Роберто Баутиста Агут
Роберто Баутиста Агут | |
---|---|
![]() Роберто Баутиста Агут на Вимблдону 2017. | |
Лични подаци | |
Надимак | Бати |
Датум рођења | 14. април 1988. |
Место рођења | Кастељон де ла Плана, Шпанија |
Држављанство | ![]() |
Висина | 1,83 m |
Маса | 75 kg |
Пребивалиште | Кастељон де ла Плана, Шпанија |
Информације о каријери | |
Про. каријера | 2004– |
Игра | Десном руком; дворучни бекхенд |
Тренер | Естебан Карил Хавијер Пилес (2014–2015)[1] Пепе Вендрел (2011–2021)[2][3] Томас Карбонел (2016–2019, 2021–)[4][5][6][7] Данијел Химено Травер (2021–)[7] |
Зарада | 16.634.876 $ |
АТП профил | www |
Појединачно | |
Победе—порази | 375–225 (62,5% у главним жребовима Гренд слем и АТП турнира, на Летњим олимпијским играма и у Дејвис купу) |
Освојени турнири | 11 (3 челенџера, 10 фјучерса) |
Изгубљена финала | 10 |
Најбољи пласман | Бр. 9 (4. новембар 2019) |
Тренутни пласман | Бр. 21 (5. децембар 2022) |
Успех на гренд слем турнирима | |
ОП Аустралије | ЧФ (2019) |
Ролан Гарос | 4К (2016, 2017) |
Вимблдон | ПФ (2019) |
ОП САД | 4К (2014, 2015) |
Остали турнири | |
Мастерс куп | Замена (2016, 2019) |
Олимпијске игре | ЧФ (2016) |
Парови | |
Победе—порази | 21–44 (32,31% у главним жребовима Гренд слем и АТП турнира и на Летњим олимпијским играма) |
Освојени турнири | 0 |
Изгубљена финала | 0 |
Најбољи пласман | Бр. 169 (3. март 2014) |
Успех на гренд слем турнирима — парови | |
ОП Аустралије | 1K (2013, 2014) |
Ролан Гарос | 3K (2013) |
Вимблдон | 2K (2014) |
ОП САД | 2K (2013) |
Остали турнири — парови | |
Олимпијске игре | ЧФ (2016) |
Тимска такмичења | |
Дејвис куп | П (2019) |
АТП куп | Ф (2020, 2022) |
Званични веб-сајт | |
http://robertobautista.com | |
Ажурирано: 5. децембар 2022.. |
Освојене медаље | ||
---|---|---|
Представљајући ![]() | ||
Тенис | ||
Медитеранске игре | ||
![]() |
Пескара 2009. | Појединачно |
![]() |
Пескара 2009. | Мушки парови |
Роберто Баутиста Агут (шп. Roberto Bautista Agut; 14. април 1988, Кастељон де ла Плана, Шпанија) је шпански тенисер који је свој најбољи пласман у синглу достигао 4. новембра 2019, када је био на деветом месту на АТП листи. Највећи успех на гренд слем турнирима му је полуфинале Вимблдона 2019.
Младост и приватни живот[уреди | уреди извор]
Робертов отац Хоакин је банкар и бивши фудбалер, док је мајка Естер власница продавнице одеће[8]. Почео је да тренира тенис са пет година, а идоли су му били сународници Хуан Карлос Фереро и Давид Ферер[8]. Осим у тенису, Баутиста Агут ужива и у многим другим спортовима, пре свега у фудбалу и јахању (поседује два коња[8]). Као и многи други тенисери (на пример, Рафаел Надал и Роџер Федерер), у својим раним тинејџерским годинама морао је да бира између фудбала и тениса. Претходно је тренирао у фудбалском клубу Виљареал, за који и данас навија[8].
Тениска каријера[уреди | уреди извор]
2004—2008. Почеци професионалне каријере[уреди | уреди извор]
Баутиста Агут је као јуниор играо на Ролан Гаросу, Вимблдону и Отвореном првенству САД, али није успео да прође даље од другог кола[9]. У том периоду каријере имао је однос победа и пораза 41:13 и заузимао је 47. место на листи најбољих јуниора света[9].
Између 2004. и 2006. године наступао је искључиво на фјучерсима, најнижој категорији професионалних тениских турнира. Најбољи резултати које је остварио била су шест четвртфинала[10][11][12]. Годину 2007. обележио је напредак — прва титула на једном фјучерс турниру, први наступ на једном челенџеру (следећа категорија турнира према броју поена), као и учешће у квалификацијама за турнир из АТП 500 серије у Валенсији, где га је у трећем колу избацио Марсел Гранољерс[13]. Године 2008. играо је четири финала фјучерса од којих је освојио три. Поново је покушао да се квалификује за Валенсију, али је елиминисан у другом колу[14].
