичној ери које се данас називају републикама. Тиме су обухваћени древна Атина, Спарта и Римска република. Док је структура и начин управљања тих држава био веома различит од било које модерне републике, постоји расправа о томе колико класичне, средњевековне и модерне републике формирају историјски континуитет. Џ. Г. А. Покок је тврдио да се особена републичка традиција протеже од класичног света до садашњег.[17][18] Други научници се с тим не слажу.[17] Пол Рах, на пример, тврди да су класичне републике имале форму владе која је у малој мери повезана са било којом модерном земљом.[19]

Политичка филозофија класичних република је у сваком случају имала утицаја на републикански начин размишљања током наредних векова. Филозофи и политичари који су се залагали за републике, као што су Макијавели, Монтескје, Адамс, и Медисон, у знатној мери су се ослањали на класичне грчке и римске изворе који описују различите врсте режима.

Аристотелова Политика дискутује разне форме владе. Једна форма коју Аристотел назива politeia, састоји се од мешавине других форми. Он је тврдио да је то био један од идеалнијих облика власти. Полибије је проширио многе од његових идеја, поново стављајући фокус на идеју мешовите владе. Најважнији римски рад у овој традицији је Цицерова De re publica.

Током времена, класичне републике биле надвладане царствима или су настајале нове. Већину грчких република је анексирало Македонско царство Александра Великог. Римска република се драматично проширила покоравајући друге државе Медитерана, неке од који су се могле сматрати републикама, као што је Картагина. Сама Римска република је затим постала Римско царство.

Друге древне републике[уреди]

Термин република није често кориштен у контексту прекласичних држава градова, посебно оних изван Европе и области која је била под Грчко-Римским утицајем.[17] Међутим неке ране државе изван Европе су имале владе које се понекад у данашње време смтарају сличним републикама.

На древном Блиском истоку, гројни градови Источног Медитерана остварили су колективну управу. Арадос се наводи као један од најранијих примера републике, у којој су људи, уместо монарха, описани као суверени.[20] Израелитска конфедерација из ере пре Уједињене монархије се исто тако сматра типом републике.[17][21] У Африци Аксумска империја је била организована као конфедерација којом је управљано попут краљевске републике.[22] Слична томе је Игбо нација, која је сад део Нигерије.[23]

Индијски потконтинент[уреди]

Древни Индијски потконтинент је имао бројне ране републике познате као махаџанападе.[24] Махаџанападе су се састојале од шеснаест олигархијских република које су постојале током периода од шестог века п. н. е. до четвртог века п. н. е.[25][26] Неки индијски научници, као што је К.П. Јајасвал, сматрају да су бројне државе у древној Индији имале републичке форме владе.[27][28][29] Мада нису сачувани устави или политичко филозофски радови из овог периода у историји Индије, преживели религиозни текстови наводе бројне да су бројне државе имале сабе или гана санге, тип републике или државе базиране на већу, за разлику од монархијске управе. Антички грчки писци помиљу да се Александар сусрео са градовима-државама и регијама где је савет старешина имао највиши ауторитет.[30]

Исландски комонвелт[уреди]

Исландски комонвелт су успоставиле 930. године избеглице из Норвешке, који је побегле од уједињења земље под краљем Харалдом Лепокосијем. Комонвелт се састојао од бројних кланова којима су руководили поглавари, и алтинг је комбинација парламента и врховног суда у којем су решавани апели одлука нижих судова, доношени су закони и одлуке од националног значаја. Један такав пример је била хришћанизација Исланда 1000 године, при чему је алтинг донео одлуку, како би спречио инвазију, да се сви Исландари морају покрштити и донета је забрана прослављања паганских ритуала. Насупрот већини држава, Исландски комонвелт није имао званичног лидера.

У раном 13. веку, у епохи Стурлунга, коменвелт је почео да јењава због дугорочних конфликата између зараћених кланова. То у комбинацији са притиском норвешког краља Хакона IV да се Исланђани поново придруже норвешкој „фамилији”, навела је исландске поглаваре да прихвате Хакона IV као краља потписивањем Gamli sáttmáli („Старог споразума”) 1262. године. Тиме је ефективно окончан комонвелт. Алтинг је међутим још увек исландски парламент, скоро 800 година касније.[31]

Меркантилне републике[уреди]

Ђовани Батиста Тијеполо, Нептун нуди богатство мора Венецији, 1748–1750. Ова слика је алегорија моћи Републике Венеције.

