Ридер (Казахстан)

Ридер
Риддер
Ридер; Риддер
	{{{опис_слике}}}
Административни подаци
Држава	Казахстан
Област	Источно-казахстански регион
Становништво
Становништво	‍
— 2023.	51 508
Географске карактеристике
Координате	50° 21′ 00″ С; 83° 31′ 00″ И / 50.35° С; 83.516667° И
Површина	3.390 км² km2
	Ридер Ридер на карти Казахстана

Ридер (1941 - 2002 - Лениногорск) је град регионалне потчињености у источно-казахстанском региону Казахстана. Други град по броју становника у региону.

Физиографске карактеристике

Налази се на Рудном Алтају у планинском басену у подножју Ивановског ланца, у горњем току реке Улбе (притока Иртиша). Надморска висина у различитим деловима града креће се од 700 до 800 метара надморске висине.

Град је крајња тачка европске руте Е40 и крајњи источни крак казахстанских железница (станица Лениногорск).

Клима Ридера је умерено континентална са средњим контрастом, са израженим утицајем надморске висине. Зима је прилично дуга, хладна, са обилним снежним покривачем; Лето је прилично кратко и није вруће, са честим кишама, најтоплији месец је јул. Нема изражене сезоне падавина, релативна влажност ваздуха варира од 50-60% у рану јесен до 85-90% у рано пролеће.

У околини Ридера протиче неколико планинских река: Тихаја, Филипповка, Громотуха, Биструкха, Журавликха, Шаравка. Упркос близини металуршких постројења и њиховом снажном потенцијалу загађивања, вода из ових река добија константно високе оцене за своје пиће и квалитет укуса.

Историја

За време владавине царице Катарине II откривена су лежишта руда метала на територији Рудног Алтаја. Године 1786. група геолога, предвођена рударским инжењером Филипом Ридером, открила је налазиште полиметалних руда у горњем току реке Улбе и основала рудник под називом Ридерски.

Скоро 70 година касније, 1859. године (први попис становништва на локалитету), у рударском селу Ридерск је живело око 3,5 хиљаде људи, од чега су 70% били сељаци из околних села распоређени на рударске радове у рудницима, остали су били осуђеници, казнени и цивилни радници, војници рудничке власти^[1].

Услед укидања кметства становништво села нагло се смањило; крајем 19. века број радника кретао се од свега 600 до 1200 људи. Након проглашења царске наредбе 29. марта 1893. о затварању рудника и фабрика Алтаја и поновном опремању њихових производних погона за пилане, свињску маст, кожаре, млинове брашна и друга предузећа, Ридерск се постепено претворио у досадну, забачену, тајгу залеђa. Само су неки од радника наставили да траже злато. Године 1897. у Ридерску је живело 3.823 људи у 720 домаћинстава.

Године 1903. предузећа Ридер су дата у закуп аустријској компанији Турн унд Такис. Услед смањења посла радници су напустили село; 1907. године од 720 домаћинстава остало је само 468.

Царска влада је 16. новембра 1911. године раскинула уговор са компанијом Турн унд Такис и пренела рудник бившем министру трговине М. М. Федорову, који је основао Друштво руске рударске комисије, које је заузврат дало рудник у закуп акционарском друштву Л. Уркухарт.

11. маја 1918. године донета је резолуција Савета народних комесара РСФСР о национализацији Ридерског акционарског друштва.

У августу 1920. године село Ридерскоје, као део Ридерске волости, прелази из Змејногорског округа у Уст-Каменогорски округ^[2].

Село Ридер је 26. фебруара 1927. године претворено у радничко насеље Ридер^[3].

Дана 17. јануара 1928. Ридер је постао административни центар новоформираног округа Ридер.

27. децембра 1931. године Ридерски округ је укинут, Ридер је издвојен у самосталну административно-територијалну јединицу^[4].

Указом Президијума Врховног савета Казахстанске ССР од 16. октобра 1939. године Александровски и Орловски сеоски савети су пребачени из приградске зоне града Ридера у новоформирани Верх-Убински округ.

Указом Президијума Врховног савета Казахстанске ССР од 19. априла 1940. године, орловски сеоски савет је пренет из Верх-Убинског округа у град Ридер^{[тражи се извор]}.

6. фебруара 1941. године град Ридер је преименован у Лениногорск^[5].

После Великог отаџбинског рата у граду је био смештен логор немачких ратних заробљеника број 347 од 30.000^[6].

Указом Президијума Врховног савета Казахстанске ССР од 30. априла 1960. године, село Првог округа Улбастројевског савета укључено је у градску границу града Лениногорска.

Дана 28. јуна 2002. године, указом председника Казахстана, „узимајући у обзир мишљење локалних представничких и извршних органа региона Источног Казахстана“, историјско име Ридер враћено је граду Лениногорску^[7].

