Пређи на садржај

Ринус Михелс

С Википедије, слободне енциклопедије
Ринус Михелс
Лични подаци
Датум рођења(1928-02-09)9. фебруар 1928.
Место рођења Амстердам, Холандија
Датум смрти 3. март 2005.(2005-03-03) (77 год.)
Место смрти Алст, Белгија
Позиција нападач
Сениорска каријера
Године Клуб Наст. (Гол)
1945—1958 Ајакс 264 (122)
Репрезентативна каријера
1950—1954 Холандија 5 (0)
Тренерска каријера
1953—1954
1960—1964
1964—1965
1965—1971
1971—1974
1974
1975—1976
1976—1978
1979—1980
1980—1983
1984—1985
1986—1988
1988—1989
1990—1992
Асер бојс
ЈОС
А.Ф.Ц.
Ајакс
Барселона
Холандија
Ајакс
Барселона
Лос Анђелес астеци
Келн
Холандија
Холандија
Бајер Леверкузен
Холандија

Ринус Хендрикус Михелс (хол. Marinus („Rinus“) Jacobus Hendricus Michels; 9. фебруар 19283. март 2005) био је холандски фудбалски тренер и фудбалер. Сматра се једним од највећих тренера свих времена.[1][2][3]

Биографија

[уреди | уреди извор]

Рођен је у Амстердаму 9. фебруара 1928. године. За Ајакс из Амстердама је одиграо 257 утакмица и постигао 120 голова у периоду од 1946. до 1958. Освојио је национално првенство са Ајаксом 1947. и 1957. године. Пет пута је играо за репрезентацију Холандије.

Вратио се у Ајакс као тренер 1965. године и освојио је титулу првака Холандије четири пута и национални куп три пута у наредних шест година. Водио је тим до освајања Купа европских шампиона 1971. године, који је Ајакс освојио 1972. и 1973. године, али Михелс више није био тренер тима. Модернизовао је игру тима увођењем тоталног фудбала.[4][5][6] Године 1971, Михелс је постао тренер Барселоне и освојио титулу 1974. године, када је кратко тренирао и холандску фудбалску репрезентацију. Отишао је у Сједињене Америчке Државе, где је тренирао тим Лос Анђелеса у Северноамеричкој фудбалској лиги. Тренерску каријеру у клубовима, завршио је 1989. године у Бајеру из Леверкузена.

Као тренер репрезентације Холандије (1974, 1984–1985, 1986–1988, 1990–1992), предводио је екипу до финала Светског првенства 1974. године, а 1988. године је постао европски шампион са репрезентацијом.

Због своје ауторитарне природе као тренера и тврдње да је „фудбал рат“, звали су га Генерал. ФИФА је 1999. године прогласила Михелса тренером 20. века.

Преминуо је 3. марта 2005. године у градској болници у Алсту, у Белгији, у 77. години живота након операције срца (друге од 1986. године).

Ајакс[7]

Михелс са краљицом Беатрикс и холандским тимом након освајања Европског првенства 1988.

Ајакс[7]

Барселона[7]

Келн[7]

Холандија[7]

Индивидуалне

  • Награда за тренера године часописа „Светски фудбал”: 1988.[8]
  • ФИФА тренер века: 1999.[1][9]
  • Најбољи тренер свих времена часописа „Франс фудбал”: 2019.[10]
  • Други највећи тренер свих времена часописа „Светски фудбал”: 2013.
  • Други највећи тренер свих времена по ЕСПН−у: 2013.
  • Холандски тренер века: 1999.
  • Награда УЕФА за животно дело: 2002.[11]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б Scholten, Berend (3. 3. 2005). „Michels – a total footballing legend”. UEFA. Приступљено 29. 1. 2007. 
  2. ^ „The Times & The Sunday Times”. www.thetimes.com (на језику: енглески). 2024-07-25. Приступљено 2024-07-25. 
  3. ^ „Coaching greats in profile”. UEFA. 13. 1. 2017. Приступљено 15. 1. 2017. 
  4. ^ Liew, Jonathan (27. 11. 2015). „From 2-3-5 to gegenpress: how football's tactical fads have come and gone”. The Daily Telegraph. Приступљено 21. 5. 2020. 
  5. ^ Siregar, Cady (13. 12. 2018). „What is Total Football? Famous tactics explained: the clubs, countries & players to use it”. Goal.com. Приступљено 21. 5. 2020. 
  6. ^ „1972 final highlights: Ajax 2-0 Inter”. UEFA. 25. 1. 2015. Приступљено 21. 5. 2020. 
  7. ^ а б в г д "The Netherlands' Grand Master". FIFA.com. Retrieved 15 May 2014
  8. ^ „World Soccer Awards – previous winners”. World Soccer. 14. 12. 2012. Приступљено 18. 3. 2015. 
  9. ^ „Rinus Michels; Dutch coach who invented 'total football'. The Independent. Приступљено 17. 2. 2021. 
  10. ^ „Top 50 des coaches de l'historie”. France Football. 19. 3. 2019. Приступљено 19. 3. 2019. 
  11. ^ „Michels and Houllier receive UEFA awards”. UEFA. Приступљено 18. 3. 2015. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]