2009—2011. Прво учешће на турниру АТП-а[уреди | уреди извор]
Године 2009. Баутиста Агут је први пут наступио на неком АТП турниру. Било је то у Валенсији, где га је у првом колу избацио Алберт Монтањес[15]. Те године је освојио још два фјучерса и наступио на девет челенџера. Наредне године наступао је у квалификацијама за АТП 250 турнире у Окленду, Марсеју и Квинс клубу, АТП 500 турнире у Барселони и Валенсији, АТП Мастерс 1000 турниру у Паризу (где га је у првом колу елиминисао Фабио Фоњини), као и за прва три гренд слем турнира у сезони[16]. Ни те, ни наредне сезоне[17], није успео да се квалификује ни за један АТП турнир.
2012—2013. Прво финале и наступи на гренд слем турнирима[уреди | уреди извор]
Баутиста Агут је 2012. године играо на својим првим АТП турнирима од 2009[18]. Једини запажени резултат је остварио у Санкт Петербургу, где је стигао до четвртфинала, у којем га је победио Фабио Фоњини. Такође је први пут заиграо у главном жребу неког гренд слем турнира, на Отвореном првенству Аустралије, где га је у првом колу победио Бразилац Рикардо Мело[19]. Те године је успео да по први пут уђе у првих 100 на АТП листи. Сезону је завршио на 80. месту[20].
Највећи успех у дотадашњој каријери Шпанац је направио на турниру у Ченају, почетком јануара 2013. године. Стигао је до финала, победивши у четвртфиналу шестог тенисера света, Томаша Бердиха[21]. У борби за титулу га је, међутим, савладао српски тенисер Јанко Типсаревић резултатом 3:6, 6:1, 6:3[22]. Уследио је први гренд слем сезоне, Отворено првенство Аустралије, на ком је Баутиста Агут у првом колу победио Фабија Фоњинија у пет сетова, али га је већ у следећем елиминисао Јирген Мелцер. Фоњини му се, касније у току сезоне, реванширао у полуфиналу Штутгарта. Упркос томе, након овог турнира, Баутиста Агут је први пут ушао у првих 50 на АТП листи[20]. Ове сезоне Шпанац је играо против још неколико највише рангираних тенисера света. У Дубаију га је, у другом колу, елиминисао светски број један Новак Ђоковић. И на Вимблдону и на Отвореном првенству САД је доживео пораз у другом колу од стране Давида Ферера, четвртог носиоца[23]. Типсаревићу се за пораз у Ченају реванширао у првом колу турнира у Санкт Петербургу, да би га у четвртфиналу избацио Ернест Гулбис[24]. Годину је завршио на 58. месту[20].
2014. Прве титуле, пробој у првих 15[уреди | уреди извор]
Успон ка врху Баутиста Агут је наставио и у 2014. години, која је, до сада, најуспешнија у његовој каријери. Финале у Ченају није успео да одбрани, испавши већ у првом колу, али је зато стигао до полуфинала турнира у Окланду, где га је поразио Џон Изнер[25]. На Отвореном првенству Аустралије Баутиста Агут је приредио прво велико изненађење, савладавши петог тенисера света, Хуана Мартина дел Потра, у другом колу. Резултат је гласио 4:6, 6:3, 5:7, 6:4, 7:5[26]. Након тога је успео да се први пут пласира у четврто коло на неком гренд слем турниру, у ком је изгубио од Григора Димитрова[27].
У оквиру првог кола Дејвис купа између Шпаније и Немачке, Баутиста Агут је одиграо два меча, против Филипа Колшрајбера и Данијела Брандса. Изгубио је у оба (од којих други није имао такмичарски значај) и Немачка је славила резултатом 4:1[28]. У другом колу турнира у Дубаију, Баутиста Агут се другу годину за редом сусрео са Новаком Ђоковићем, поново изгубивши у два сета[29]. На прва два Мастерс турнира у сезони, Инидијан Велсу и Мајамију, стигао је до четвртог, односно до трећег кола, у којима је изгубио од Гулбиса и Фоњинија[25]. Италијан га је савладао и на Мастерсу у Монте Карлу[25], док је на турнирима у Барселони и Мадриду губио од каснијих освајача титуле, Кеја Нишикорија и Рафаела Надала[30]. Полуфинале у Мадриду уврстило га је међу првих 30 тенисера света[20]. На другом гренд слему сезоне, Ролан Гаросу, изгубио је од Томаша Бердиха у трећем колу[31].
