Рефекторијум
Рефекторијум (такође и трпезарија, фратер, фратер кућа, фратерија) јесте просторија за обедовање, посебно у манастирима, интернатима и академским институцијама. Једно од места где се овај израз данас најчешће користи јесу дипломске богословије. Назив потиче од латинске речи reficere, што значи „поново направити или обновити”, преко каснолатинског refectorium, што значи „место где се човек обнавља” (уп. „ресторан”).
Рефекторијуми и монашка култура
[уреди | уреди извор]
Заједнички оброкци су време када су сви монаси једне установе заједно. Исхрана и навике у исхрани се донекле разликују у зависности од монашког реда, а још више у зависности од распореда. Бенедиктинско правило је илустративно.
Правила светог Бенедикта налажу два оброка. Ручак је обезбеђен током целе године; вечера се такође служи од касног пролећа до ране јесени, осим средом и петком. Исхрана се првобитно састојала од једноставних јела: два јела, са воћем као трећим ако је доступно. Храна је била једноставна, а месо сисара је било забрањено свима осим болеснима. Умереност у свим аспектима исхране је дух Бенедиктовог закона. Оброци се једу у тишини, што се понекад олакшава знаковима рукама. Један монах би могао наглас читати из Светог писма или списа светаца током оброка.
Величина, структура и положај
[уреди | уреди извор]
Рефекторијуми се разликују по величини и димензијама, првенствено на основу богатства и величине манастира, као и времена изградње. Деле одређене карактеристике дизајна. Монаси једу за дугим клупама; важни званичници седе на подигнутим клупама на једном крају сале. Лавабо, или велики умиваоник за прање руку, обично стоји изван рефекторијума.
Традиција такође одређује и друге факторе. У Енглеској, рефекторијум се обично гради на подконструкцији (можда као алузија на горњу собу где се наводно одиграла Тајна вечера) на страни клаустра наспрам цркве. Бенедиктински модели су традиционално распоређени по оси исток-запад, док цистерцитски модели леже на оси север-југ.
Нормански рефекторијуми могли су бити дугачки и до 160 ft (49 m) и широки 35 ft (11 m) (као што је опатија у Норичу). Чак и релативно рани рефекторијуми могли су имати прозоре, али они су постали већи и сложенији у високом средњем веку. Рефекторијум у опатији Клини био је осветљен кроз тридесет шест великих застакљених прозора. Опатија из дванаестог века у Мон Сен Мишелу имала је шест прозора, широких пет стопа и високих двадесет стопа.
Источно православље
[уреди | уреди извор]
У источноправославним манастирима, трапеза (τραπεζαρία, трпезарија) сматра се светим местом, а у неким случајевима је чак изграђена као пуноправна црква са олтаром и иконостасом. Неке службе су предвиђене да се обављају специфично у трапези. Увек постоји барем једна икона са кандилом (уљном лампом) која непрестано гори испред ње. Служба подизања Панагије обавља се на крају оброка. Током Светле седмице, ова служба се замењује подизањем Артоса. У неким манастирима, церемонија праштања на почетку Великог поста обавља се у трапези. Сва храна која се служи у трапези треба да буде благословена, и у ту сврху се у кухињи често држи света вода.
Савремена употреба
[уреди | уреди извор]
Поред настављене употребе историјског монашког значења, израз рефекторијум се често користи у савременом контексту да означи кафић или кафетерију која је отворена за јавност — укључујући и оне који нису верници, попут туриста — а која је припојена катедрали или опатији. Ова употреба је посебно распрострањена у зградама Цркве Енглеске, које приход од тога користе за допуну својих прихода.[1]
Многи универзитети у Уједињеном Краљевству такође своје студентске кафетерије или објекте за обедовање називају рефекторијумом. Термин је редак на америчким колеџима, иако Универзитет Браун своју главну трпезарију назива Шарп рефекторијум (Sharpe Refectory),[2] главна трпезарија на Роудс колеџу позната је као Кетрин Бароу рефекторијум (Catherine Burrow Refectory),[3] а у августу 2019. Универзитет Виланова је изабрао назив „The Refectory” за „софистицирану, а ипак неформалну ресторанску услугу” (отворену за студенте и јавност) како би намерно признао и препознао историју назива рефекторијум који означава „просторију за заједничке оброке у академским институцијама и манастирима”.[4][5]
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „The Refectory Restaurant and Coffee Shop”. Архивирано из оригинала 4. 2. 2009. г. Приступљено 16. 2. 2009.
- ^ „Sharpe Refectory,(the Ratty)”. Brown Dining Services. Приступљено 10. 3. 2015.
- ^ „Catherine Burrow Refectory”. Dining at Rhodes. Приступљено 26. 4. 2017.
- ^ Press release 2019-0114; Villanova University; access date 1. 10. 2021.
- ^ Villanova University’s Full-Service, On-Campus Restaurant, The Refectory, to Reopen in October Under New Operating Group; access date 1. 10. 2021.
Литература
[уреди | уреди извор]- Adams, Henry, Mont Saint-Michel and Chartres, New York: Penguin, 1986.
- Fernie, E. C., The Architecture of Norman England, Oxford: Oxford University Press, 2000.
- Harvey, Barbara, Living and Dying in England, 1100-1450, Oxford: Clarendon Press, 1995.
- Singman, Jeffrey, Daily Life in Medieval Europe, Westport, CT: Greenwood Press, 1999.
- Webb, Geoffrey, Architecture in Britain: the Middle Ages, Baltimore: Penguin, 1956.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
| Нормативна контрола: Државне |
|---|