Референце

^ М.Р., Омаров; А.С., Тлемисов; Е.Т., Жунусов; К.В., Фоминых; Т.Г., Джунусов (2020-12-30). „АНАЛИЗ ТРАВМАТИЗМА В ГОРОДЕ РИДДЕР В ПЕРИОД КАРАНТИНА ВО ВРЕМЯ ПАНДЕМИИ ВИРУСА COVID-19 ПО ДАННЫМ РИДДЕРСКОЙ ГОРОДСКОЙ БОЛЬНИЦЫ”. Наука и здравоохранение (6(22)): 11—17. ISSN 2410-4280. doi:10.34689/sh.2020.22.6.002.
^ „Государственное учреждение "Аппарат акима города Риддера" - История города”. web.archive.org. 2018-09-15. Архивирано из оригинала 15. 09. 2018. г. Приступљено 2025-04-01.
^ Глава 5. «Дать по шапке военному министру»: переход к односторонней интервенции, январь — август 1920 года, Academic Studies Press, 2023-12-31, стр. 167—207, Приступљено 2025-04-01
^ Кузнецов, Антон Константинович (2021). „Центральный государственный архив Чувашской республики: основные направления деятельности в 1991-2004 гг.”. ГУМАНИТАРНЫЕ НАУКИ (№07): 13—17. ISSN 2223-2982. doi:10.37882/2223-2982.2021.07.18.
^ „Согданова З.Г. Периодическая печать об ущербе, причиненном немецко-фашистскими оккупантами (на примере Ставропольского края и Калмыцкой АССР)”. Genesis: исторические исследования. 8 (8): 149—156. 2017-08-08. ISSN 2409-868X. doi:10.25136/2409-868x.2017.8.22085.
^ Аханов, А. К. (2020-12-30). „ВОЕННОПЛЕННЫЕ НА ТЕРРИТОРИИ КАЗАХСТАНА”. The Facets of History (3(11)): 85—88. ISSN 2708-1249. doi:10.61655/2708-1249.3(11).2020.85-88.
^ Temralieva, Samal (2017-05-25). „ПРИРОДНО-РЕКРЕАЦИОННЫЕ РЕСУРСЫ В СИСТЕМЕ ООПТ ЗАПАДНО-КАЗАХСТАНСКОЙ ОБЛАСТИ РЕСПУБЛИКИ КАЗАХСТАН”. ПОЛЕВЫЕ ИССЛЕДОВАНИЯ. 4: 144—155. ISSN 2500-4328. doi:10.22162/2500-4328-2017-4-144-155.

[1] М.Р., Омаров; А.С., Тлемисов; Е.Т., Жунусов; К.В., Фоминых; Т.Г., Джунусов (2020-12-30). „АНАЛИЗ ТРАВМАТИЗМА В ГОРОДЕ РИДДЕР В ПЕРИОД КАРАНТИНА ВО ВРЕМЯ ПАНДЕМИИ ВИРУСА COVID-19 ПО ДАННЫМ РИДДЕРСКОЙ ГОРОДСКОЙ БОЛЬНИЦЫ”. Наука и здравоохранение (6(22)): 11—17. ISSN 2410-4280. doi:10.34689/sh.2020.22.6.002.

[2] „Государственное учреждение "Аппарат акима города Риддера" - История города”. web.archive.org. 2018-09-15. Архивирано из оригинала 15. 09. 2018. г. Приступљено 2025-04-01.

[3] Глава 5. «Дать по шапке военному министру»: переход к односторонней интервенции, январь — август 1920 года, Academic Studies Press, 2023-12-31, стр. 167—207, Приступљено 2025-04-01

[4] Кузнецов, Антон Константинович (2021). „Центральный государственный архив Чувашской республики: основные направления деятельности в 1991-2004 гг.”. ГУМАНИТАРНЫЕ НАУКИ (№07): 13—17. ISSN 2223-2982. doi:10.37882/2223-2982.2021.07.18.

[5] „Согданова З.Г. Периодическая печать об ущербе, причиненном немецко-фашистскими оккупантами (на примере Ставропольского края и Калмыцкой АССР)”. Genesis: исторические исследования. 8 (8): 149—156. 2017-08-08. ISSN 2409-868X. doi:10.25136/2409-868x.2017.8.22085.

[6] Аханов, А. К. (2020-12-30). „ВОЕННОПЛЕННЫЕ НА ТЕРРИТОРИИ КАЗАХСТАНА”. The Facets of History (3(11)): 85—88. ISSN 2708-1249. doi:10.61655/2708-1249.3(11).2020.85-88.

[7] Temralieva, Samal (2017-05-25). „ПРИРОДНО-РЕКРЕАЦИОННЫЕ РЕСУРСЫ В СИСТЕМЕ ООПТ ЗАПАДНО-КАЗАХСТАНСКОЙ ОБЛАСТИ РЕСПУБЛИКИ КАЗАХСТАН”. ПОЛЕВЫЕ ИССЛЕДОВАНИЯ. 4: 144—155. ISSN 2500-4328. doi:10.22162/2500-4328-2017-4-144-155.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

Нормативна контрола
Државне	Израел
Остале	Енциклопедија Британика