Прву титулу у каријери Баутиста Агут је освојио у Схертогенбосу, турниру на травнатој подлози. У полуфиналу је савладао Јиргена Мелцера, а у финалу Бенјамина Бекера, обојицу са по 2:1[32]. Да се налази у одличној форми потврдио је и најбољим пласманом на Вимблдону, где га је у трећем колу елиминисао бранилац титуле Енди Мари[33]. Одмах затим, Баутиста Агут је освојио свој други турнир у каријери, у Штутгарту, на шљаци. У полуфиналу је победио Фоњинија, а у финалу Лукаша Росола[34]. Овим успехом обезбедио је 16. место на АТП листи[20].
Летњу америчку серију турнира обележили су слабији резултати на Мастерсима у Торонту[25] и Синсинатију[25], на којима је испао у првом, односно у другом колу. На Отвореном првенству САД је, међутим, први пут стигао до осмине финала, где је изгубио од Роџера Федерера[35]. Швајцарац га је елиминисао у истој фази Мастерса у Шангају[25]. Потом је Баутиста Агут стигао до финала турнира у Москви, где је изгубио од Марина Чилића[36]. Ипак, само достизање ове фазе турнира донело му је највиши пласман на АТП листи, 14. место[20]. До краја сезоне наступио је још у Валенсији, где је предао свој други меч Белучију, и на Мастерсу у Паризу, где га је у другом колу елиминисао Милош Раонић[25]. Сезону је завршио на 15. месту[20]. Освојио је награду АТП-а као тенисер који је највише напредовао[37].
2015.[уреди | уреди извор]
Баутиста Агут је, већ традиционално, годину започео турниром у Ченају, где је овог пута стигао до полуфинала. Поразио га је британски тенисер словеначког порекла Аљаж Бедене. На турниру у Окланду је био приморан да преда меч другог кола Адријану Манарину[38]. На првом гренд слем турниру сезоне, Отвореном првенству Аустралије, Шпанац је био постављен за тринаестог носиоца, али га је већ у другом колу победио ветеран Жил Милер[39].
Потом је Баутиста Агут учествовао на турнирима у Ротердаму и Марсеју, али га је са оба избацио Гаел Монфис[40]. Друго коло турнира у Дубаију изгубио је од Ришара Гаскеа[40]. На следећа три америчка турнира, у Индијан Велсу, Мајамију и Хјустону, није успео да се домогне четвртфинала[40]. Европску серију турнира на шљаци започео је у Монте Карлу, где га је у осмини финала победио Томаш Бердих[41]. Потом је играо у Барселони и Минхену, где су га у четвртфиналу, односно у полуфиналу, избацили Кеј Нишикори[42] и Енди Мари[43]. Јапанац га је елиминисао и у осмини финала Мадрида[42], док је друго коло Рима изгубио од Томаза Белучија[40]. На Ролан Гаросу, другом гренд слему сезоне, био је 19. носилац. Изгубио је у другом колу од Лукаша Росола, након што је лако савладао Флоријана Мајера у претходној фази[40].
На Вимблдону је Баутиста Агут остварио свој најбољи резултат у каријери, стигавши до четвртог кола. Тамо је у три сета изгубио од другог тенисера света, Роџера Федерера[44]. Претходно је бранио титулу у Схертогенбосху, али је испао у првом мечу, баш као и у Квинс клубу недељу дана касније[40]. Током јула је забележио полуфинале на турниру у Умагу, победивши домаћег играча Борну Ћорића пре испадања од Жоаа Соузе из Португалије[40]. На Мастерсу у Монтреалу га је избацио Жо-Вилфрид Цонга, а у Синсинатију Роџер Федерер[40]. Последњи гренд слем сезоне, Отворено првенство САД, Шпанац је одиграо знатно боље, поново стигавши до осмине финала, где га је у четири сета елиминисао први носилац Новак Ђоковић[45].
