Ретенција мокраће

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Ретенција мокраће
Harnverhalt.jpg
CT мокраћне бешике: енормно увећана бешика изазвана застојем мокраће
Класификација и спољашњи ресурси
СпецијалностУрологија
ICD-10R33
ICD-9-CM788.2
DiseasesDB13582
Patient UKРетенција мокраће
MeSHD016055

Ретенција мокраће или уринарна ретенција један је од фунционалних поремећаја мокраћног система који се карактерише немогућношћу пражњења бешике или мокрења уз пуну мокраћну бешику, при очуваној функцији бубрега. Може да настане изненада, као акутни поремећај, који ако се не лечи може да поприми хронични карактер. Понекад се мокраћна бешика може толико препунити да и поред потпуне опструкције излаза, долази до парадоксалног цурења (лат. ischuria paradoxa) или „преливања“ мокраће коју болесник не може да контролише. Парадоксално цурење мокраће неискусан дијагностичар понека може заменити са инконтиненцијом (код које, за разлику од ретенције, мокраћа стално цури, а бешика је празна).[1]

Епидемиологија[уреди]

Морбидитет

Учесталост ретенција мокраће, изаваних променом у доњем делу мокраћног система, креће се око 15 случајева на 1.000 особа.

Акутна ретенција мокраће релативно је редак функционални поремећај, са кумулативном инциденцом од 2% код особа мушког пола до пете година старости, изазвана бенигним увећањем простате.[2]

Хидронефроза због урођених аномалија релативно је чест поремећај. Пренатално, код 1 случаја на 100 фетуса ултразвуком се дијагностикује хидронефроза - као последица, урођене аномалија мокраћног тракта која је у 8,3% случајева изазване опструкцијом мокраћовода.[3]

Старост

Код старијих мушкараца, ретенција мокраће је релативно честа појава због увећања простате:

  • У старосној доби од 45-49 година, ретенција мокраће јавља се у просеку у 3 случаја на 1.000 становника и наставља да расте са старошћу.
  • У старосној доби од 75-79. година, ретенција мокраће јавља се у просеку у 38 случајева на 1.000 становника.[4]
Полне разлике

Код мушкараца, опструкција мокраћног тракта најчешће је последица бенигног увећања простате или сужења уретре.

Код жена, она може да настане као последица тумора карлице (посебно гинеколошких), пролапса карличних структура, или током трудноће.

Урођене препреке у уретри чешће су код дечака, посебно оне на задњем уретралном сфинктеру.

Етиологија[уреди]

Ретенција мокраће једно је честих ургентних стања, а главни разлози за њен настанак су:

  • бенигна хиперплазија простате (БХП)
  • карцином простате (ређе)
  • стеноза врата мокраћне бешике, која може настати као последица уретралне стенозе
  • склерозе врата мокраћне бешике
  • калкулозе бешике и калкулоза уретре
  • конгениталне аномалија уретре (валвуле, дивертикулум)
  • стенозе спољашњег меатус уретре
  • тешке стенозантне фимоза
  • карцинома уретре,
  • карцинома пениса
  • траума уретре и мале карлице
  • након оперативног захвата (после уролошких или абдоминалних оперативних захвата)
  • након траума или операција кичменог стуба
  • дијабетесна кетоацидоза
  • након терапеутских зрачења

Ретенција мокраће према узроку[уреди]

Ретенција мокраће, према узорку који их је изазвао могу се поделити на:

Механичке (опструктивне)

Узрок ове ретенције је најзаступљенији у пракси и чине их највећи број напред наведених узрока.

Динамичке (функционалне).

Динамички узроци ретенције представљају, лезије центара за мокрење (оштећења коре мозга, кичмене мождине, ганглиона симпатикуса и парасимпатикуса - тзв.„неурогена бешика“).

Клиничка слика[уреди]

Акутна ретенције мокраће

Симптоми акутне ретенције мокраће карактеришу се;

  • Снажним нагоном на мокрење, при чему мокраћа не излази из мокраћовода, или се излучује у незнатној количини.
  • Повременим осећајем бола у доњем делу трбуха. Бол постаје јачи кад се болесник креће, или се излаже неком физичком напору, у покушај да изазове мокрење.
  • Појава неспецифичних симптома, у зависности од пола и узраста, чије манифестација зависе о узрока који су изазвао ово стања.
  • Појава вагиналног секрета код жена или секрета из уретре код мушкараца.
  • Мучнина, повраћање, главобоља.
  • Нагли пораст крвног притиска.
  • Пораст телесне температуре.
  • Визуелно у доњем делу трбуха уочава се протрузије предњег трбушног зида, изазвана пуном бешиком.
  • Током палпације пацијент се жали на болну осетњивост у доњем делу трбуха.

Често болесници који пате од акутне ретенције мокраће, наводе да су пре појаве сметњи, врло споро и отежано мокрили, мале количине мокраће.

Хронична ретенције мокраће

Код неких болести, ретенције мокраће у мушкараца и жена може довести до развоја дуготрајног поремећаја у мокрењу, што захтева вишегодишњу примену катетера. Такво стање често прелази временом у хронично и омета нормалан живот болеснику. Као последица може се развити стагнација мокраће у мокраћном систему, честе инфекције мокраћних путева и други бројни пратећи поремећаји у нормалном функционисању бубрега.

Ако ово стање траје дуже време, код болесника може настати хронично и изражено истезање мишићног зида мокраћне бешике и њених сфинктера, са пратећом атонијом бешике.

