Ригведа

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Издање Риг веде из 19. века.

Ригведа (санскрит: ऋग्वेद ṛg-vedá - похвала знању)[1] најстарији споменик индијске књижевности, у 10 књига.[2] То је један од четири света канонска текста (śruti) хиндуизма познат као Веде.[3][4] Ригведу чини 1028 химни (овом контексту химна означава песму верског садржаја и религиозне сврхе) написаних у више од десет хиљада строфа са преко 150.000 речи. Сматра се да су најстарији делови Ригведе настали већ око 1300. године пне, што може да изгледа као веома рано за једно тако значајно дело, али треба имати на уму и чињеницу да Ригведа има своје корене у веома далекој прошлости. Њени рани слојеви су један од најстаријих постојећих текстова на било ком индоевропском језику.[5][note 1] Звукови и текстови Ригведе се усмено преношени од 2. миленијума пре нове ере.[7][8][9] Филолошки и лингвистички докази указују да је главнина Ригведе Самхита била сачињена у северозападном региону (Панџаб) Индијског потконтинента, највероватније између 1500. и 1200. пне,[10][11][12] иако је као шира апроксимација дато је и око 1700–1100 пне.[13][14][note 2]

Неки од богова који су опевани у ргведским химнама, као на пример Варуна, Митра и Индра, три велика бога Ригведе, слављени су и раније, у мање или више другачијем облику, у време индоевропске заједнице, затим код старих Грка, и код племена која су касније населила подручја данашње Индије и Ирана. Сусрет аријских дошљака и дравидских становника у сливу реке Инд, условно речено, произвео је још богова.

У ригведским химнама се можу осетити наслеђе дуге и древне песничке традиције и усмених предања. Структура и облик химни често су веома замршени, теме које су опеване врло разнолике као и духовни хоризонти песника: ту су строфе у којима се покушава остварити комуникација са боговима, али оне које сведоче о световним и метафизичким размишљањима аутора.

Текст је слојевит и састоји се од Самхита, Брахмана, Аранјакас и Упанишадс.[note 3] Ригведа Самхита је основни текст и представља збирку од 10 књига (maṇḍala) са 1.028 химни (sūkta) у око 10.600 стихова (званих ṛc, епонимских по имену Ригведа). У осам књига - књиге 2 до 9 - које су настале најраније, химне претежно расправљају о космологији и славе божанства.[15][16] Новије књиге (1. и 10. књига) делом се баве и филозофским или спекулативним питањима,[16] врлинама као што је dāna (доброчинство) у друштву,[17] питањима о пореклу универзума и природи божанског,[18][19] и другим метафизичким питањима у њиховим химнама.[20]

Неки од његових стихова настављају да се рецитују током хиндуистичких обреда прослава (попут венчања) и молитви, што ово дело чини вероватно најстаријим верским текстом на свету, који се и даље користи.[21][22]

Садржај[уреди | уреди извор]

Химне у Ригведи посвећене су различитим божанствима. Индра је један од најважнијих, а ту су и Агни, жртвени пламен, и Сома, свети напитак и биљка од које се напитак прави. Исто тако, важни су и Митра, Варуна, Савитр, Вишну, Рудра, Пушан, Брихаспати (или Брахманаспати), те природне појаве: Притхиви (Мајка Земља), Сурја (Сунце), Вата (Ветар), Апас (Вода), Парјанија (Гром и Киша), Вац (Реч), многе реке и остали. Осим божанстава, химне помињу и личности, концепте, појаве, предмете, фрагменте могућих стварних историјских догађаја (борбе првих Аријаца против непријатеља).

Ригведа се сатоји од десет књига - мандала - са одређеним бројем химни у свакој (прва и десета имају по 191 химни и највеће су, остале мандале имају од 43 до 114 химне).

Ргведа је декламована током (жртвених) обреда, најчешће су то радили врховни свештеници, мада поједине химне имају и несумњиву песничку вредност, а постоје и бројне паралеле са вечним питањима и темама обрађеним у каснијим религиозним и световним делима.

