Рио Негро (река у Аргентини)

Координате: 41° 01′ 50″ S 62° 47′ 23″ W / 41.03056° Ј; 62.78972° З / -41.03056; -62.78972
С Википедије, слободне енциклопедије
Рио Негро
Curú Leuvú, Río de los Sauces
Рио Негро близу ушћа, између градова Viedma, Río Negro и Carmen de Patagones, Буенос Ајрес
Мапа одводног басена Рио Негро
Опште информације
Дужина550 km
Басен102.000 km2
СливАтлантски океан
Водоток
Изворспајање река Лимај и Неукуен
Коор. извора38° 59′ 40″ S 68° 00′ 07″ W / 38.99444° Ј; 68.00194° З / -38.99444; -68.00194
В. извора770 m (2.530 ft) m
УшћеАтлантски океан
Коор. ушћа41° 01′ 50″ S 62° 47′ 23″ W / 41.03056° Ј; 62.78972° З / -41.03056; -62.78972
В. ушћа0 m (0 ft) m
Географске карактеристике
Држава/е Аргентина
РегијаПатагонија
НасељаВиједма
Притоке
  • Neuquén - лево
  • Лимај - десно
Река на Викимедијиној остави

Рио Негро (шпански изговор: ˈri.o ˈneɣɾo, „Црна река“) је најважнија река аргентинске провинције Рио Негро и Патагоније у односу на њен проток. Име јој потиче из дословног превода израза Мапучеа Curu Leuvu, иако је вода више зелена него црна. Некада је била позната и као „река врба“ због великог броја жалосних врба које расту дуж обале. Дугачка је 635 км.

Настаје спајањем река Лимај и Неукуен на граници са Неукен провинцијом, и тече југоисточно до Атлантског океана, улива се на 41° 01′ 20″ Ј; 62° 47′ 25″ З / 41.0223° Ј; 62.7903° З / -41.0223; -62.7903, у близини одмаралишта Ел Кондор, неких 30 км низводно од Виједме, главног града провинције Рио Негро.

Река омогућава провинцији Рио Негро да производи 65% аргентинских крушака и јабука. Поред наводњавања, река је такође извор хидроенергије са малим бранама на свом току.

Река је служила као природно разграничење између „цивилизације“ и староседелачких територија током освајања пустиње крајем 19. века.

Долине[уреди | уреди извор]

Спектакуларни ожиљци од меандра, мртваје и напуштени меандри у широкој поплавној равници Рио Негра у близини Колонија Јосефа. Фотографија са ИСС-а из 2010. године

Река је подељена на три дела: Алто Вале (Висока долина) близу почетка реке, Вале Медио (Средња долина) близу Чоеле Чоела и Вале Инфериор (Доња долина) близу њеног краја.

Река прелази преко степских равница провинције кроз шуму око 3 км у долини Алто Вале и широка чак 20 км према Вале Инфериор. У сувој равници могу се наћи шкољке и шљунак.

Алто Вале[уреди | уреди извор]

Главни градови у Алто Вале су: Генерал Рока, Ћиполети, Цинко Салтос, и многи други на Националном путу бр. 22. Заједно са Сан Карлос де Барилоче, ово је најнапреднији део провинције. Већина плантажа крушака и јабука је у Алто Вале, али и у Вале Медио.

Вале Медио[уреди | уреди извор]

Поред Чоеле Чоела налази се острво Чоеле Чоел, на коме су Ламарк, Луис Белтран и Помона, сви на националном путу бр. 250.

Поред узгоја јабука и крушака, парадајз је такође важна култура, будући да је Ламарку национална престоница парадајза. Изван долине, у сушнијим подручјима око града, као што су Чимпеј и Дарвин, узгаја се и стока.

Вале Инфериор[уреди | уреди извор]

Иако термин није толико коришћен као претходна два, Вале Инфериор се односи на град Виједму и све градове на обали. Воће се такође производи, али није примарна делатност. Лук се гаји као и неке житарице. Луцерка и кукуруз се гаје како за исхрану људи, тако и за исхрану стоке, што је најважнија активност.

Име[уреди | уреди извор]

Упркос свом имену Црна, боја реке је више зеленкаста него црна. Ипак, име је дословни превод његовог староседелачког имена Мапучеа Curú Leuvú. Река је била позната и под именом Рио де лос Сауцес („Река врба“) по обилним жалосним врбама дуж њеног доњег тока.

Регата[уреди | уреди извор]

Регата дел Рио Негро (Регата на Црној реци), која се вози на овој реци, најдужа је трка кајака на свету са својих 653 км. Такмичење је подељено у шест етапа и траје 8 дана (са два дана за одмор).

Категорије су:

  • К1 мушкарци сениори
  • К2 мушкарци сениори
  • К2 мушкарци јуниори (17 до 20 година)
  • К2 жене сениори
  • К1 мушкарци макси (старији од 36 година)
  • К2 мушкарци макси
  • Тура (отворена, непрофесионална рекреативна категорија)

Референце[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]