Ресник (Вучитрн)

Координате: 42° 46′ 31″ С; 20° 58′ 08″ И / 42.7753° С; 20.9689° И / 42.7753; 20.9689
С Википедије, слободне енциклопедије
Ресник
Административни подаци
ДржаваСрбија
Аутономна покрајинаКосово и Метохија
Управни округКосовскомитровачки
ОпштинаВучитрн
Становништво
 — 2011.1.366Раст
Географске карактеристике
Координате42° 46′ 31″ С; 20° 58′ 08″ И / 42.7753° С; 20.9689° И / 42.7753; 20.9689
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина536 m
Ресник на карти Србије
Ресник
Ресник
Ресник на карти Србије
Остали подаци
Поштански број42000
Позивни број+383 (0)28
Регистарска ознака02

Ресник (алб. Reznik) је насеље у општини Вучитрн на Косову и Метохији. Према попису становништва на Косову 2011. године, село је имало 1.366 становника. Село се дели на пет албанских и једну ромску махалу. У северозападном делу села су махале Макића и Цуровића, а у југоисточном – Рустовића, Мамутовића и Смаковића. Циганска махала је на северу, према Врници. Удаљења између махала су 300-500 м. Махала Рустовића је збијена, док у другим махалама има издвојених групица, па и усамљених кућа.

Географија[уреди | уреди извор]

Село је полупланинско, са равничарским земљиштем, разбијеног типа, са листопадном шумом и погодује сточарству, оранице смоничаве и са растреситом земљом, на којима успевају све житарице и воће. Село је смештено на падини планине Чичавице, око 8 км јужно од Вучитрна, на надморској висини 520-600 метара. У северозападном делу села су махале Макића и Цуровића, а у југоисточном – Рустовића, Мамутовића и Смаковића. Циганска махала је на северу, према Врници. Удаљења између махала су 300-500 м. Махала Рустовића је збијена, док у другим махалама има издвојених групица, па и усамљених кућа.

Историја[уреди | уреди извор]

У Реснику су до око 1800. године живели и оснивачи Врнице, Крсмановићи. Поред назива Крони Кишес (Црквени кладенац), који указује на то да је ту била нека црква, ниже села, према железничкој прузи, на месту Српско гробље (Ворат е Шкиве) било је гробље у коме су се Срби из овог села и из суседног села Невољана укопавали до 1900. године.

Пре досељења Албанаца у њему су живели Срби до око 1900, који су се иселили у Топлици (Крљегаћани и Чарапићи), а неки у Вучитрн (Алемпићи).[1] Албанци су се ту населили, више тог старог села, на простору који је тад био под шумом. По одласку Срба у ово село су се досељавали Албанци из Галице, Шалца и Дрвара.[2]

Од 1922. до 1925. године доселило се 5 домаћинстава насељеника који су добили утринску земљу од државе. Гробље овог села је у Врњици.

Порекло становништва по родовима[уреди | уреди извор]

Подаци из 1936:[3][а]

  • Макић (6 кућа.), – Рустовић (13 кућа.), – Цуровић (3 кућа.), – Мамутовић (4 кућа.) и – Смаковић (2 кућа.), сви су од фиса (племена) Краснића. Постали су од једне куће, те им је заједничко презиме Дзон. Досељени су око 1770. из Малесије заједно са Дзонима из Шалца. Преци су им се доселили као католици, а звали се Марко, који се настанио у Шалцу, и Ђока, који се настанио у овом селу, у Реснику. Из Малесије су се иселили да избегну крвну освету. На чифлике нису хтели, а нису хтели ни да купују од вучитрнских господара чифлика, већ се и Ђока и Марко настанили у шуми, подигли куће и „заузели“ земљу. Појасеви у 1934. од досељавања за Смаковиће: Ђока, Смака, Љутфи, Садик, Рушит (90 година).

У селу је 1934. било 18 породица цигана Ашкалије. Имали су своје куће и своја дворишта. Живели су као надничари у својих сељака Арбанаса и Црногораца. У Ресник су се досељавали из Галице (Дреница) и суседних села Шалца и Дрвара.

Колонисти:

Демографија[уреди | уреди извор]

Популација (ист.): Ресник (Вучитрн)
Година1948195319611971198119912011
Становништво5916667438151.0861.3661.366
Еволуција становништва

Становништво по националности[уреди | уреди извор]

Националност Број %
Албанци 1,364 99.85
Бошњаци 1 0.07[4]

Напомене[уреди | уреди извор]

  1. ^ Атанасије Урошевић је презимена албанских породица записивао у српском облику

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Serbian ethnographic series”. Приступљено 5. 1. 2019. 
  2. ^ „Задужбине Косова, (споменици српског народа)”. Призрен : Епархија рашко-призренска ; Београд : Богословски факултет у Београду, 1987. 
  3. ^ Урошевић 1965.
  4. ^ Етнички састав становништва на Косову и Метохији из 2011. године (језик: енглески)

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]