Види још[уреди | уреди извор]

Notes[уреди | уреди извор]

  1. ^ According to Edgar Polome, the Hittite language Anitta text from the 17th century BCE is older. This text is about the conquest of Kanesh city of Anatolia, and mentions the same Indo-European gods as in the Rigveda.[6]
  2. ^ It is certain that the hymns of the Rig Veda post-date Indo-Iranian separation of ca. 2000 BCE and probably that of the relevant Mitanni documents of cca 1400 BCE. Philological estimates tend to date the bulk of the text to the second half of the second millennium:
    • Max Müller: "the hymns of the Rig-Veda are said to date from 1500 B.C."[23]
    • The EIEC (s.v. Indo-Iranian languages, p. 306) gives 1500–1000 BCE.
    • Flood and Witzel both mention cca 1500–1200 BCE.[10][11]
    • Anthony mentions cca 1500–1300 BCE.[12]
    • Thomas Oberlies (Die Religion des Rgveda, 1998, p. 158) based on 'cumulative evidence' sets a wide range of 1700–1100 BCE.[24] Oberlies 1998, стр. 155 gives an estimate of 1100 BCE for the youngest hymns in book 10.[25]
    • Witzel 1995, стр. 4 mentions cca 1500–1200 BCE. According to Witzel 1997, стр. 263, the whole Rig Vedic period may have lasted from c. 1900 BCE to c. 1200 BCE: "the bulk of the RV represents only 5 or 6 generations of kings (and of the contemporary poets)24 of the Pūru and Bharata tribes. It contains little else before and after this “snapshot” view of contemporary Rgvedic history, as reported by these contemporary “tape recordings.” On the other hand, the whole Rgvedic period may have lasted even up to 700 years, from the infiltration of the Indo-Aryans into the subcontinent, c. 1900 B.C. (at the utmost, the time of collapse of the Indus civilization), up to c. 1200 B.C., the time of the introduction of iron which is first mentioned in the clearly post-gvedic hymns of the Atharvaveda."
  3. ^ The associated material has been preserved from two shakhas or "schools", known as Śākalya and Bāṣkala. The school-specific commentaries are known as Brahmanas (Aitareya-brahmana and Kaushitaki-brahmana) Aranyakas (Aitareya-aranyaka and Kaushitaki-aranyaka), and Upanishads (partly excerpted from the Aranyakas: Bahvrca-brahmana-upanishad, Aitareya-upanishad, Samhita-upanishad, Kaushitaki-upanishad).

