Пређи на садржај

Ристо Пејатовић

С Википедије, слободне енциклопедије
Ристо Пејатовић
Портрет Риста Пејатовића
Лични подаци
Пуно имеРисто Пејатовић
Датум рођења(1877-09-04)4. септембар 1877.
Место рођењаПљевља, Кнежевина Црна Гора
Датум смрти20. децембар 1905.(1905-12-20) (28 год.)
Место смртиБеоград, Краљевина Србија
ОбразовањеАкадемија ликовних уметности у Прагу
Научни рад
ПољеВајарство
Сликарство
Педагогија
НаградеГлавна награда Чешке за вајарство
Прва државна награда Владе Србије за скулптуру

Ристо Пејатовић (Пљевља, 4. септембар 1877Београд, 20. децембар 1905) био је први академски школовани вајар и сликар са територије данашње Црне Горе. Био је добитник престижних награда у Чешкој и Србији, сарадник бројних часописа, педагог и културни посленик.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Рођен је у породици чиновника Јока Пејатовића и Ане из трговачке породице Ђенисијевић. Основну школу завршио је у Пљевљима 1890. године, а нижу гимназију и Богословско-учитељску школу у Београду 1898. године, као стипендиста српске владе.

Са братом Танасијем и Стеваном Самарџићем уређивао је рукописни сатирични лист *Типар*, који је и илустровао.

Радио је као учитељ у Новом Пазару, где је био и школски ревизор. Са братом је сакупљао етнолошко-антрополошку грађу и материјал за Српски речник. Залагањем Бранислава Нушића добија државну стипендију за студије у Прагу, где од 1900. до 1905. студира педагогију, сликарство и вајарство, уз курсеве виолине и клавира.

Завршава студије вајарства с одличним успехом и добија Главну државну награду Чешке за вајарство за дело Борац на умору (Umirući junak). Године 1904. добија и Прву државну награду владе Србије за скулптуру Карађорђе, поводом стогодишњице Првог српског устанка.

У Прагу је сарађивао са више чешких листова, држао предавања у Прашком учитељском друштву и дружио се са значајним уметницима тог доба као што су Влахо Буковац, Марко Рачки и Иван Мештровић. Похађао је курс клесања у мермеру на Академији у Венецији.

Излагао је у Београду, Загребу, Сарајеву и Софији. Поред скулптура, стварао је и уљане слике и цртеже — међу њима Портрет старца и бројне пејзаже, од којих се неки чувају у Завичајном музеју у Пљевљима.

Године 1994. у оквиру манифестације „Вуко Безаревић” у Пљевљима установљена је награда за карикатуру која носи његово име. У Завичајном музеју у Пљевљима формирана је стална поставка „Заоставштина породице Пејатовић”.

Године 2023. у Пљевљима је осликан велики мурал у његову част, димензија 15x12 m, на иницијативу НВО „Ластавица”. Аутор идејног решења био је Александар Остојић, а мурал су извели Александра Аранитовић и Вукашин Тањевић. Уметничко решење приказује Риста као зрелог уметника, у замишљеном положају, симболишући његову стваралачку инспирацију.

Референце

[уреди | уреди извор]
  • Велики народни Типар, приредили: Добрило Аранитовић и Радоман Ристо Манојловић, Завичајни музеј Пљевља, 2007.
  • У. Бећовић, Културна панорама Пљеваља (XX вијек), Пљевља, 2001.
  • Каталог „Танасије Пејатовић 1875–1903”, ЗМ Пљевља, 2016.
  • Љ. Зековић