Република Конго

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Република Конго
République du Congo  (француски)
Крилатица: Јединство, рад, напредак
(франц. Unité, Travail, Progrès)
Химна: Конгоанци
(франц. La Congolaise)
Положај Републике Конго
Главни градБразавил
Службени језикфранцуски
Владавина
ПредседникДени Сасу Нгесо
Председник ВладеКлемент Муамба
Историја
НезависностОд Француске
15. августа 1960.
Географија
Површина
 — укупно342.000 km2(62)
 — вода (%)3,3
Становништво
 — 2013.[1]4.448.000(125)
 — густина13,01 ст./km2
Економија
ВалутаЦФА франак
 — код валутеXAF
Остале информације
Временска зонаUTC +1
Интернет домен.cg
Позивни број+242

Република Конго (франц. République du Congo), позната и као Конго Бразавил како би се разликовала од ДР Конга који се назива и Конго Киншаса, је држава у средишњој Африци.[2] На западу излази на Атлантски океан, а граничи са Габоном на северозападу, Камеруном и Средњоафричком Републиком на северу, Демократском Републиком Конго на истоку и југу, те анголском енклавом Кабиндом на југу.

Географија[уреди]

Република Конго, бивша Француска Екваторијална Африка, налази се у западној Централној Африци. То је држава са површином преко 342.000 km², а становништво броји 2,6 милиона. Највећи део земље се састоји од шума са тропским кишама и саванама.

Положај[уреди]

Државе са којима се Република Конго граничи су: Ангола, Камерун, Централноафричка Република, Демократска Република Конго и Габон. Површина државе износи око 342.000

Геологија и рељеф[уреди]

Воде[уреди]

Највеће реке Републике Конго чине њену источну границу. То су реке Убанги и Конго. Река Куилу је најзначајнија река за дренажу обалског дела Републике Конго. Протиче кроз регион Ниари и у том делу свог тока носи име Ниари. Улива се у Атланктик недалеко од Поант Ноара. Од извора до ушћа дуга је преко 650 km.

Флора и фауна[уреди]

Клима[уреди]

Историја[уреди]

У претколонијалном раздобљу у данашњем Конгу и околним подручјима постојало је неколико већих држава различитих Банту народа, међу којима су се истицале Лоанго и Конго. Од 15. до 17. века Португалци су доминирали у овом региону. Од 1889. године смењују их Французи. Ова територија постаје Француска Екваторијална Африка 1910. године.

Године 1960. у великом валу деколонизације независност је добио и Француски Конго.

Након независности у Конгу су, као и у многим другим младим афричким државама, почели војни удари. Земља се приближила Совјетском Савезу, али није раскинула своје везе са западним земљама, посебно са бившом матицом Француском. После краја Хладног рата и првих вишестраначких избора напета политичка ситуација прерасла је у оружане сукобе који су имали и етничко-територијалне елементе. Ратна деловања углавном су завршена до 2000. и у земљи од тада влада мир.

Почетком XXI века, варош Етумби, која се налази на северозападу земље, је била поприште избијања неколико епидемија еболе.

Становништво[уреди]

Два најважнија града у Конгу су, Бразавил, главни и највећи град, и Поант Ноар, лука на Атлантском океану.

Главна етничка група је Баконго, а остале су: Батеке, Мбоцхи и Санга. Све говоре Банту. Око половине становништва следи традиционалну религију. Католика има око 30%. Службени језик је француски.

Административна подела[уреди]

Привреда[уреди]

Република Конго једна је од афричких држава најбогатијих нафтом. Извози се и дрво. БДП за 2004. процијењен је на 800 УСД по становнику, мјерено по ППП-у.

Референце[уреди]

  1. ^ The Department of Economic and Social Affairs of the United Nations. стр. 51–55. Приступљено 11 August 2013. [1]
  2. ^ United Nations Statistics Division - Standard Country and Area Codes Classifications