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Derived from the root ṛc "to praise", cf. Dhātupātha 28.19. Monier-Williams translates Rigveda as "a Veda of Praise or Hymn-Veda".
  2. ^ Stephanie W. Jamison; Joel Brereton (2014). The Rigveda: 3-Volume Set. Oxford University Press. стр. 3. ISBN 978-0-19-972078-1. 
  3. ^ Michael Witzel (1997), The Development of the Vedic Canon and its Schools : The Social and Political Milieu, Harvard University, in Witzel 1997, стр. 259–264
  4. ^ Antonio de Nicholas (2003), Meditations Through the Rig Veda: Four-Dimensional Man. ISBN 978-0595269259. стр. 273.
  5. ^ Edwin F. Bryant (2015). The Yoga Sutras of Patañjali: A New Edition, Translation, and Commentary. Farrar, Straus and Giroux. стр. 565—566. ISBN 978-1-4299-9598-6. 
  6. ^ Edgar Polome (2010). Per Sture Ureland, ур. Entstehung von Sprachen und Völkern: glotto- und ethnogenetische Aspekte europäischer Sprachen. Walter de Gruyter. стр. 51. ISBN 978-3-11-163373-2. 
  7. ^ Wood 2007.
  8. ^ Hexam 2011, стр. chapter 8.
  9. ^ Dwyer 2013.
  10. 10,0 10,1 Flood 1996, стр. 37.
  11. 11,0 11,1 Witzel 1995, стр. 4.
  12. 12,0 12,1 Anthony 2007, стр. 454.
  13. ^ Oberlies 1998 p. 158
  14. ^ Lucas F. Johnston, Whitney Bauman (2014). Science and Religion: One Planet, Many Possibilities. Routledge. стр. 179. 
  15. ^ Werner, Karel (1994). A Popular Dictionary of Hinduism. Curzon Press. ISBN 0-7007-1049-3.
  16. 16,0 16,1 Stephanie Jamison and Joel Brereton (2014), The Rigveda : the earliest religious poetry of India, Oxford University Press, ISBN 978-0199370184, pp. 4, 7–9
  17. ^ C Chatterjee (1995), Values in the Indian Ethos: An Overview, Journal of Human Values, Vol 1, No 1, pp. 3–12;
    Original text translated in English: The Rig Veda, Mandala 10, Hymn 117, Ralph T. H. Griffith (Translator);
  18. ^
  19. ^ Examples:
    Verse 1.164.34, "What is the ultimate limit of the earth?", "What is the center of the universe?", "What is the semen of the cosmic horse?", "What is the ultimate source of human speech?"
    Verse 1.164.34, "Who gave blood, soul, spirit to the earth?", "How could the unstructured universe give origin to this structured world?"
    Verse 1.164.5, "Where does the sun hide in the night?", "Where do gods live?"
    Verse 1.164.6, "What, where is the unborn support for the born universe?";
    Verse 1.164.20 (a hymn that is widely cited in the Upanishads as the parable of the Body and the Soul): "Two birds with fair wings, inseparable companions; Have found refuge in the same sheltering tree. One incessantly eats from the fig tree; the other, not eating, just looks on.";
    Rigveda Book 1, Hymn 164 Wikisource;
    See translations of these verses: Stephanie W. Jamison; Joel Brereton (2014). The Rigveda: 3-Volume Set. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-972078-1. 
  20. ^ Antonio de Nicholas (2003), Meditations Through the Rig Veda: Four-Dimensional Man, ISBN 978-0595269259, pp. 64–69;
    Jan Gonda, A History of Indian Literature: Veda and Upanishads, Volume 1, Part 1, Otto Harrassowitz Verlag, ISBN 978-3447016032, pp. 134–135;
  21. ^ Klaus Klostermaier (1984). Mythologies and Philosophies of Salvation in the Theistic Traditions of India. Wilfrid Laurier University Press. стр. 6. ISBN 978-0-88920-158-3. 
  22. ^ Lester Kurtz (2015), Gods in the Global Village, SAGE Publications, ISBN 978-1483374123, p. 64, Quote: "The 1,028 hymns of the Rigveda are recited at initiations, weddings and funerals...."
  23. ^ Müller 1892.
  24. ^ Oberlies 1998, стр. 158.
  25. ^ Oberlies 1998, стр. 155.

Литература[уреди | уреди извор]

