Ристо Стијовић
| Ристо Стијовић | |
|---|---|
 Стијовић на поштанској марки из 1999. | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 8. октобар 1894. |
| Место рођења | Подгорица, Књажевина Црна Гора |
| Датум смрти | 20. децембар 1974. (80 год.) |
| Место смрти | Београд, СФРЈ |
| Потпис |  |
Ристо Стијовић (Подгорица, 8. октобар 1894 — Београд, 20. децембар 1974) био је српски и југословенски вајар и академик САНУ.
Биографија[уреди | уреди извор]
Студирао вајарство у уметничкој школи у Београду од 1912. до 1914, потом у Марсељу 1916 -1917 па у Паризу у „Школи лепих уметности“ од 1917. до 1923.
У својим изјавама Стијовић се изјашњавао као Србин; о свом искуству у Француској током 1916. Стијовић пише Ми Срби смо уживали велике привилегије тада у Француској.[1]
У Београд се враћа 1928. Био је члан уметничке групе „Облик“. Радио је и као професор у гимназији. Члан Српске академије наука постаје 1962.
Радио је скулптуре у камену на згради српских железница у Немањиној, споменику културе Републике Србије.[2]
У Подгорици и Београду постоје Стијовићеви легати као самосталне институције.
Уз Сретена Стојановића, Тому Росандића и Петра Палавичинија убраја се у протагонисте српске савремене скулптуре.[3]
Изложбе[уреди | уреди извор]
- Париз 1919. (више изложби све до 1928)
- Београд 1928. и 1930. са Петром и Николом Добровићем
- Ретроспективне изложбе у Београду 1936, 1951, 1969.
- Монографска изложба у Новом Саду: Спомен-збирка Павла Бељанског 2006.
Галерија[уреди | уреди извор]
-
Скулптура у парку Мањеж, Београд
-
Потпис уметника на скулптури у парку Мањеж
-
Орао, 1933.
-
Орлић, 1936.
-
Сова, 1936.
-
Биста Стевана Мокрањца, Калемегдан
-
Ристо Стијовић, Акт, Народни музеј Краљево
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Jovanov, Jasna M. „Risto Stijović: Memories of people and events”. Godišnjak grada Beograda (на језику: енглески): 2.
- ^ Васиљевић, Бранка. „Завршена обнова зграде српских железница у Немањиној”. Politika Online. Приступљено 2022-02-24.
- ^ И. Просен, Милан (2007). „РЕЉЕФИ СРЕТЕНА СТОЈАНОВИЋА У РЕЦЕПЦИЈИ СТИЛА АР ДЕКО У СРПСКОЈ АРХИТЕКТУРИ”. Зборник Народног музеја. XVIII–2: 217—234.
Литература[уреди | уреди извор]
- Катарина Амброзић, Јасна Јованов, Ристо Стијовић, Библиотека града Београда, Београд 2006.
- Јованов, Јасна (2006). „Ристо Стијовић — сећање на људе и догађаје” (PDF). Годишњак града Београда. Београд: Музеј града Београда. LIII: 277—309. Архивирано из оригинала (PDF) 14. 03. 2021. г. Приступљено 25. 07. 2018.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
| Опште | |
|---|---|
| Народне библиотеке | |
| Остало | |
