Референдум о статусу Крима 2014.

С Википедије, слободне енциклопедије
Полуострво Крим

Референдум о статусу Крима (рус. Рефере́ндум о ста́тусе Кры́ма) одржан је 16. марта 2014. године са циљем да се донесе одлука о даљој судбини дотадашње Аутономне Републике Крим и града Севастопоља у склопу Украјине.

Референдум је одржан након масовних протеста у Кијеву који су довели до свргавања председника Виктора Јануковича 22. фебруара 2014. године и успостављања привремене власти од представника покрета који се на улицама оружано супротставио режиму.[1]

Русија је потез свргавања прогласила противправним актом и наставила да признаје Јануковича као демократски изабраног председника, док је већина западних влада одмах признала нову власт. Привремена власт је оцењена као радикална и десничарска, а неке од функција су заузели људи са екстремистичком и неонацистичком прошлошћу.[2] У градовима са руским становништвом су одржани протести против нове власти, наглашавајући побуну против "нациста и олигарха" и противљење "русофобији и антисемитизму".[3]

Локалне власти на Криму су реаговале брзо, прво постављајући новог председника локалне власти 27. фебруара и заказујући референдум о статусу Крима за 25 мај.[4] Тада је од 110 чланова скупштине, 78 гласало ЗА и 6 је било уздржано. Убрзо, 6. марта померају датум референдума за 16. март, а 11 марта локална скупштина Крима проглашава независност од Кијева и објављује да будућност зависи од одлуке на референдуму о прикључењу Руској федерацији. У декларацији су се позвали на случај пред Међународним судом УН о случају Косово од 22. јуна 2010. године да једнострано проглашавање независности не нарушава ни један међународни акт.[5] Градски совјет Севастопоља, који је формално издвојена јединица од Крима, је 6. марта донео идентичне одлуке.

Референдумско питање је гласило:[6]

  • Да ли сте за уједињење Крима с Руском Федерацијом у статусу субјекта федерације?
  • Да ли сте за успостављање устава из 1992. и статус Крима као дела Украјине?

На Криму је било 1.534.815 гласача, а у Севастопољу 309.774 гласача. Председник Комисије за припрему референдума је био Михаил Малишев. Пријављено је 69 међународних посматрача из 13 земаља који су пратили ток референдума.[7]

Према прелиминарним резултатима објављеним након референдума већина гласача (излазност је била 83,1%), њих 1.233.002 или 96,77% гласала је за отцепљење од Украјине и припајање Русији.

Резултати[уреди | уреди извор]

Резултати
Гласови %
Да 1.233.002 97,47 %
Не 31.997 2,53 %
Валидни гласови 1.264.999 82,42 %
Невалидни гласови 269.816 17,58 %
Укупни гласови 1.534.815 100,00 %

Последице[уреди | уреди извор]

Грб Крима од 1992. године

Још док је трајао референдум су објављене реакције из Европске уније. Председник Европског Савета Херман ван Ромпеј и Председник Европске Комисије Жозе Мануел Барозо су у заједничком саопштењу саопштили "Референдум је незаконит и нелегитиман и његов резултат неће бити признат".[8] Одмах је најављено да ће бити уведене извесне санкције.

Амерички државни секретар Џон Кери је у телефонском разговору поручио руском министру иностраних послова Сергеју Лаврову да САД неће прихватити резултате референдума на Криму.[9]

Сутрадан по референдуму је званични Вашингтон објавио листу од 11 Руса и Украјинаца чија се имовина у Америци замрзава и забрањује путовање. ЕУ је објавила листу са 21 особом којима су одређене исте мере.[10]

Путин и представници Крима и Севастопоља су потписали Споразум о приступању Руској федерацији 18. марта. Путин је упутио захтев Парламенту Руске федерације да ратификује овај Споразум. У споразуму су наведени рокови за завршетак прелазних фаза. До 1. јануара 2015. године треба да се ускладе економски, финансијски и правни оквир. Иако је од првог дана руска рубља била у оптицају дат је период до 1 јануара 2016 до када ће важити украјинска гривна. Избори на Криму ће се одржати септембра 2015. године.[11]

Председник Руске Федерације Владимир Путин је 26. марта потписао декрет о присаједињењу Крима и Севастопоља у Руску Федерацију.[12]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]