Ричмонд Боаћи

С Википедије, слободне енциклопедије
Ричмонд Боаћи
Лични подаци
Пуно име Ричмонд Јиадом Боаћи
Датум рођења ( 1993-01-28)28. јануар 1993. (31 год.)
Место рођења Суњани, Гана
Висина 1,86 m
Позиција нападач
Клупске информације
Тренутни клуб
 Селангор
Број 9
Јуниорска каријера
2003-2006 Бекем Јунајтед
2006-2008 Ди Си Јунајтед (Агого, Гана)
2008—2011 Ђенова
Сениорска каријера*
Године Клуб Наст. (Гол)
2010—2012 Ђенова 7 (1)
2011—2012 → Сасуоло 34 (10)
2012—2014 Јувентус 0 (0)
2012—2013 → Сасуоло 32 (11)
2013—2014 → Елче 31 (6)
2014—2016 Аталанта 19 (3)
2015 → Рода 9 (0)
2016 → Латина 17 (1)
2016—2017 Латина 16 (3)
2017 → Црвена звезда 16 (12)
2017 Црвена звезда 14 (15)
2018 Ђангсу 15 (3)
2018—2020 Црвена звезда 33 (16)
2021 Горњик Забже 13 (0)
2021—2022 Беитар Јерусалим 27 (6)
2022 Ламија 8 (1)
2023 Ал Ахдар 9 (3)
2023-2024 Селангор 12 (6)
Репрезентативна каријера**
2010—2013 Гана до 20 7 (3)
2012— Гана 14 (6)
* Датум актуелизовања: 26. фебруар 2023.
** Датум актуелизовања: 25. јул 2019.

Ричмонд Боаћи (енгл. Richmond Boakye; Агого, 28. јануар 1993) је гански фудбалер. Игра на позицији нападача.

Каријера[уреди | уреди извор]

Младост[уреди | уреди извор]

Фудбал је почео да тренира у локалном Бекем јунајтеду. После Бекем јунајтеда прелази у Ди Си јунајтед (клуб из Гане). Скаути Ђенове су га приметили на омладинском турниру у Вићенци 2008. године, и тад Боаћи почиње своју европску авантуру.

Ђенова / Сасуоло[уреди | уреди извор]

За сениоре Ђенове, Боаћи дебитује 3. априла 2010. године и одмах на дебију постиже погодак.[1] За Ђенову је те сезоне одиграо 7 мечева. Следеће сезоне, Боаћи одлази на каљење у тада италијанског друголигаша Сасуоло.[2] На позајмици у Сасуолу Боаћи блиста и приказује је свој раскошни таленат.

Тај таленат је приметио и сер Алекс Фергусон и показао завидно интересовање да Боаћија доведе међу "црвене ђаволе".[3] Међутим, Јувентус је био бржи и Стара дама откупљује половину уговора од Ђенове. Због велике конкуренције у Торину, Јувентус га је оставио на новој позајмици у Сасуолу, где је Боаћи био ударна игла зелено-црних из Ређо Емилије на путу ка историјском пласману у Серију А. Боаћи је за те две године проведене у Сасуолу на 68 утакмица постигао 23 гола и забележио 8 асистенција.

Елче[уреди | уреди извор]

После епизоде у Сасуолу у лето 2013. године, Боаћи се јавља на припреме Јувентуса, али Антонио Конте је сматрао да би за њега било најбоље да оде на нову позајмицу. Најупорнији је био шпански Елче.[4] Боаћи се добро снашао и у шпанској Примери. За Елче је у тој сезони одиграо 32 меча и постигао битних шест голова у Елчеовој борби за опстанак. Елче је на крају изборио опстанак у Примери али је избачен из лиге због финансијских проблема.

Аталанта / Рода[уреди | уреди извор]

У лето 2014. године, Боаћи се враћа у Италију, где Аталанта у потпуности преузима његов уговор уговор и откупљује Ђеновину половину за 1,3 милиона евра а Јувентусову за 1,6 милиона евра.[5] За Аталанту у тој сезони наступа 22 пута и постиже 5 голова. Следеће сезоне Боаћи је послат на нову позајмицу, у холандску Роду.[6] Колико се добро снашао у Примери тако се лоше снашао у холандској Ередевизији. На 10 наступа не бележи ниједан гол и уписује само једну асистенцију за једну полусезону.

Латина[уреди | уреди извор]

Аталанта га у јануару 2016. године шаље на нову позајмицу у друголигаша Латину. За Латину постиже 1 гол и наступа на 17 утакмица, почевши 8 мечева од старта. У лето 2016. године Латина откупљује његов уговор и он постаје званично члан овог клуба.[7] Током јесењег дела сезоне 2016/17. на терен је излазио 16 пута и за 863 минута у игри постиже 3 гола и бележи једну асистенцију.

