Ристо Лаиновић
| Ристо Лаиновић | |
|---|---|
 Ристо Лаиновић | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 24. фебруар 1937. |
| Место рођења | Подгорица, Краљевина Југославија |
| Датум смрти | 29. децембар 2014. (76/77 год.) |
| Место смрти | Подгорица, СР Југославија |
| Занимање | Преводилац, књижевни критичар |
Ристо Лаиновић (Подгорица, 1937 — Подгорица, 2014) био је српски есејиста, књижевни критичар и преводилац са француског и италијанског језика.[1]
Биографија
[уреди | уреди извор]Француски језик и књижевност студирао је на Филолошком факултету у Београду, а докторирао на Универзитету Нова Сорбона у Паризу. Предавао је француски и латински језик у Бољевцу и Књажевцу, био лектор француског језика на Филозофском факултету у Нишу, а потом је као редовни професор предавао француски језик на истом факултету.
Стручне и научне радове објављивао је у часописима и зборницима у земљи и иностранству. Био је члан Удружења преводилаца Србије и Друштва књижевника Ниша.[2]
Преминуо је 2014. године у Подгорици, где је и сахрањен.[3]
Књиге
[уреди | уреди извор]- Француски језик за студенте филозофије и социологије (1987; 1992)
- Творци и ликови: романескни портрети у француској књижевности (1990; преведено на македонски, 1998)
Преводи
[уреди | уреди извор]- Албер Ками, Мит о Сизифу (1997)
- Жан Жионо, На салашу госпођица (2002)
- Друго око: француска прича XX века (2003)
- Камиј Фламарион, После смрти (2007)
- Живот духова: италијанске приче XX века (2001)
Награде
[уреди | уреди извор]- „Златна франкороманистика” за педагошки, научни и преводилачки рад (2005)
- Орден „Витез академске палме” (2007)
- Повеља за књижевно преводилаштво Савета даниловградског фестивала „Крај зелене Зете” (2009)
Референце
[уреди | уреди извор]Литература
[уреди | уреди извор]- Далибор Поповић (2022). 70 година Друштва књижевника и књижевних преводилаца Ниша. Ниш: Друштво књижевника и књижевних преводилаца Ниша. стр. 120. ISBN 978-86-80942-07-0.
