Рибе дводихалице

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу

Рибе дводихалице
Временски распон: девон − садашњост
Australian-Lungfish.jpg
Neoceratodus forsteri
Научна класификација e
Царство: Animalia
Тип: Chordata
Кладус: Rhipidistia
Кладус: Dipnomorpha
Ahlberg, 1991
Поткласа: Dipnoi
J. P. Müller, 1844
Редови

Рибе дводихалице или плућашице (Dipnoi) представљају реликте, последње остатке једне прастаре групе пореклом још из девона које имају способност да, осим дисања на шкрге, удишу и атмосферски ваздух (грч. pnoe = дах; pneustes = онај који дише). Живе у слатким водама тропских крајева које у одређено доба године пресушују. Тада ове рибе прелазе на удисање атмосферског ваздуха помоћу рибљег мехура који је богато снабдевен мрежом крвних судова и функционише као плућа.

Примитивне особине[уреди | уреди извор]

Имају велики број примитивних особина као што су:

  • добро очувана хорда
  • хрскавичав скелет
  • имају само елементе кожних костију које штите лобању и др.

Тадиционална класификација[уреди | уреди извор]

Рибе дводихалице су сродне шакоперкама и данас су заступљене са само три реликтна рода распоређена на три различита континента и према традиционалној класификацији сврстана у два подреда:

1. монопнеумонес (Monopneumones) коме данас припада једна једина врста цератодус (Ceratodus forsteri или Neoceratodus forsteri); цератодус има један, непаран рибљи мехур (по томе су добили име) и живи у водама Аустралије;

2. дипнеумонес (Dipneumones) има два рибља мехура, веома танке крљушти, а парна пераја у облику пипака; припадају му два рода:

  • лепидозирен са врстом Lepidosiren paradoxa, која живи у Јужној Америци у којој је ова врста код домородаца позната као карамуру; може да проведе ван воде скоро месец дана;
  • протоптерус, заступљен са три врсте које живе у Африци и од којих је најпознатија Protopterus annectens

Литература[уреди | уреди извор]

  • Брем, А., Е.: Живот животиња, Просвјета, Загреб, 1982.
  • Калезић, М.:Основи морфологије кичмењака, Савремена администрација, Београд, 1995.
  • Калезић, М.: Хордати, Биолошки факултет Универзитета у Београду, 2000.
  • Microsoft Encarta Encyclopedia 2002
  • Marcon, E., Mongini, M: Све животиње света, ИРО Вук Караџић, Београд, 1986.
  • Радовић, И., Петров, Бригита: Разноврсност живота 1 - структура и функција, Биолошки факултет Београд и Stylos Нови Сад, Београд, 2001.
  • Ратајац, Ружица: Зоологија за студенте Пољопривредног факултета, ПМФ у Новом Саду и МП Stylos Нови Сад, 1995.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]