Пређи на садржај

Ригведа

С Википедије, слободне енциклопедије
Издање Риг веде из 19. века.

Ригведа (санскрит: ऋग्वेद ṛg-vedá - похвала знању)[1] најстарији споменик индијске књижевности, у 10 књига.[2] То је један од четири света канонска текста (śruti) хиндуизма познат као Веде.[3][4] Ригведу чини 1028 химни (овом контексту химна означава песму верског садржаја и религиозне сврхе) написаних у више од десет хиљада строфа са преко 150.000 речи. Сматра се да су најстарији делови Ригведе настали већ око 1300. године п. н. е, што може да изгледа као веома рано за једно тако значајно дело, али треба имати на уму и чињеницу да Ригведа има своје корене у веома далекој прошлости. Њени рани слојеви су један од најстаријих постојећих текстова на било ком индоевропском језику.[5][note 1] Звукови и текстови Ригведе се усмено преношени од 2. миленијума пре нове ере.[7][8][9] Филолошки и лингвистички докази указују да је главнина Ригведе Самхита била сачињена у северозападном региону (Панџаб) Индијског потконтинента, највероватније између 1500. и 1200. п. н. е,[10][11][12] иако је као шира апроксимација дато је и око 1700–1100. п. н. е.[13][14][note 2]

Неки од богова који су опевани у ргведским химнама, као на пример Варуна, Митра и Индра, три велика бога Ригведе, слављени су и раније, у мање или више другачијем облику, у време индоевропске заједнице, затим код старих Грка, и код племена која су касније населила подручја данашње Индије и Ирана. Сусрет аријских дошљака и дравидских становника у сливу реке Инд, условно речено, произвео је још богова.

У ригведским химнама се можу осетити наслеђе дуге и древне песничке традиције и усмених предања. Структура и облик химни често су веома замршени, теме које су опеване врло разнолике као и духовни хоризонти песника: ту су строфе у којима се покушава остварити комуникација са боговима, али оне које сведоче о световним и метафизичким размишљањима аутора.

Текст је слојевит и састоји се од Самхита, Брахмана, Аранјакас и Упанишадс.[note 3] Ригведа Самхита је основни текст и представља збирку од 10 књига (maṇḍala) са 1.028 химни (sūkta) у око 10.600 стихова (званих ṛc, епонимских по имену Ригведа). У осам књига - књиге 2 до 9 - које су настале најраније, химне претежно расправљају о космологији и славе божанства.[15][16] Новије књиге (1. и 10. књига) делом се баве и филозофским или спекулативним питањима,[16] врлинама као што је dāna (доброчинство) у друштву,[17] питањима о пореклу универзума и природи божанског,[18][19] и другим метафизичким питањима у њиховим химнама.[20]

Неки од његових стихова настављају да се рецитују током хиндуистичких обреда прослава (попут венчања) и молитви, што ово дело чини вероватно најстаријим верским текстом на свету, који се и даље користи.[21][22]

Садржај

[уреди | уреди извор]

Химне у Ригведи посвећене су различитим божанствима. Индра је један од најважнијих, а ту су и Агни, жртвени пламен, и Сома, свети напитак и биљка од које се напитак прави. Исто тако, важни су и Митра, Варуна, Савитр, Вишну, Рудра, Пушан, Брихаспати (или Брахманаспати), те природне појаве: Притхиви (Мајка Земља), Сурја (Сунце), Вата (Ветар), Апас (Вода), Парјанија (Гром и Киша), Вац (Реч), многе реке и остали. Осим божанстава, химне помињу и личности, концепте, појаве, предмете, фрагменте могућих стварних историјских догађаја (борбе првих Аријаца против непријатеља).

Ригведа се сатоји од десет књига - мандала - са одређеним бројем химни у свакој (прва и десета имају по 191 химни и највеће су, остале мандале имају од 43 до 114 химне).

Ргведа је декламована током (жртвених) обреда, најчешће су то радили врховни свештеници, мада поједине химне имају и несумњиву песничку вредност, а постоје и бројне паралеле са вечним питањима и темама обрађеним у каснијим религиозним и световним делима.

Види још

[уреди | уреди извор]

