Ритишево
Ритишево | |
|---|---|
 Кућа са окућницом у Ритишеву | |
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Аутономна покрајина | Војводина |
| Управни округ | Јужнобанатски |
| Град | Вршац |
| Становништво | |
| — 2022. |  436 |
| — густина | 20/km2 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 45° 03′ 39″ С; 21° 13′ 41″ И / 45.06071° С; 21.22809° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 78 m |
| Површина | 21 km2 |
.svg)  Ритишево Ритишево на карти Србије | |
| Остали подаци | |
| Позивни број | 013 |
| Регистарска ознака | VŠ |
Ритишево (рум. Râtișor) је насеље у граду Вршац, у Јужнобанатском округу, у Србији. Према попису из 2022. било је 436 становника.
Овде се налазе Румунска православна црква Светог Николе у Ритишеву и Кућа са окућницом у Ритишеву.
Историја
[уреди | уреди извор]Принц Еуген Савојски освојио је територију Баната, 1716. године, којом је до тада управљало Османско царство. После Пожаревачког мира (1718. године), ова територија је добила службени назив „Тамишки Банат“ и била је успостављена као засебна хабсбуршка покрајина, којом су управљали гувернери. У почетку је цела покрајина била под војном управом, да би 1751. године царица Марија Терезија успоставила цивилну управу у северним деловима покрајине, док су јужни делови Баната издвојени из покрајине и прикључени војној граници.
Покрајина је укинута 1778. године, да би 1779. године њена територија била прикључена хабсбуршкој Угарској, док су јужни делови Баната (који су били у саставу покрајине до 1751. године) остали у саставу војне границе све до њеног укидања 1871. године.
Тамишки Банат
[уреди | уреди извор]Тамишки Банат (немачки: Temeswarer Banat, румунски: Banatul Timişoarei, мађарски: Temesi Bánság) је био назив за хабсбуршку покрајину, која је постојала од 1718. до 1778. године. Покрајина је обухватала подручје данашњег Баната, који је и добио име по овој покрајини. Главни град покрајине био је Темишвар. Иако у почетку Срби нису били најбројнији народ у Војводству од њих су били бројнији Румуни у време укидања Војводства (1860. године) најбројнији народ у круновини били су Срби.
Ритишево
[уреди | уреди извор]Према белешкама вршачког историчара Феликса Милекера (1858–1942), Назив места: Године 1713, Ритишова. Réthelu 1894. год. Ритишево 1919. год.: Ritisor
Калуђери српског манастира Пећке патријаршије су средином 17. века двапут свраћали у Ритишево. Дошли су им у сусрет 1660. године сеоски кметови Радоје, Петар и Јовица; дали су прилог сваки за себе. У том српском селу су коначили 1666. године код домаћина (већ помињаног) Радоја, а Петар је и сада кмет, поред мештана Ивана и Казимира.[1] Помиње се по други пут 1715. године, на крају турске владавине. 1716. године додељено је вршачком дистрикту. Ритишево је 1717. имало 27 домова. Године 1735, подигнута је црква брвнара. Године 1749, био је 91 дом, а 1751 г. 94 домова. А 1779 г. додељено је тамишком-комитету. Аустриски царски ревизор Ерлер је 1774. године констатовао да место "Редишова" припада Вршачком округу и дистрикту. Становништво је било претежно влашко.[2]
Године 1799, сазидана је црква. Грофовској породици Бетлен предат је ерар Ритишево 1829 године, али је ускоро од ње одузета. Као привремени "притјажитељ" (поседник) Ритишева наводи се 1847. године Јован Ангелковић.[3]
Године 1822, пописано је 1508 становника, од којих је било православних 1502, католика 2, јевреја 4. У атару је било 86 поданичких сесија. Ритишево је 1848. године бројало 1281 становника, од којих је било православних 1273, католика 5, јевреја 3. 1854. г. пописано је 1340 становника, а у атару 3496 ланаца алодилног поседа. 1865 било је 257 малопоседника и 1 великопоседник.
Сазидана је општинска кућа 1905. године. Последњих деценија прираст је у опадању: Године 1869, било је 1439 становника, 1880. г.: 1314, 1890. г.:1235, 1900. г.:1287, 1910. г.:1223. 31. јануара 1921. пописано је 1134 становника, од којих је било Румуна 1087, Немаца 22, Мађара 3, Чеха 1, осталих 18.
Демографија
[уреди | уреди извор]У насељу Ритишево живи 410 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 42,2 година (39,4 код мушкараца и 44,8 код жена). У насељу има 156 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,26.
Ово насеље је углавном насељено Румунима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
| |||||||||||||||||||||||||||||||
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Година пописа | 1948. | 1953. | 1961. | 1971. | 1981. | 1991. | 2002. |
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Број домаћинстава | 266 | 257 | 272 | 256 | 268 | 215 | 156 |
| Број чланова | 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 и више | Просек |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Број домаћинстава | 33 | 34 | 24 | 24 | 17 | 16 | 6 | 1 | 1 | 0 | 3,26 |
| Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 197 | 43 | 135 | 14 | 1 | 4 |
| Женски | 229 | 29 | 136 | 56 | 5 | 3 |
| УКУПНО | 426 | 72 | 271 | 70 | 6 | 7 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 105 | 90 | 0 | 0 | 5 |
| Женски | 58 | 50 | 0 | 0 | 3 |
| Укупно | 163 | 140 | 0 | 0 | 8 |
| Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
| Мушки | 0 | 3 | 0 | 0 | 2 |
| Женски | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 |
| Укупно | 0 | 3 | 0 | 0 | 2 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
| Мушки | 0 | 1 | 2 | 0 | 0 |
| Женски | 0 | 0 | 1 | 2 | 2 |
| Укупно | 0 | 1 | 3 | 2 | 2 |
| Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 0 | 0 | 0 | 2 | |
| Женски | 0 | 0 | 0 | 0 | |
| Укупно | 0 | 0 | 0 | 2 | |
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Душан Поповић, С. Матић: "О Банату и становништву Баната у 17. веку", Сремски Карловци 1931.
- ^ Ј.Ј. Ерлер: "Банат", Панчево 2003.
- ^ Аристид Николић: "Богомољка", Сегедин 1847.
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
Додатна литература
[уреди | уреди извор]- Монографија Подунавске области 1812-1927, саставио Др. Владимир Марган, бив. председник Обласног одбора, комесар Обласне самоуправе, објављено 1927. „Напредак Панчево”
- Територија Подунавске области, написао Др. Владимир Марган, председник обл. одбора у Смедереву 1928. г.
- Историјски преглед Подунавске области, банатски део. Написао: Феликс Милекер, библиотекар и кустос градске библиотеке и музеја у Вршцу 1928. г.
- A delibláti homok hőmérséklet ingadozása-u.a. (Mathem. És természtud. Ertes.) 1903.
- Délmagyar. őskori régisiségi leletei; Milecker Felix Temesvár 1891.
- Der europäische Flugsand J. 1873.
- Летопис периода 1812 – 2009. г. Написао М. Марина, Беч 2009. Саставио од писаних трагова, летописа, по предању о селу Ритишево, настанак села, ко су били досељеници, чиме су се бавили мештани.
- Подунавске швапске завичајне књиге (језик: немачки)
