Римски бројеви
|
|
Овај чланак садржи списак литературе (штампане изворе и/или веб-сајтове), али они нису унети у сам текст, те би било добро да се то уради. Уколико је чланак кратак или је писан уз помоћ само једног извора, биће довољно да се унесе само списак коришћене литературе. |
Римски систем бројева има 7 цифара:
- I или i - Цифра за број 1
- V или v - Цифра за број 5
- X или x - Цифра за број 10
- L или l - Цифра за број 50
- C или c - Цифра за број 100
- D или d - Цифра за број 500
- M или m - Цифра за број 1000
Правила изградње бројева су:
- Симбол који следи иза симбола веће или једнаке вредности, додаје се на ту вредност. (нпр. II = 2, XI = 11, DV = 505)
- Ако је симбол веће вредности иза симбола мање вредности, од веће вредности се одузима вредност симбола мање вредности. Симбол I може да се појави испред свих осталих симбола ( БРИСАТИ :"једино испред L или C"), а C може да се појави једино испред D или M. (нпр. IV = 4, IX = 9, XL = 40)
- Када симбол стоји између два симбола веће вредности, његова вредност се одузима од вредности другог и додаје вредности првог симбола. (нпр. XIV = 10+(5-1) = 14, CIX = 100+(10-1) = 109, DXL = 500+(50-10) = 540)
- У случају да постоје два начина за представљање броја, бира се онај (има предност онај) код којег се симбол веће вредности појављује први у запису. (нпр. 14 се представља као XIV, а не као VIX)
Примери: 10 = X, 14 = XIV, 50 = L, 200 = CC, 400 = CD, 500 = D, 600 = DC, 999 = CMXCIX, 1000 = M, 1950 = MCML, 1960 = MCMLX, 1970 = MCMLXX, 1980 = MCMLXXX, 1990 = MCMXC, 1995 = MCMXCV, 1999 = MCMXCIX, 2000 = MM, 2001 = MMI, 2011 = MMXI, 2012 = MMXII, ...
Основни бројеви[уреди]
Основни бројеви су у латинском језику непроменљиве речи, осим бројева: један (unus, -a, um), два (duo, duae, duo), три (tres, tria), стотине (ducenti, -ae, -a до nongenti, -ae, -a), хиљаде (milia). Број не утиче на падеж именице уз коју стоји. Ако је број непроменљив, уз њега стоји именица у истом падежу у ком би стајала до тог броја.
ПР: Decem aves vidisti (Видео/ла сам десет птица.)
Овде уочите разлику између латинског и српског језика! (У српском језику уз непроменљиви број именица стоји у генитиву).
Мењање бројева кроз падеже[уреди]
| Арапски бројеви (знак) | Римски бројеви (знак) | Основни бројеви | Редни бројеви |
|---|---|---|---|
| 1 | I | unus, -a, um | primus, -a, -um |
| 2 | II | duo, duae, duo | secundus, -a, -um |
| 3 | III | tres, tria | tertius, -a, -um |
| 4 | IV | quattuor | quartus, -a, -um |
| 5 | V | quinque | quintus, -a, -um |
| 6 | VI | sex | sextus, -a, -um |
| 7 | VII | septem | septimus, -a, -um |
| 8 | VIII | octo | octavus, -a, -um |
| 9 | IX | novem | nonus, -a, -um |
| 10 | X | decem | decimus, -a, -um |
| 11 | XI | unidecim | undecimus, -a, -um |
| 12 | XII | duodecim | duodecimus, -a, -um |
| 13 | XIII | tredecim | tertius decimus, -a, -um |
| 14 | XIV | quattuordecim | quartus decimus, -a, -um |
| 15 | XV | quindecim | quintus decimus, -a, -um |
| 16 | XVI | sedecim | sextus decimus, -a, -um |
| 17 | XVII | septendecim | septumus decimus, -a, -um |
| 18 | XVIII | duodeviginti | duodevicesimus, -a, -um |
| 19 | XIX | undeviginti | undevicesimus, -a, -um |
| 20 | XX | viginti | vicesimus, -a, -um |
| 30 | XXX | triginta | tricesimus, -a, -um |
| 40 | XL | quadraginta | quadragesimus, -a, -um |
| 50 | L | quinquaginta | quinquagesimus, -a, -um |
| 60 | LX | sexaginta | sexagesimus, -a, -um |
| 70 | LXX | septuaginta | septuagesimus, -a, -um |
| 80 | LXXX | ostoginta | octogesimus, -a, -um |
| 90 | XC | nonaginta | nonagesimus, -a, -um |
| 100 | C | centum | centesimus, -a, -um |
| 200 | CC | ducenti, -ae, -a | ducentesimus, -a, -um |
| 300 | CCC | trecenti, -ae, -a | trecentesimus, -a, -um |
| 400 | CD | quadringenti, -ae, -a | quadringentesimus, -a, -um |
| 500 | D | quingenti, -ae, -a | quingentesimus, -a, -um |
| 600 | DC | sescenti, -ae, -a | sescentesimus, -a, -um |
| 700 | DCC | septingenti, -ae, -a | septingentesimus, -a, -um |
| 800 | DCCC | octingenti, -ae, -a | octingentesimus, -a, -um |
| 900 | CM | nongenti, -ae, -a | nongentesimus, -a, -um |
| 1000 | M | mille | millesimus, -a, -um |
| 2000 | MM | duo milia | duo millesimus, -a, -um |
| Падеж у коме постоји број | мушки род (m.) | женски род (f.) | средњи род (n.) |
| Номинатив | unus | una | unum |
| Генитив | unius | unius | unibus |
| Датив | uni | uni | uni |
| Акузатив | unum | unam | unum |
| Аблатив | uno | una | uno |
| Номинатив | duo | duae | duo |
| Генитив | duorum | duarum | duorum |
| Датив | duobus | duabus | duobus |
| Акузатив | duo(s) | duas | duo |
| Аблатив | duobus | duabus | duobus |
| Номинатив | tres | tres | tria |
| Генитив | trium | trium | trium |
| Датив | tribus | tribus | tribus |
| Акузатив | tres | tres | tria |
| Аблатив | tribus | tribus | tribus |
Променљиви број са именицом уз коју стоји слаже се у роду, броју и падежу тј. понаша се као придев, нпр. Duas aves vidisti. (Видео/ла си две птице).
| Падеж у коме постоји број | мушки род (m.) |
|---|---|
| Номинатив | milia |
| Генитив | millium |
| Датив | milibus |
| Акузатив | milia |
| Аблатив | milibus |
Milia подразумева две или више хиљада. Уз овај број, за разлику од осталих латинских бројева, именица стоји у генитиву, као у српскиом језику. На пример: Duo milia avium vidisti. (Видео/ла си две хиљаде птица).
Редни бројеви мењају се као придеви прве и друге деклинације. Помоћу њих одређују се сати, нпр., Quota hora est? Колико је сати? (Који је сат?) Septima. Седам. (Седми) и године, нпр. anno septingentesimo tertio (ab Urbe condita) - седамсто треће године (од оснивања Рима).
Литература[уреди]
- „Латински језик за I разред гимназије“ — Марјанца Пакиж и Драгана Димитријевић
- CRC Standard Mathematical Tables and Formulae, 32nd Edition by Daniel Zwillinger
Спољашње везе[уреди]
| Римски бројеви на Викимедијиној остави. |