Република Конго

Из Википедије, слободне енциклопедије
За друга значења, погледајте Конго (вишезначна одредница).
Република Конго
République du Congo
Repubilika ya Kongo
Republiki ya Kongó
Flag of the Republic of the Congo.svg
Coat of arms of the Republic of the Congo.svg

Крилатица:
Unité, Travail, Progres (јединство, рад, прогрес)
Химна:
La Congolaise
{{{alt}}}
Главни град Бразавил
Службени језик француски
Владавина
Председник Дени Сасу Нгесо
Председник Владе Клемент Муамба
Историја
Независност Од Француске
15. августа 1960.
Географија
Површина
 — укупно 342,000 km2(62)
 — вода (%) 3,3
Становништво
 — 2013. 4.448.000 [1](125)
 — густина 8,6/km2
Економија
Валута ЦФА франак
 — код валуте XAF
Остале информације
Временска зона UTC +1
Интернет домен .cg
Позивни број +242

Република Конго (франц. République du Congo), позната и као Конго Бразавил како би се разликовала од ДР Конга који се назива и Конго Киншаса, је држава у средишњој Африци [2]. На западу излази на Атлантски океан, а граничи са Габоном на северозападу, Камеруном и Средњоафричком Републиком на северу, Демократском Републиком Конго на истоку и југу, те анголском енклавом Кабиндом на југу.

Географија[уреди]

Главни чланак: Географија Конга

Република Конго, бивша Француска Екваторијална Африка, налази се у западној Централној Африци. То је држава са површином преко 342.000 km², а становништво броји 2,6 милиона. Највећи део земље се састоји од шума са тропским кишама и саванама.


Положај[уреди]

Државе са којима се Република Конго граничи су: Ангола, Камерун, Централноафричка Република, Демократска Република Конго, Габон. Површина државе износи 342.000±1 km².

Геологија и рељеф[уреди]

Wiki letter w.svg Овај одељак треба проширити.

Воде[уреди]

Највеће реке Републике Конго чине њену источну границу. То су реке Убанги и Конго. Река Куилу је најзначајнија река за дренажу обалског дела Републике Конго. Протиче кроз регион Ниари и у том делу свог тока носи име Ниари. Улива се у Атланктик недалеко од Поант Ноара. Од извора до ушћа дуга је преко 650 km.

Флора и фауна[уреди]

Wiki letter w.svg Овај одељак треба проширити.

Клима[уреди]

Wiki letter w.svg Овај одељак треба проширити.

Историја[уреди]

Главни чланак: Историја Конга

У претколонијалном раздобљу у данашњем Конгу и околним подручјима постојало је неколико већих држава различитих Банту народа, међу којима су се истицале Лоанго и Конго. Од 15. до 17. века Португалци су доминирали у овом региону. Од 1889. године смењују их Французи. Ова територија постаје Француска Екваторијална Африка 1910. године.

Године 1960. у великом валу деколонизације независност је добио и Француски Конго.

Након независности у Конгу су, као и у многим другим младим афричким државама, почели војни удари. Земља се приближила Совјетском Савезу, али није раскинула своје везе са западним земљама, посебно са бившом матицом Француском. После краја Хладног рата и првих вишестраначких избора напета политичка ситуација прерасла је у оружане сукобе који су имали и етничко-територијалне елементе. Ратна деловања углавном су завршена до 2000. и у земљи од тада влада мир.

Почетком XXI века, варош Етумби, која се налази на северозападу земље, је била поприште избијања неколико епидемија еболе.

Становништво[уреди]

Wiki letter w.svg Овај одељак треба проширити.

Два најважнија града у Конгу су, Бразавил, главни и највећи град, и Поант Ноар, лука на Атлантском океану.

Главна етничка група је Баконго, а остале су: Батеке, Мбоцхи и Санга. Све говоре Банту. Око половине становништва следи традиционалну религију. Католика има око 30%. Службени језик је француски.

Административна подела[уреди]

Wiki letter w.svg Овај одељак треба проширити.


Привреда[уреди]

Главни чланак: Привреда Конга

Република Конго једна је од афричких држава најбогатијих нафтом. Извози се и дрво. БДП за 2004. процијењен је на 800 УСД по становнику, мјерено по ППП-у.

Референце[уреди]

  1. The Department of Economic and Social Affairs of the United Nations. стр. 51–55. Retrieved 11 August 2013. [1]
  2. United Nations Statistics Division - Standard Country and Area Codes Classifications