Рима

Из Википедије, слободне енциклопедије

Рима или слик је реч грчког порекла која означава гласовно подударање слогова на крају стихова, најчешће у лирским песмама. Њена функција и значење се разликују у зависности од песничке епохе или школе[1]. Са књижевнотеоријског аспекта, рима се може поделити на неколико врста.

Функција риме[уреди]

Осим своје основне улоге да ствара структуру песме који је пријатна за слушање[2], рима је саставни део песничког ритма. Она означава и наглашава крај стиха, и ствара специфичне звуковне ефекте, што доприноси мелодији песме[3]. Такође појачава унутарњу повезаност и јединство строфа[3]. Симетричност стихова се постиже захваљујући рими[2]. Она доприноси емоционално-смисаоном значењу песме (на пример, приликом исказивања укрштености или паралелности осећања, потребе за нежношћу).

Историја риме[уреди]

Још пре настанка писане речи, рима се користила у усменој књижевности првих људских заједница[2]. Пошто је олакшавала памћење различитих предања, често су је користили бардови и песници, приликом преношења историјских и културних аспеката своје цивилизације млажим генерацијама. У средњем веку рима је била главна особина стиховног израза[1]. Током епохе симболизма, крајем 19. века, рима се почела третирати на флексибилнији начин[1]. Римоване речи се више нису морале строго слагати у гласовима и акценту. То значи да се врши слободније фонолошко грађење риме, примењује необавезност у њеној употреби, чиме се нарушава њена звуковна идентичност и доследност, те граде њени нови облици. Деканонизација риме се наставила и током 20. века, и поделила у два правца[1]. Први се залагао за смањење хомофоније, што је значило да се различитост у гласовном склопу римованих речи више разликовао. Други правац се заснивао на ставу да не треба постојати законитост употребе риме, те је она добила већи степен необавезности.

Врсте рима[уреди]

Правилна, чиста и богата рима[уреди]

  • Код правилне риме се подударају наглашени вокали речи, као и сви остали гласови, који следе после наглашеног вокала.
Cquote2.png
Болна лежи, а нас вара нада
Оздравиће, оздравиће млада!
Cquote2.png
 
Јован Јовановић Змај, „Ђулићи увеоци“
  • Чиста рима настаје ако се подударају и акценти наглашених вокала.
Cquote2.png
Много ми пута дрхташе груди,
Много ми срца цепаше људи,...
Cquote2.png
 
Ђура Јакшић, „Поноћ“[4]
  • Рима је богата ако подударање почиње и пре наглашеног вокала.
Cquote2.png
Около жуте лојане свијеће,
Ми, дјеца, сјели, кô какво вијеће, ...
Cquote2.png
 
Алекса Шантић, „Претпразничко вече“[5]

Мушка, женска и дактилска рима[уреди]

Код мушке риме, подударање је само у једном слогу (нпр. свет-цвет), код женске у два (гасе-красе, личе-диче), а код дактилске у три (младости-радости).

Парна, укрштена и обгрљена рима[уреди]

  • Код парне риме се римују два узастопна стиха, по шеми a, a, b, b (истим словима су обележене речи које се римују).
Cquote2.png
То су збори, то су гласи
Којима се прошлост краси,
Што продиру кроз свет мрачни
Са гробова оних зрачни‘...
Cquote2.png
 
— Јован Јовановић Змај, „Светли гробови“[6]
  • Код укрштене риме се римују први и трећи, односно други и четрвти стих, по шеми a, b, a, b.
Cquote2.png
И сад у цркви, на каменом стубу,
У искићеном мозаик-оделу,
Док мирно сносиш судбу своју грубу,
Гледам те тужну, свечану, и белу;
Cquote2.png
 
Милан Ракић, „Симонида“[7]
  • Код обгрљене риме се римују први и четврти, односно други и трећи стих, по шеми a, b, b, a.
Cquote2.png
Над острвом пуним чемпреса и бора,
Младо крупно сунце пржи, пуно плама;
И трепти над шумом и над обалама
Слан и модар мирис пролетњега мора.
Cquote2.png
 
Јован Дучић, „Подне“[8]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 [http://www.rastko.rs/knjizevnost/nauka_knjiz/carkic/fonostilistika/mcarkic_fonostilistika_2_c.html „II. РИМА У СТИХУ – МОДЕЛИ И ФУНКЦИЈЕ“]. Пројекат „Растко“ Приступљено 13. 12. 2013.. 
  2. 2,0 2,1 2,2 „What Is the Function of Rhyme in Poetry?“. wiseGEEK Приступљено 13. 12. 2013.. 
  3. 3,0 3,1 „Osnovni elementi poezije – podsetnik i vodič za tumačenje“. serbiana1 Приступљено 13. 12. 2013.. 
  4. „Djura Jaksic Ponoc“. Caffe del Montenegro Приступљено 13. 12. 2013.. 
  5. „Алекса Шантић: ПРЕТПРАЗНИЧКО ВЕЧЕ“. Поезија суштине Приступљено 13. 12. 2013.. 
  6. „Jovan Jovanović Zmaj, Pesme“ Приступљено 13. 12. 2013.. 
  7. „Милан Ракић, Симонида“ Приступљено 13. 12. 2013.. 
  8. „Jovan Ducic, Podne“. www.boske.rs Приступљено 13. 12. 2013.. 

Литература[уреди]

  • Раде Радмиловић, Дара Ињац, „Књижевни приручник“, ИПП Змај, Нови Сад, 1998.
  • мр Љиљана Николић, Босиљка Милић, „Читанка са књижевнотеоријским појмовима за трећи разред средње школе“, ЗУНС, Београд, 2012.