Црвена звезда[уреди | уреди извор]

Крајем јануара 2017. Боаћи долази на једноипогодишњу позајмицу у Црвену звезду.[8] Дебитовао је у првом мечу пролећног дела првенства против Новог Пазара, а већ у наредном колу, на свом другом мечу за црвено-беле, постигао је два гола за победу свог тима од 3:0 против Бачке.[9] Током пролећног дела сезоне 2016/17. постигао је 12 голова на 16 лигашких утакмица, а на 4 сусрета у Купу постигао је исто толико голова. Током јуна 2017. Латина је прогласила банкрот, па је Боаћи постао слободан играч. Боаћи је 27. јуна 2017. потписао трогодишњи уговор са Црвеном звездом.[10]

У јесењем делу сезоне 2017/18. Боаћи је наставио са сјајним партијама. На 14 првенствених утакмица је постигао чак 15 голова, док је на 14 европских утакмица постигао 8 голова. Головима је погурао „црвено-беле” у групну фазу Лиге Европе, а касније и до шеснаестине финала овог такмичења. Постао је најбољи страни стрелац у историји ФК Црвена звезда.[11] Због повреде није играо у двомечу шеснаестине финала Лиге Европе против московског ЦСКА.[12] Укупно је за Звезду у свим такмичењима постигао 39 голова на 48 утакмица. Крајем фебруара 2018. прелази у кинески Ђангсу.[13] За Ђангсу је одиграо 15 првенствених утакмица на којима је постигао три гола пре него што се 31. августа 2018. године вратио у Црвену звезду.[14]

По истеку уговора у децембру 2020. године, Боаћи је напустио Црвену звезду.[15]

Трофеји[уреди | уреди извор]

Црвена звезда[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Prodigy Boakye scores in Serie A debut, modernghana.com Приступљено 1. 3. 2017.
  2. ^ Boakye Yiadom loaned to Serie B side Sassuolo. (MTN Group) mtnfootball.com.
  3. ^ „Manchester United step up pursuit of Juventus starlet Richmond Boakye” (на језику: енглески). dailystar.co.uk. Приступљено 1. 3. 2017. 
  4. ^ „Richmond Boakye, refuerzo para la delantera” [Richmond Boakye, reinforcement for the front]. Elche CF (на језику: шпански). elchecf.es. 28. 8. 2013. Архивирано из оригинала 31. 08. 2013. г. Приступљено 28. 8. 2013. 
  5. ^ „Relazione finanziaria annuale al 30 giugno 2015” (PDF) (на језику: италијански). Juventus F.C. 1. 10. 2015. Архивирано из оригинала (PDF (1.24MB)) 24. 11. 2015. г. Приступљено 11. 10. 2015. 
  6. ^ „Richmond Boakye in prestito al Roda” (на језику: италијански). Atalanta B.C. 31. 8. 2015. Архивирано из оригинала 02. 09. 2015. г. Приступљено 28. 8. 2016. 
  7. ^ „Calciomercato, tutte le operazioni dell'Atalanta” (на језику: италијански). Atalanta B.C. 1. 2. 2016. Архивирано из оригинала 02. 02. 2016. г. Приступљено 28. 8. 2016. 
  8. ^ „Ричмонд Боаћи потписао!”. crvenazvezdafk.com. Приступљено 1. 3. 2017. 
  9. ^ „Boaći: Golove posvećujem saigračima”. Вечерње новости. Приступљено 1. 3. 2017. 
  10. ^ „Боаћи ставио параф на трогодишњу верност Црвеној звезди (ВИДЕО)”. Спортски журнал. Приступљено 27. 6. 2017. 
  11. ^ „Вијеира и Каду су иза леђа: Ричмонд Боаћи најбољи страни стрелац у историји Црвене звезде”. mozzartsport.com. 26. 10. 2017. Приступљено 1. 3. 2018. 
  12. ^ „Сад и дефинитивно: Звезда без Боаћија на ЦСКА у Москви!”. Спортски журнал. 18. 2. 2018. Приступљено 1. 3. 2018. 
  13. ^ „ЗВАНИЧНО Ричмонд Боаћи више није играч Звезде, од сада ће да тресе мреже за Капела у Кини”. Блиц. 28. 2. 2018. Приступљено 1. 3. 2018. 
  14. ^ „Боаћи Звездин до 2021!”. mondo.rs. 31. 8. 2018. Архивирано из оригинала 01. 09. 2018. г. Приступљено 1. 9. 2018. 
  15. ^ „Otišao Boaći - pamtiće gol Kelnu, Arsenal, Bena, Rodića, Gobeljića...”. mozzartsport.com. 21. 12. 2020. Приступљено 21. 1. 2021. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Ричмонд Боаћи на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ричмонд_Боаћи&oldid=27100161”