Ријека Црнојевића (Цетиње)

Ријека Црнојевића
Ријека Црнојевића;
	Ријека Црнојевића, Павлова страна
Административни подаци
Држава	Црна Гора
Пријестоница	Цетиње
Становништво
— (2011)	175
Географске карактеристике
Координате	42° 21′ 14″ С; 19° 01′ 19″ И / 42.353833° С; 19.021833° И
Временска зона	UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
	Ријека Црнојевића Ријека Црнојевића на карти Црне Горе
Остали подаци
Позивни број	041
Регистарска ознака	CT

Ријека Црнојевића је градско насеље у пријестоници Цетиње у Црној Гори. Према попису из 2011. било је 175 становника.

Географија и историја[уреди | уреди извор]

Мали град на истој реци је један од најлепших мањих градова у Црној Гори. Ријека Црнојевића је лако доступна са магистралног пута Подгорица-Цетиње. Почетак приче о граду се везује за владара Зете, Ивана Црнојевића (1465-1490), који је да би избјегао Турску војску на Обод подигао утврђење и манастир, чија је црква посвећена Светом Николи. Ту је пренио своју пријестоницу са тврђаве Жабљак, а манастир је постао сједиште зетске Митрополије. У самом мјесту очувани су остаци историјских грађевина из времена Ивана Црнојевића као што су подрумска просторија једне давно порушене зграде, која се везује за рад тзв. Ободске штампарије, гдје је штампана прва ћирилична књига и прва књига на српскословенском "Октоих првогласник" 1494. године. Сем тога, на овом подручју је отворена прва апотека у Црној Гори, као и прва радионица оружја. Почетком 20 вијека у фабрици "Марица" производио се седеф-бисер од рибље крљушти. Ријека Црнојевића је током 19. и почетком 20. вијека била највећа црногорска лука и водећи трговачки центар. Посебно цијењен производ овог краја била је сува укљева због своје уникатности и изузетног укуса, веома тражена и на италијанским трпезама. На улазу у Ријеку Црнојевића је камени Данилов мост.^[1] Подигао га је књаз Данило 1853. године у спомен свога оца Станка Петровића. Уз мост је на лијевој обали ријеке подигао једноспратну кућу познату под именом "Мостина", очувану до данас. Најстарији сачувани објекат у Ријеци Црнојевића је кућа Светог Петра. Уживање у посјети овом мјесту употпуњавању богата гастрономска понуда аутентичних рибиљих специјалитета, тематске шетње, вожња кајаком. На улазу у насеље књаз Данило I Петровић је 1855. године подигао мост, у славу свом оцу Станку. Мост је служио као веза између вароши и Ријечког града и дио старог караванског пута Ријека Црнојевића - Вирпазар. Краљ Никола I Петровић је на Ријеци подигао зимски дворац "Љесковац" и саградио велики мост који повезује Ријеку са Вирапазаром.Овај мост је дугачак 120 метара и зове се "Нови мост".

Демографија[уреди | уреди извор]

Ово насеље је углавном насељено Црногорцима (према попису из 2011. године), а у последња четири пописа, примећен је благи пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. и 21. века

Демографија^[2]
Година	Становника




1948.	596
1953.	632
1961.	804
1971.	587
1981.	484
1991.	340	327
2003.		216
2011.		175

Етнички састав према попису из 2003.^[3]‍

Црногорци	166	76,85%
Срби	34	15,74%
непознато	9	4,16%

Етнички састав према попису из 2011.^[4]‍

Црногорци	119	68,00%
Срби	35	20,00%
Црногорци Срби	6	3,43%
неизјашњени	13	7,43%

Становништво према полу и старости^[5]


	м	ж
?	0	0
80+	1	8
75—79	7	12
70—74	7	10
65—69	5	20
60—64	3	6
55—59	4	4
50—54	8	7
45—49	4	8
40—44	10	3
35—39	3	6
30—34	5	5
25—29	5	7
20—24	3	4
15—19	8	8
10—14	4	10
5—9	5	4
0—4	5	7
Просек :	5	0

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2003.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2003.
Број домаћинстава	185	189	224	173	164	125	96

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2003.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	94	42	23	9	10	5	4	0	0	0	1

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	73	21	44	5	3	0
Женски	108	24	42	39	2	1
УКУПНО	181	45	86	44	5	1

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	31	1	0	0	14
Женски	30	0	0	0	19
УКУПНО	61	1	0	0	33
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	3	0	2	0	4
Женски	0	0	3	3	1
УКУПНО	3	0	5	3	5
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	0	0	1	1	0
Женски	0	0	0	1	2
УКУПНО	0	0	1	2	2
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	2	0	0	3
Женски	0	0	0	1
УКУПНО	2	0	0	4

Референце[уреди | уреди извор]

^ "Данилов мост“
^ Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2003, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. септембар 2005. COBISS-ID 8764176.
^ Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. септембар 2004. ISBN 978-86-84433-00-0.
^ Становништво према национално етничкој припадности по насељима, Попис становништва, домаћинства и станова у Црној гори 2011. године monstat.org
^ Становништво, пол и старост, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. октобар 2004. COBISS.CG-ID 8489488.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

[1] "Данилов мост“

[2] Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2003, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. септембар 2005. COBISS-ID 8764176.

[3] Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. септембар 2004. ISBN 978-86-84433-00-0.

[4] Становништво према национално етничкој припадности по насељима, Попис становништва, домаћинства и станова у Црној гори 2011. године monstat.org

[5] Становништво, пол и старост, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. октобар 2004. COBISS.CG-ID 8489488.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

Нормативна контрола
Међународне	VIAF
Државне	Израел Сједињене Државе Чешка