Васкрсење

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Ресурекција)

Васкрсење (васкрснуће) или ускрсење (ускрснуће) представља повратак мртве особе у живот. Ово учење чини саставни део јудаизма, хришћанства и ислама. Може се тумачити дословно као оживљавање мртвог тела, и у пренесеном значењу, као устанак из мртвила, односно духовни препород.

Опште васкрсење мртвих је стандардно есхатолошко веровање у абрахамским религијама. Као религиозни концепт, користи се у два различита аспекта: вера у васкрсење појединачних душа које је актуелно и у току (хришћански идеализам, остварена есхатологија), или вера у јединствено телесно васкрсење мртвих на крају свет.[1] Неки верују да је душа стварно возило којим људи васкрсавају.[2] Смрт и васкрсење Исуса су централни фокус хришћанства. Док већина хришћана верује да је Исусово васкрсење из мртвих и вазнесење на небо било у материјалном телу, неки верују да је било духовно.[3][4][5]

Као и абрахамске религије, дармичке религије такође укључују веровање у васкрсење и реинкарнацију. Постоје приче у будизму где је моћ васкрсења наводно демонстрирана у чан или зен традицији. У хиндуизму, основно веровање у васкрсење/реинкарнацију је познато као самсара.[6]

Васкрсење у хришћанству[уреди | уреди извор]

Хришћанска вера разликује привремено васкрсење појединаца - васкрснуће, и опште васкрсење човечанства на судњи дан за вечни живот у Царству Небеском. Већина хришћани верује у други Христов долазак, када ће, према учењу цркве, мртви устати и када ће Христ судити живима и мртвима.

Године 1945, пронађени су гностички списи из Наг Хамадија, који откривају потпуно друкчије тумачење васкрсења од општеприхваћеног у хришћанству.

„Они који говоре да ће прво умрети а потом васкрснути, греше. Јер ако не приме васкрсење за живота, ни када умру неће примити ништа.“
— Јеванђеље по Филипу

Израз васкрсење се такође користи и за Исусово васкрсење и слави се као празник Васкрс.

Исус о васкрсењу[уреди | уреди извор]

Исус је заступао веровање у васкрснуће, за разлику од оновременог верског покрета садукеја.[7] Нови завет преноси једну од њихових расправа:

И дођоше к њему садукеји који кажу да нема васкрсења, и запиташе га говорећи: „Учитељу! Мојсије нам написа: 'Ако коме брат умре и остави жену а деце не остави, да брат његов узме жену његову и да подигне семе брату свом'. Седам браће беше: и први узе жену, и умре без порода. И други узе је, и умре, и ни он не остави порода; тако и трећи. И узеше је седморица, и не оставише порода. А после свих умре и жена. О васкрсењу дакле кад устану кога ће од њих бити жена? Јер је за седморицом била“. И одговарајући Исус рече им: „Зато ли се ви варате што не знате писма ни силе Божје? Јер кад из мртвих устану, нити ће се женити ни удавати, него су као анђели на небесима“.
— Јеванђеље по Марку, глава 12

Готово идентичан пасус се налази и у Јеванђељу по Матеју (глава 22) и у Јеванђељу по Луки (глава 20). У Јеванђељу по Јовану Исус је говорио да његове речи представљају дух и живот[8], и ко верује у њих и поступа по њима „прешао је из смрти у живот“[9] те „неће видети смрт довека“. [10]

Васкрсење у исламу[уреди | уреди извор]

Куран говори о великом устанку (ар. al—qiyama), односно васкрсењу, када ће се људи питати „ко их то буди из њихових хумки“ (Куран LXXXVI, 52). Према Курану, „повик један ће извести људе на лице Земље“ (Куран LXXIX, 13-14) а њима ће се учинити „да су само једно вече или једно јутро остали“ у смртном снивању (Куран LXXIX, 46).

У исламској филозофији се смрт често пореди са сном. Тако исламски филозоф Ал-Газали смрт назива „починком између два буђења“, малог на овом свету и великог на оном свету.[11]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ In the language of the Christian creeds and professions of faith this return to life is called resurrection of the body (resurrectio carnis, resurrectio mortuoram, anastasis ton nekron) for a double reason: first, since the soul cannot die, it cannot be said to return to life; second the heretical contention of Hymeneus and Philitus that the Scriptures denote by resurrection not the return to life of the body, but the rising of the soul from the death of sin to the life of grace, must be excluded."
  2. ^ „Gregory of Nyssa: "On the Soul and the Resurrection:" However far from each other their natural propensity and their inherent forces of repulsion urge them, and debar each from mingling with its opposite, none the less will the soul be near each by its power of recognition, and will persistently cling to the familiar atoms, until their concourse after this division again takes place in the same way, for that fresh formation of the dissolved body which will properly be, and be called, resurrection”. Ccel.org. 
  3. ^ Symes, R. C. „According to Paul of Tarsus, the resurrection transformed Jesus into the Christ, the Son of God and Savior of the world. Christ's resurrected body was not a resuscitated physical body, but a new body of a spiritual/celestial nature: the natural body comes first and then the spiritual body (1 Cor. 15:46). Paul never says that the earthly body becomes immortal.”. religioustolerance.org. 
  4. ^ The Watchtower Society claims that Jesus was not raised in His actual physical human body, but rather was raised as an invisible spirit being—what He was before, the archangel Michael. They believe that Christ's post-Resurrection appearances on earth were on-the-spot manifestations and materializations of flesh and bones, with different forms, that the Apostles did not immediately recognize. Their explanation for the statement "a spirit hath not flesh and bones" is that Christ was saying that he was not a ghostly apparition, but a true materialization in flesh, to be seen and touched, as proof that he was actually raised. But that, in fact, the risen Christ was, in actuality, a divine spirit being, who made himself visible and invisible at will. The Christian Congregation of Jehovah’s Witnesses believes that Christ’s perfect manhood was forever sacrificed at Calvary, and that it was not actually taken back. They state: "...in his resurrection he ‘became a life-giving spirit.’ That was why for most of the time he was invisible to his faithful apostles... He needs no human body any longer... The human body of flesh, which Jesus Christ laid down forever as a ransom sacrifice, was disposed of by God’s power."—Things in Which it is Impossible for God to Lie, pages 332, 354.
  5. ^ „Resurrection Theories”. Gospel-mysteries.net. Приступљено 2013-05-04. 
  6. ^ „What does Hinduism teach about life after death? - Life after death - GCSE Religious Studies Revision”. 
  7. ^ Not in the Great Commission of the resurrected Jesus, but only in the so-called Lesser Commission of Matthew, specifically Matthew 10:8.
  8. ^ Јеванђеље по Јовану, глава 6
  9. ^ Јеванђеље по Јовану, глава 5
  10. ^ Јеванђеље по Јовану, глава 8
  11. ^ Enes Karić, Smrt - san s onu stranu, Zbornik radova „San, java i buđenje“ (priredio Dušan Pajin), Dečje novine, Gornji Milanovac, 1991.

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]