Рејнир (планина)

Координате: 46° 51′ 10″ С; 121° 45′ 37″ З / 46.8528857° С; 121.7603744° З / 46.8528857; -121.7603744
С Википедије, слободне енциклопедије
Рејнир ( планина )
Поглед преко речне долине.
Географске карактеристике
Ндм. висина4392[1][2] m
Координате46° 51′ 10″ С; 121° 45′ 37″ З / 46.8528857° С; 121.7603744° З / 46.8528857; -121.7603744
Географија
Рејнир на карти Washington
Рејнир
Рејнир
Државе САД
 Вашингтон (држава)
МасивКаскадске планине

Планина Рејнир, позната и као Тахома, је велики активни стратовулкан у Каскадном венцу северозападног Пацифика, у Сједињеним Државама. Налази се у истоименом националном парку, око 95 km јужно-југоисточно од Сијетла.[3] Са надморском висином од 4392 m[4][5] представља највише узвишење америчке савезне државе Вашингтон, планину са највећом релативном висином у континенталном делу САД[6] и највишу планину дуж Каскадског вулканског лука.

Због велике вероватноће да ће еруптирати у блиској будућности, Рејнир се сматра једним од опаснијих вулкана на свету, а налази се и на листи Декадних вулкана.[7] Велика количина глацијалног леда на планини значи да би ерупција Ренијера могла да изазове масивне лахаре који би могли да угрозе целу долину реке Пујалуп. Према Геолошком заводу Сједињених Држава око 80.000 људи и њихови домови су у опасности у зонама које могу бити угрожене од потенцијалних лахара.[8]

Између 1950. и 2018. године, 439.460 људи се попело на планину Ренијер.[9][10] Отприлике 84 особе погинуле су у планинарским несрећама на планини од 1947. до 2018. године.[9]

Назив[уреди | уреди извор]

Пре него што је добила данашње име локални Индијанци су планину звали Талол, Тахома или Такома што је на њиховом језику значило " мајка вода ". Садашњи назив је дао Џорџ Ванкувер (енгл. George Vancouver) у част свог пријатеља адмирала Петера Рејнира (енгл. Peter Rainier).

Географија[уреди | уреди извор]

Са 26 великих глечера и 93 km² сталних снежних пољана Рејнир је највећа глечерска област у 48 САД држава. На самом врху планине налазе се два кратера са преко 300 м. у пречнику. Геотермална топлота из вулкана држи подручје око ивице оба кратера без снега и леда, и ту се формирала највећа светска мрежа вулканских глечерских пећина са скоро 3,2 км. пролаза.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Mount Rainier, Washington”. Peakbagger.com. Приступљено 1. 1. 2016. 
  2. ^ „Topographic map of Mount Rainier”. opentopomap.org. Приступљено 2023-05-08. 
  3. ^ Egan, Timothy (22. 8. 1999). „Respecting Mount Rainier”. The New York Times. Архивирано из оригинала 11. 3. 2022. г. Приступљено 10. 3. 2022. 
  4. ^ Hill, Craig (16. 11. 2006). „Taking the measure of a mountain”. The News Tribune. стр. E1, E4. Архивирано из оригинала 11. 3. 2022. г. Приступљено 10. 3. 2022 — преко Newspapers.com. 
  5. ^ Signani, Larry (19. 7. 2000). „The Height of Accuracy”. Point of Beginning. BNP Media. Архивирано из оригинала 2012-12-17. г. Приступљено 30. 1. 2023. 
  6. ^ „USA Lower 48 Top 100 Peaks by Prominence”. Peakbagger.com. 
  7. ^ „Decade Volcanoes”. CVO. United States Geological Survey. Архивирано из оригинала 2012-06-03. г. 
  8. ^ Driedger, C.L.; Scott, K.M. (2005-03-01). „Mount Rainier – Learning to Live with Volcanic Risk”. Fact Sheet 034-02. United States Geological Survey. Архивирано из оригинала 2010-07-20. г. Приступљено 2008-10-30. 
  9. ^ а б Emma P. DeLoughery; Thomas G. DeLoughery (14. 6. 2022). „Review and Analysis of Mountaineering Accidents in the United States from 1947–2018”. High Altitude Medicine & Biology. 23 (2): 114—18. PMID 35263173. S2CID 247361980. doi:10.1089/ham.2021.0085. Архивирано из оригинала 11. 7. 2022. г. Приступљено 11. 7. 2022. 
  10. ^ „Annual Climbing Statistics”. National Park Service. Архивирано из оригинала 11. 7. 2022. г. Приступљено 11. 7. 2022.