У Европи нове републике су се јавиле у касном Средњем веку када су бројни мали градови прихватили републичке системе власти. Они су углавном били мале, али богате, трговачке државе, као што су италијански градови-државе и Ханшка лига, у којима је трговачка класа уздигла до проминенције. Кнуд Хаконсен је напоменуо да је, до времена ренесансе, Европа била подељена на државе под контролом монархистичке елите и оне које је контролисала републиканска комерцијална елита.[32]

Широм Европе се богата трговачка класа развијала у важним трговачким градовима. Упркос њиховог богатства, они су имали мало моћи у феудалном систему у којем су доминирали рурални земљопоседници, те су широм Европе почели да се залажу за своје сопствене привилегије и моћ. Централизоване државе, попут Француске и Енглеске, издале су ограничене градске повеље.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. „Рес публика”. vokabular.rs/. Вокабулар. 
  2. Bohn, H. G. (1849). The Standard Library Cyclopedia of Political, Constitutional, Statistical and Forensic Knowledge (на језику: енглески). стр. 640. »A republic, according to the modern usage of the word, signifies a political community which is not under monarchical government ... in which one person does not possess the entire sovereign power.« 
  3. 3,0 3,1 „Definition of Republic”. Merriam-Webster Dictionary (на језику: енглески). Приступљено 2017-02-18. »a government having a chief of state who is not a monarch ... a government in which supreme power resides in a body of citizens entitled to vote and is exercised by elected officers and representatives responsible to them and governing according to law« 
  4. „The definition of republic”. Dictionary.com. Приступљено 2017-02-18. »a state in which the supreme power rests in the body of citizens entitled to vote and is exercised by representatives chosen directly or indirectly by them. ... a state in which the head of government is not a monarch or other hereditary head of state.« 
  5. „republic – government”. Encyclopædia Britannica. 
  6. Allan, T. R. S. (2003-01-01). Constitutional Justice: A Liberal Theory of the Rule of Law (на језику: енглески). Oxford University Press. ISBN 9780199267880. »When the idea of the rule of law is interpreted as a principle of constitutionalism, ...« 
  7. Peacock, Anthony Arthur (2010-01-01). Freedom and the Rule of Law (на језику: енглески). Rowman & Littlefield. ISBN 9780739136188. »The rule of law is fundamental to all liberal constitutional regimes...« 
  8. „Республика”. Архивирано из оригинала на датум 30. 5. 2012. Приступљено 13. 3. 2012. 
  9. North Korea Elections: A Sham Worth Studying Time magazine. By Emily Rauhala. Mar 10, 2014.
  10. How Democratic Was the Roman Republic? History of the Ancient World.com. By Allen M. Ward. 2004.
  11. Definition of Republic Dictionary.com. 2017.
  12. „Transcript of the Constitution of the United States – Official Text”. 
  13. Democracy and Democratization: Processes and Prospects in a Changing World Pg 15. By Georg Sorensen. 2008. Westview Press.
  14. Rubinstein (1993). стр. 4.
  15. Nippel, Wilfried. "Ancient and Modern Republicanism." The Invention of the Modern Republic ed. Biancamaria Fontana. Cambridge University Press, 1994 p. 6
  16. Reno, Jeffrey. "republic." International Encyclopedia of the Social Sciences p. 184
  17. 17,0 17,1 17,2 17,3 "Republic"j, New Dictionary of the History of Ideas. Ed. Maryanne Cline Horowitz. Vol. 5. Detroit: Charles Scribner's Sons, 2005. p. 2099
  18. Pocock, J.G.A. The Machiavellian Moment: Florentine Political Thought and the Atlantic Republican Tradition (1975; new ed. 2003)
  19. Paul A. Rahe, Republics, Ancient and Modern, three volumes, University of North Carolina Press, Chapel Hill, 1994.
  20. Martin Bernal, Black Athena Writes Back (Durham: Duke University Press, 2001), p. 359.
  21. (енглески) Everdell (2000)
  22. UNESCO World Heritage Centre. „Aksum”. 
  23. "Concepts of Democracy and Democratization in Africa Revisited". Paper presented at the Fourth Annual Kent State University Symposium on Democracy. by Apollos O. Nwauwa
  24. 16 Mahajanapadas - Sixteen Mahajanapadas, 16 Maha Janapadas India, Maha Janapada Ancient India. Iloveindia.com. Retrieved on 2013-07-12.
  25. Anguttara Nikaya I. p. 213; IV. pp. 252, 256, 261.
  26. Singh, Upinder (2008). A History of Ancient and Early Medieval India: From the Stone Age to the 12th Century. Delhi: Pearson Education. стр. 260—64. ISBN 978-81-317-1120-0. 
  27. http://www.britannica.com/eb/article-9074639/Vaisali Vaisali, Encyclopædia Britannica
  28. Kulke, Hermann; Dietmar Rothermund (2004). A history of India. Routledge. стр. 57. ISBN 0-415-32919-1. 
  29. Sharma, RS. Aspects of Political Ideas and Institutions in Ancient India. Motilal Banarsidass Publ., 1999 p. xxix
  30. Altekar, Anant Sadashiv (1. 4. 2002). State and Government in Ancient India. Motilal Banarsidass Publications. стр. 36—40. ISBN 978-81-208-1009-9. Приступљено 9. 4. 2017. 
  31. Chu, Henry (2. 4. 2011). „Iceland seeks to become sanctuary for free speech”. Los Angeles Times. 
  32. Haakonssen, Knud. "Republicanism." A Companion to Contemporary Political Philosophy. Robert E. Goodin and Philip Pettit. eds. Cambridge: Blackwell, 1995.