  • Stephanie W. Jamison; Joel P. Brereton (2014). The Rigveda. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-937018-4. 
  • editio princeps: Friedrich Max Müller, The Hymns of the Rigveda, with Sayana's commentary, London, 1849–75, 6 vols., 2nd ed. 4 vols., Oxford, 1890–92.
  • Theodor Aufrecht, 2nd ed., Bonn, 1877.
  • Sontakke, N. S. (1933). Rgveda-Samhitā: Śrimat-Sāyanāchārya virachita-bhāṣya-sametā. Sāyanachārya (commentary) (First изд.). Vaidika Samśodhana Maṇḍala. . The Editorial Board for the First Edition included N. S. Sontakke (Managing Editor), V. K. Rājvade, M. M. Vāsudevaśāstri, and T. S. Varadarājaśarmā.
  • B. van Nooten und G. Holland, Rig Veda, a metrically restored text, Department of Sanskrit and Indian Studies, Harvard University, Harvard University Press, Cambridge, Massachusetts and London, England, 1994.
  • Rgveda-Samhita, Text in Devanagari, English translation Notes and indices by H. H. Wilson, Ed. W. F. Webster, originally in 1888, Published Nag Publishers 1990, 11A/U.A. Jawaharnagar,Delhi-7.
  • Sayana (14th century)
    • ed. Müller 1849–75 (German translation);
    • ed. Müller (original commentary of Sāyana in Sanskrit based on 24 manuscripts).
    • ed. Sontakke et al., published by Vaidika Samsodhana Mandala, Pune (2nd ed. 1972) in 5 volumes.
  • Rgveda-Samhitā Srimat-sāyanāchārya virachita-bhāṣya-sametā, ed. by Sontakke et al., published by Vaidika Samśodhana Mandala, Pune-9, 1972, in 5 volumes (It is original commentary of Sāyana in Sanskrit based on over 60 manuscripts).
  • Sri Aurobindo, Hymns to the Mystic Fire (Commentary on the Rig Veda), Lotus Press, Twin Lakes, Wisconsin. ISBN 978-0-914955-22-1. Rig Veda - Hymns to the Mystic Fire - Sri Aurobindo - INDEX
  • Raimundo Pannikar (1972), The Vedic Experience, University of California Press
  • Vashishtha Narayan Jha, A Linguistic Analysis of the Rgveda-Padapatha Sri Satguru Publications, Delhi (1992).
  • Bjorn Merker, Rig Veda Riddles In Nomad Perspective, Mongolian Studies, Journal of the Mongolian Society XI, 1988.
  • Thomas Oberlies, Die Religion des Rgveda, Wien 1998.
  • Oldenberg, Hermann (1894). Hymnen des Rigveda. 1. Teil: Metrische und textgeschichtliche Prolegomena. Berlin 1888. (please add), Wiesbaden 1982. 
  • Die Religion des Veda. Berlin 1894; Stuttgart 1917; Stuttgart 1927; Darmstadt 1977
  • Vedic Hymns, The Sacred Books of the East Vol l. 46 ed. Friedrich Max Müller, Oxford 1897
  • Adolf Kaegi, The Rigveda: The Oldest Literature of the Indians (trans. R. Arrowsmith), Boston, Ginn and Co. (1886), 2004 reprint. ISBN 978-1-4179-8205-9..
  • Mallory, J. P.; et al. (1989). „Indo-Iranian Languages in Encyclopedia of Indo-European Culture”. Fitzroy Dearborn (објављено 1997). 
  • Anthony, David W. (2007), The Horse The Wheel And Language. How Bronze-Age Riders From the Eurasian Steppes Shaped The Modern World, Princeton University Press 
  • Avari, Burjor (2007), India: The Ancient Past, London: Routledge, ISBN 978-0-415-35616-9 
  • Bryant, Edwin (2001). The Quest for the Origins of Vedic Culture: The Indo-Aryan Migration Debate. Oxford: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-513777-4. 
  • Flood, Gavin D. (1996), An Introduction to Hinduism, Cambridge University Press 
  • Erdosy, George (1995). The Indo-Aryans of Ancient South Asia: Language, Material Culture and Ethnicity. Walter de Gruyter. ISBN 978-3-11-014447-5. 
  • Possehl, Gregory; Witzel, Michael (2002). „Vedic”. Ур.: Peter N. Peregrine; Ember, Melvin. Encyclopedia of Prehistory. Springer. ISBN 978-1-4684-7135-9. 
  • Lal, B.B. 2005. The Homeland of the Aryans. Evidence of Rigvedic Flora and Fauna & Archaeology, New Delhi, Aryan Books International.
  • Talageri, Shrikant: The Rigveda: A Historical Analysis. 2000. ISBN 978-81-7742-010-4.
  • Witzel, Michael (1995), „Early Sanskritization: Origin and Development of the Kuru state” (PDF), EJVS, 1 (4), Архивирано из оригинала (PDF) на датум 20. 2. 2012 
  • Witzel, Michael (1997), Inside the Texts, Beyond the Texts. New Approaches to the Study of the Vedas, Harvard Oriental Series, Opera Minora vol. 2, Cambridge: Harvard University Press 
  • GJ Larson, RS Bhattacharya and K Potter (2014), The Encyclopedia of Indian Philosophies, Volume 4, Princeton University Press, ISBN 978-0691604411, pp. 5–6, 109–110, 180

Спољашње везе[уреди | уреди извор]