Речна змија

Речна змија
Статус угрожености
	; Најмање угрожен (IUCN 3.1)
Научна класификација
Царство:	Animalia
Тип:	Chordata
Класа:	Reptilia
Ред:	Squamata
Подред:	Serpentes
Породица:	Colubridae
Род:	Natrix
Врста:	N. tessellata
Биномно име
	Natrix tessellata; (Laurenti, 1768)
	Ареал
Синоними
	Coronella tessellata Laurenti, 1768; Coluber tessellatus Bonnaterre, 1790; Tropidonotus tessellatus, part., Wagler, 1830; Natrix tessellata Bonaparte, 1834; Tropidonotus tessellatus Boulenger, 1893

Рибарица (Natrix tessellata) се крије испод камена на саставу Таре и Пиве.

Речна змија (лат. Natrix tessellata) је врста неотровне змије из породице смукова (Colubridae).

Назив

У Србији се ова змија још назива и поточара, али и рибицара или рибарица јер се претежно храни мањим рибама. Због њених шара назива се још и коцкаста водењача.^[3]

Опис животиње

За разлику од белоушке којој је сродна, нема мрље у задњем делу главе. Глава јој је иначе троугласта и издужена. Горња страна тела јој је светломрка или маслинастозелена са тамним квадратастим шарама. Достиже величину до једног метра.^[4] Као и белоушка, када је уплашена, из клоаке избацује садржај веома непријатног мириса.

Станиште и ареал

Живи најчешће у текућим водама са брзим током. Ту и проналази храну - ситне рибе.^[4] Распрострањена је у средњој Европи и Балканском полуострву.^[3]

Биологија

Активна је углавном током дана али током топлих летњих месеци лови и ноћу. На копно излази током парења, полагања јаја и током хибернације. Храни се претежно рибом. Зимски сан траје од новембра до марта. Током тог времена скрива се испод камења или у рупама у земљи испод корена врба. Пари се у априлу или мају. Женка полаже јаја у наслаге лишћа и гранчица, које трула на тлу, или у шупљине између камења. Обично полажу бар 20 јаја али и више.

Референце

^ Mebert, K.; Amr, Z.S.S.; Al Johany, A.M.H.; Aloufi, A.A.H.; Jiang, J.; Meyer, A.; Sterijovski, B.; Baha El Din, S.; Pleguezuelos, J.; Sá-Sousa, P.; Corti, C.; Ajtic, R.; Tuniyev, S.; Orlov, N.L.; Ananjeva, N.B.; Cogălniceanu, D.; Andrén, C.; Crnobrnja-Isailović, J.; Aghasyan, A.; Avci, A.; Tuniyev, B.; Lymberakis, P.; Wilkinson, J.; Üzüm, N.; Podloucky, R.; Kaya, U.; Vogrin, M.; Pérez Mellado, V.; Cheylan, M.; Nettmann, H.K.; De Haan, C.C.; Schmidt, B.; Lau, M.; Borkin, L.; Milto, K.; Golynsky, E.; Belouskova, A.; Rustamov, A; Nuridjanov, D.; Munkhbayar, K. (2021). „Natrix tessellata”. Црвени списак угрожених врста IUCN. IUCN. 2021. doi:10.2305/IUCN.UK.2021-2.RLTS.T157256A745071.en . Приступљено 21. 2. 2022. Непознати параметар |article-number= игнорисан (помоћ)
^ Boulenger, G.A. 1893. Catalogue of the Snakes in the British Museum (Natural History), Volume I. London. pp. 233-234
^ ^а ^б Чинери, М. 2001. Велика енциклопедија животиња. ИТП „Змај“: Нови Сад. ISBN 978-86-489-0303-7.
^ ^а ^б Калезић М. 2000. год. Хордати (ауторизована скрипта). Биолошки факултет: Београд.

Литература

Шукало Г. (2022). Гмизавци Републике Српске - Бања Лука: Природно-математички факултет, Универзитет у Бањој Луци, (Бања Лука: Vilux), ISBN 978-99976-86-03-9
Veith, G. (1991). Die Reptilien Bosniens und der Herzegowina. 1. Herpetozoa 3(3-4): 97-196
Едукативне табле Природњачког одјељења Музеја у Добоју

Спољашње везе

[iucn-1] Mebert, K.; Amr, Z.S.S.; Al Johany, A.M.H.; Aloufi, A.A.H.; Jiang, J.; Meyer, A.; Sterijovski, B.; Baha El Din, S.; Pleguezuelos, J.; Sá-Sousa, P.; Corti, C.; Ajtic, R.; Tuniyev, S.; Orlov, N.L.; Ananjeva, N.B.; Cogălniceanu, D.; Andrén, C.; Crnobrnja-Isailović, J.; Aghasyan, A.; Avci, A.; Tuniyev, B.; Lymberakis, P.; Wilkinson, J.; Üzüm, N.; Podloucky, R.; Kaya, U.; Vogrin, M.; Pérez Mellado, V.; Cheylan, M.; Nettmann, H.K.; De Haan, C.C.; Schmidt, B.; Lau, M.; Borkin, L.; Milto, K.; Golynsky, E.; Belouskova, A.; Rustamov, A; Nuridjanov, D.; Munkhbayar, K. (2021). „Natrix tessellata”. Црвени списак угрожених врста IUCN. IUCN. 2021. doi:10.2305/IUCN.UK.2021-2.RLTS.T157256A745071.en . Приступљено 21. 2. 2022. Непознати параметар |article-number= игнорисан (помоћ)

[2] Boulenger, G.A. 1893. Catalogue of the Snakes in the British Museum (Natural History), Volume I. London. pp. 233-234

[велика-3] а ^б Чинери, М. 2001. Велика енциклопедија животиња. ИТП „Змај“: Нови Сад. ISBN 978-86-489-0303-7.

[скрипта-4] а ^б Калезић М. 2000. год. Хордати (ауторизована скрипта). Биолошки факултет: Београд.

[1]

[2]

[3]

[4]