Литература[уреди]

  • Rubinstein, Nicolai (1993). „Machiavelli and Florentine Republican Experience”. Ур.: Bock, Gisela; Skinner, Quentin; Viroli, Maurizio. Machiavelli and Republicanism. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-43589-5. 
  • Martin van Gelderen & Quentin Skinner, eds., Republicanism: A Shared European Heritage, v. 1, Republicanism and Constitutionalism in Early Modern Europe, Cambridge: Cambridge University Press., 2002
  • Martin van Gelderen & Quentin Skinner, eds., Republicanism: A Shared European Heritage, v. 2, The Values of Republicanism in Early Modern Europe, Cambridge: Cambridge U.P., 2002
  • Willi Paul Adams, “Republicanism in Political Rhetoric before 1776,” Political Science Quarterly 85(1970), pp. 397–421.
  • Joyce Appleby, “Republicanism in Old and New Contexts,” in William & Mary Quarterly, 3rd series, 43 (January, 1986), pp. 3–34.
  • Joyce Appleby, ed., “Republicanism” issue of American Quarterly 37 (Fall, 1985).
  • Sarah Barber, Regicide and Republicanism: Politics and Ethics in the English Republic, 1646–1649, Edinburgh: Edinburgh University Press, 1998.
  • Gisela Bock, Quentin Skinner & Maurizio Viroli, eds., Machiavelli and Republicanism, Cambridge: Cambridge U.P., 1990.
  • Everdell, William R. (2000), The End of Kings: A History of Republics and Republicans (2nd изд.), Chicago: University of Chicago Press 
  • Eric Gojosso, Le concept de république en France (XVIe – XVIIIe siècle), Aix/Marseille, 1998, pp. 205–45.
  • James Hankins, "Exclusivist Republicanism and the Non-Monarchical Republic," Political Theory 38.4 (August 2010), 452–82.
  • Frédéric Monera, L'idée de République et la jurisprudence du Conseil constitutionnel – Paris: L.G.D.J., 2004 Fnac, LGDJ.fr
  • Philip Pettit, Republicanism: A Theory of Freedom and Government, Oxford: Clarendon Press, 1997, pp. x and 304.
  • J. G. A. Pocock, The Machiavellian Moment: Florentine Political Thought and the Atlantic Republican Tradition, Princeton: Princeton University Press, 1975
  • J. G. A. Pocock, “Between Gog and Magog: The Republican Thesis and the Ideologia Americana,” Journal of the History of Ideas 48 (1987), p. 341
  • J. G. A. Pocock, "The Machiavellian Moment Revisited: A Study in History and Ideology” Journal of Modern History 53 (1981)
  • Paul A. Rahe, Republics Ancient and Modern: Classical Republicanism and the American Revolution, 3 v., Chapel Hill: U. of North Carolina Press 1992, 1994.
  • Jagdish P. Sharma, Republics in ancient India, c. 1500 B.C.–500 B.C., 1968
  • David Wootton, ed., Republicanism, Liberty, and Commercial Society, 1649–1776 (The Making of Modern Freedom series), Stanford, CA: Stanford University Press, 1994.

Спољашње везе[уреди]