Notes

[уреди | уреди извор]
  1. ^ According to Edgar Polome, the Hittite language Anitta text from the 17th century BCE is older. This text is about the conquest of Kanesh city of Anatolia, and mentions the same Indo-European gods as in the Rigveda.[6]
  2. ^ It is certain that the hymns of the Rig Veda post-date Indo-Iranian separation of ca. 2000 BCE and probably that of the relevant Mitanni documents of око 1400 BCE. Philological estimates tend to date the bulk of the text to the second half of the second millennium:
    • Max Müller: "the hymns of the Rig-Veda are said to date from 1500 B.C."[23]
    • The EIEC (s.v. Indo-Iranian languages, p. 306) gives 1500–1000 BCE.
    • Flood and Witzel both mention око 1500–1200 BCE.[10][11]
    • Anthony mentions око 1500–1300 BCE.[12]
    • Thomas Oberlies (Die Religion des Rgveda, 1998, p. 158) based on 'cumulative evidence' sets a wide range of 1700–1100 BCE.[24] Oberlies 1998, стр. 155 gives an estimate of 1100 BCE for the youngest hymns in book 10.[25]
    • Witzel 1995, стр. 4 mentions око 1500–1200 BCE. According to Witzel 1997, стр. 263, the whole Rig Vedic period may have lasted from c. 1900 BCE to c. 1200 BCE: "the bulk of the RV represents only 5 or 6 generations of kings (and of the contemporary poets)24 of the Pūru and Bharata tribes. It contains little else before and after this “snapshot” view of contemporary Rgvedic history, as reported by these contemporary “tape recordings.” On the other hand, the whole Rgvedic period may have lasted even up to 700 years, from the infiltration of the Indo-Aryans into the subcontinent, c. 1900 B.C. (at the utmost, the time of collapse of the Indus civilization), up to c. 1200 B.C., the time of the introduction of iron which is first mentioned in the clearly post-gvedic hymns of the Atharvaveda."
  3. ^ The associated material has been preserved from two shakhas or "schools", known as Śākalya and Bāṣkala. The school-specific commentaries are known as Brahmanas (Aitareya-brahmana and Kaushitaki-brahmana) Aranyakas (Aitareya-aranyaka and Kaushitaki-aranyaka), and Upanishads (partly excerpted from the Aranyakas: Bahvrca-brahmana-upanishad, Aitareya-upanishad, Samhita-upanishad, Kaushitaki-upanishad).

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Derived from the root ṛc "to praise", cf. Dhātupātha 28.19. Monier-Williams translates Rigveda as "a Veda of Praise or Hymn-Veda".
  2. ^ Jamison & Brereton 2014, стр. 3 harvnb грешка: више циљева (3×): CITEREFJamisonBrereton2014 (help)
  3. ^ Michael Witzel (1997), The Development of the Vedic Canon and its Schools : The Social and Political Milieu, Harvard University, in Witzel 1997, стр. 259–264
  4. ^ de Nicholas 2003, стр. 273
  5. ^ Bryant 2015, стр. 565–566
  6. ^ Polome, Edgar (2010). Per Sture Ureland, ур. Entstehung von Sprachen und Völkern: glotto- und ethnogenetische Aspekte europäischer Sprachen. Walter de Gruyter. стр. 51. ISBN 978-3-11-163373-2. 
  7. ^ Wood 2007.
  8. ^ Hexam 2011, стр. chapter 8.
  9. ^ Dwyer 2013.
  10. ^ а б Flood 1996, стр. 37.
  11. ^ а б Witzel 1995, стр. 4.
  12. ^ а б Anthony 2007, стр. 454.
  13. ^ Oberlies 1998 p. 158
  14. ^ Lucas F. Johnston, Whitney Bauman (2014). Science and Religion: One Planet, Many Possibilities. Routledge. стр. 179. 
  15. ^ Werner 1994
  16. ^ а б Stephanie Jamison and Joel Brereton (2014), The Rigveda : the earliest religious poetry of India, Oxford University Press. ISBN 978-0199370184. стр. 4, 7–9.
  17. ^ C Chatterjee (1995), Values in the Indian Ethos: An Overview Архивирано 2015-04-15 на сајту Archive.today, Journal of Human Values, Vol 1, No 1, pp. 3–12;
    Original text translated in English: The Rig Veda, Mandala 10, Hymn 117, Ralph T. H. Griffith (Translator);
  18. ^
  19. ^ Examples:
    Verse 1.164.34, "What is the ultimate limit of the earth?", "What is the center of the universe?", "What is the semen of the cosmic horse?", "What is the ultimate source of human speech?"
    Verse 1.164.34, "Who gave blood, soul, spirit to the earth?", "How could the unstructured universe give origin to this structured world?"
    Verse 1.164.5, "Where does the sun hide in the night?", "Where do gods live?"
    Verse 1.164.6, "What, where is the unborn support for the born universe?";
    Verse 1.164.20 (a hymn that is widely cited in the Upanishads as the parable of the Body and the Soul): "Two birds with fair wings, inseparable companions; Have found refuge in the same sheltering tree. One incessantly eats from the fig tree; the other, not eating, just looks on.";
    Rigveda Book 1, Hymn 164 Wikisource;
    See translations of these verses: Jamison, Stephanie W.; Brereton, Joel (2014). The Rigveda: 3-Volume Set. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-972078-1. 
  20. ^ de Nicholas 2003, стр. 64–69; Gonda, Jan. A History of Indian Literature: Veda and Upanishads. 1, Part 1. Otto Harrassowitz Verlag. стр. 134—135. ISBN 978-3447016032. ;
  21. ^ Klostermaier, Klaus (1984). Mythologies and Philosophies of Salvation in the Theistic Traditions of India. Wilfrid Laurier University Press. стр. 6. ISBN 978-0-88920-158-3. 
  22. ^ Kurtz, Lester (2015). Gods in the Global Village. SAGE Publications. стр. 64. ISBN 978-1483374123. , Quote: "The 1,028 hymns of the Rigveda are recited at initiations, weddings and funerals...."
  23. ^ Müller 1892.
  24. ^ Oberlies 1998, стр. 158.
  25. ^ Oberlies 1998, стр. 155.

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Ригведа на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ригведа&oldid=28478702”