Дијагноза[уреди]

Дијагноза ретенције мокраће установљава се једноставно на основу анамнезе, физичког прегледа и ултрасонографије.

CT снимак: препуњене мокраћне бешике
Анамнеза

Болесник у анамнези наводи да је мокрење нагло престало и даје податак о дужини трајања ретенције.

Физички преглед

Болесник осећа болове у пределу мокраћне бешике, која је осетљива на истезање и палпацију. Како се бешика препуњава, све лакше се препознаје округла тумефакција у супрапубичном региону, која представља тзв. лат. globus vesicalis.

Уколико се перкутује трбух оваквог пацијента, изнад мокраћне бешике добија се потмулост, а ако се ради о илеусу изнад паретичних црева звук је тимпаничност, што је од диференцијално дијагностичког значаја.

Ретенција се може доказати и ректалним тушеом, који може помоћи и у откривању разлога опструкције (нпр. бенигно увећање простате), али се код тежих ретенција не добијају прави утисци о простати при дигиторекталним прегледу.

Ултрасонографија

Ултразвучни преглед веома брзо и лако разрешава све сумње у овај поремећај.

Терапија[уреди]

  • Акутна ретенција мокраће захтева пласирање уринарног катетера.
  • Саветује се смањен унос течности, избегавање кофеина, алкохолних пића и јако зачињене хране.
  • Медикаментна терапија подразумева употребу алфа блокатора и инхибитора 5-алфа редуктазе.[5]
  • Хируршко лечење даје добре резултате јер се све више нуде мање инвазивне опције у поређењу са стандардном трансуретралном ресекцијом простате (ТУРП), као што је трансуретрална микроталасна термотерапија,[6] или различити облици примене ласера.[7]

Компликације[уреди]

Уринарна каса особе са пост опструктивном диурезом

Компликације настале ретенцијом мокраће од стране мокраћног система карактеришу се:

  • инфекцијом (циститис, пијелонефритис, формирање апсцеса и сепса)
  • екстравазација мокраће
  • отварање мокрачних фистула
  • бубрежне инсуфицијенције или потпуни отказ функција бубрега
  • дисфункција мокраћне бешике
  • присутво хроничног бола

Прогноза[уреди]

Прогноза зависи од узрока, локације, тежине и дужине трајања опструкције. Лоши прогностички фактори су они:

  • који дуже трају
  • доводе до тежих облика опструкције
  • изазивају пратеће инфекције

Извори[уреди]

  1. ^ Kim ED et al; Urinary Tract Obstruction, Medscape, Dec 2011
  2. ^ Fitzpatrick JM; The natural history of benign prostatic hyperplasia. BJU Int. 2006 Apr;97 Suppl 2:3-6; discussion 21-2.
  3. ^ McAleer IM, Kaplan GW, LoSasso BE; Congenital urinary tract anomalies in pediatric renal trauma patients. J Urol. 2002 Oct;168(4 Pt 2):1808-10; discussion 1810.
  4. ^ Naderi N, Mochtar CA, de la Rosette JJ; Real life practice in the management of benign prostatic hyperplasia. Curr Opin Urol. 2004 Jan;14(1):41-4.
  5. ^ Chapple CR; A Comparison of Varying alpha-Blockers and Other Pharmacotherapy Options for Lower Urinary Tract Symptoms. Rev Urol. 2005;7 Suppl 4:S22-30.
  6. ^ Electrocautery cutting balloon treatment for pelviureteric junction obstruction, NICE Interventional Procedure Guideline (December 2009)
  7. ^ Naspro R, Salonia A, Colombo R, et al; Update of the minimally invasive therapies for benign prostatic hyperplasia. Curr Opin Urol. 2005 Jan;15(1):49-53.

Литература[уреди]

  • Wright PJ, English PJ, Hungin AP, et al; Managing acute renal colic across the primary-secondary care interface: a pathway of care based on evidence and consensus. BMJ. 2002 Dec 14;325(7377):1408-12.
  • Endopyelotomy for pelviureteric junction obstruction, NICE Interventional Procedure Guideline (December 2009)
  • Razdan S, Silberstein IK, Bagley DH; Ureteroscopic endoureterotomy. BJU Int. 2005 Mar;95 Suppl 2:94-101.
  • Warnatz K, Keskin AG, Uhl M, et al; Immunosuppressive treatment of chronic periaortitis: a retrospective study of 20 patients with chronic periaortitis and a review of the literature. Ann Rheum Dis. 2005 Jun;64(6):828-33.
  • Patel AK, Chapple CR; Benign prostatic hyperplasia: treatment in primary care. BMJ. 2006 Sep 9;333(7567):535-9.
  • Wu S, Johnson MP; Fetal lower urinary tract obstruction. Clin Perinatol. 2009 Jun;36(2):377-90, x.
  • Tonni G, Vito I, Ventura A, et al; Fetal lower urinary tract obstruction and its management. Arch Gynecol Obstet. 2012 Nov 9.
  • Fetal cystoscopy for diagnosis and treatment of lower urinary outflow tract obstruction, NICE Interventional Procedure Guideline (2007)
  • Fetal vesico-amniotic shunt for lower urinary tract outflow obstruction, NICE Interventional Procedure Guideline (2006)
  • Morris RK, Malin GL, Khan KS, et al; Systematic review of the effectiveness of antenatal intervention for the BJOG. 2010 Mar;117(4):382-90.
  • Urinary tract infection - children, Prodigy (April 2008)

Спољашње везе[уреди]

Star of life.svgМолимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).