Ристо Ђого

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Ристо Ђого
No portrait gray test-sr.svg
Датум рођења(1956-02-12)12. фебруар 1956.
Место рођењаКалиновик, Социјалистичка Република Босна и Херцеговина НР Босна и Херцеговина
 ФНР Југославија
Датум смрти12. септембар 1994.(1994-09-12) (38 год.)
Место смртиЗворник
Република Српска
ДецаДарко Ђого

Ристо Ђого (Калиновик, 12. фебруар 1956Зворник, 12. септембар 1994) био је новинар Српске радио-телевизије за време рата у Босни и Херцеговини.

Биографија[уреди]

Ристо Ђого је рођен 12. фебруара 1956. године у Калиновику, од оца Која и мајке Јованке (рођ. Сладоје), који су се са породицом преселили у Сарајево 1958. године. У Сарајеву је Ђого завршио основну школу и Трећу сарајевску гимназију. На Факултету политичких наука (одсјек журналистика) дипломирао је 1979, са изузетним просјеком. Већ као млади новинар волонтира у новинама „Ослобођење“ и на Радио-Сарајеву, гдје се ускоро послије дипломирања запослио. У предратној Телевизији Сарајево је прошао све функције од новинара, преко уредника до главног и одговорног уредника. Године 1983. се оженио Горданом Драгаш, дипл. економистом, са којом је стекао два сина (Марка и Дарка).[1]

Сарајевској јавности је постао познат већ касних осамдесетих када се јавно ставио на страну Вука Драшковића, односно када је потврђивао аутентичност догађаја на основу којих је написан Драшковићев роман „Нож“.

Ратни период[уреди]

Ристо Ђого је широј јавности највише познат по свом извјештавању у току рата у Босни и Херцеговини. Већ у априлу 1992. године учествује у оснивању Српске новинске агенције (СРНА), затим и Српског радија и Српске радио-телевизије (СРТ, једно вријеме носила назив „Канал С“). Поред организационог рада, Ђого се појављивао и као репортер са „врућих“ ратишта, али и као водитељ популарног Дневника.

Као водитељ Дневника, нарочито је запамћен по завршницама у којима је на шаљив, саркастичан или ироничан начин приказивао догађаје из рата, исмијавао потезе муслиманских (данас: бошњачких) политичара, али и режима Слободана Милошевића. Ти скечеви су му донијели велику популарност у српском народу, али и омразу код Хрвата и Муслимана.

О његовом раду у том периоду сликовито говори тада популарна изрека: „Када би Муслимани ухватили Радована Караџића, мијењали би га за Ристу Ђогу“.

Смрт[уреди]

Смрт Ристе Ђоге још увијек је нерасвјетљена. Дана 12. септембра 1994. његово тијело нађено је у Дрини, у Зворничком језеру. Званични извјештаји су говорили о несрећном случају, али су постојале озбиљне индиције да је Ђого убијен. У то доба сукоб између ратног руководства Републике Српске и Милошевићевог режима био је снажан, па су се бројне варијанте о његовој смрти доводиле у везу са Ђоговим провокацијама на рачун Слободана Милошевића.

Након смрти[уреди]

Данас се лик Ристе Ђоге памти углавном по завршницама Дневника. У штампи у Федерацији БиХ се повремено помиње у ироничном контексту. Тако, сарајевски новинар Сенад Авдић, Ђогов предратни пријатељ, у својим уводницима у часопису „Дани“ понекад прави осврте на рачун Риста Ђога, као и Миљенко Јерговић и неки други.


Референце[уреди]