АТП финала[уреди | уреди извор]
Појединачно: 21 (11:10)[уреди | уреди извор]
|
|
|
Исход | Бр. | Датум | Турнир | Подлога | Противник | Резултат |
---|---|---|---|---|---|---|
Финалиста | 1. | 6. јануар 2013. | Ченај, Индија | Тврда | ![]() |
6:3, 1:6, 3:6 |
Победник | 1. | 21. јун 2014. | Хертогенбос, Холандија | Трава | ![]() |
2:6, 7:6(7:2), 6:4 |
Победник | 2. | 13. јул 2014. | Штутгарт, Немачка | Шљака | ![]() |
6:3, 4:6, 6:2 |
Финалиста | 2. | 19. октобар 2014. | Москва, Русија | Тврда (д) | ![]() |
4:6, 4:6 |
Финалиста | 3. | 25. октобар 2015. | Москва, Русија (2) | Тврда (д) | ![]() |
4:6, 4:6 |
Финалиста | 4. | 1. новембар 2015. | Валенсија, Шпанија | Тврда (д) | ![]() |
6:3, 3:6, 4:6 |
Победник | 3. | 16. јануар 2016. | Окланд, Нови Зеланд | Тврда | ![]() |
6:1, 1:0 (предаја) |
Победник | 4. | 7. фебруар 2016. | Софија, Бугарска | Тврда (д) | ![]() |
6:3, 6:4 |
Финалиста | 5. | 27. август 2016. | Винстон-Сејлем, САД | Тврда | ![]() |
7:6(8:6), 6:7(1:7), 4:6 |
Финалиста | 6. | 16. октобар 2016. | Шангај, Кина | Тврда | ![]() |
6:7(1:7), 1:6 |
Победник | 5. | 8. јануар 2017. | Ченај, Индија | Тврда | ![]() |
6:3, 6:4 |
Победник | 6. | 26. август 2017. | Винстон-Сејлем, САД | Тврда | ![]() |
6:4, 6:4 |
Победник | 7. | 13. јануар 2018. | Окланд, Нови Зеланд (2) | Тврда | ![]() |
6:1, 4:6, 7:5 |
Победник | 8. | 3. март 2018. | Дубаи, УАЕ | Тврда | ![]() |
6:3, 6:4 |
Финалиста | 7. | 29. јул 2018. | Гштад, Швајцарска | Шљака | ![]() |
6:7(9:11), 4:6 |
Победник | 9. | 5. јануар 2019. | Доха, Катар | Тврда | ![]() |
6:4, 3:6, 6:3 |
Финалиста | 8. | 28. фебруар 2021. | Монпеље, Француска | Тврда (д) | ![]() |
7:5, 4:6, 2:6 |
Финалиста | 9. | 13. март 2021. | Доха, Катар | Тврда | ![]() |
6:7(5:7), 2:6 |
Победник | 10. | 19. фебруар 2022. | Доха, Катар (2) | Тврда | ![]() |
6:3, 6:4 |
Финалиста | 10. | 25. jун 2022. | Мајорка, Шпанија | Трава | ![]() |
4:6, 6:3, 6:7(2:7) |
Победник | 11. | 30. јул 2022. | Кицбил, Аустрија | Шљака | ![]() |
6:2, 6:2 |
Остала финала[уреди | уреди извор]
Тимска такмичења: 3 (1:2)[уреди | уреди извор]
Исход | Бр. | Датум | Турнир | Подлога | Партнери | Противници | Резултат | Извор |
---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Победник | 1. | 24. новембар 2019. | Дејвис куп, Мадрид, Шпанија | Тврда (д) | ![]() ![]() ![]() ![]() |
![]() ![]() ![]() ![]() |
2:0 | [46] |
Финалиста | 1. | 12. јануар 2020. | АТП куп, Сиднеј, Аустралија | Тврда | ![]() ![]() ![]() ![]() |
![]() ![]() ![]() ![]() ![]() |
1:2 | [47] |
Победник | 2. | 9. јануар 2022. | АТП куп, Сиднеј, Аустралија | Тврда | ![]() ![]() ![]() ![]() |
![]() ![]() ![]() ![]() |
2:0 | [48] |
Егзибициони турнири: 1 (0:1)[уреди | уреди извор]
Исход | Бр. | Датум | Турнир | Подлога | Противник | Резултат | Извор |
---|---|---|---|---|---|---|---|
Финалиста | 1. | 30. децембар 2017. | Абу Даби, УАЕ | Тврда | ![]() |
4:6, 6:7(0:7) | [49] |
Учинак на турнирима у појединачној конкуренцији[уреди | уреди извор]
Легенда | |||
---|---|---|---|
О/И | однос освајања турнира и играња на турниру |
Поб–пор | однос побједа и пораза |
НО | турнир није одржан те године | Н | није учествовао на турниру |
КВ | изгубио у квалификацијама | 1К | изгубио у првом колу |
2К | изгубио у другом колу | 3К | изгубио у трећем колу |
4К | изгубио у четвртом колу | ГФ | изгубио у групној фази такмичења |
ЧФ | изгубио у четвртфиналу | ПФ | изгубио у полуфиналу |
Ф | изгубио у финалу | П | освојио турнир |
Година | 2010. | 2011. | 2012. | 2013. | 2014. | 2015. | 2016. | 2017. | 2018. | 2019. | 2020. | 2021. | 2022. | О/И | Поб:пор | % | ||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Гренд слем турнири | ||||||||||||||||||||||
![]() |
КВ3 | КВ1 | 1К | 2К | 4К | 2К | 4К | 4К | 1К | ЧФ | 3К | 1К | 3К | 0 / 11 | 19:11 | 63% | ||||||
![]() |
КВ2 | КВ2 | КВ1 | 2К | 3К | 2К | 4К | 4К | 3К | 3К | 3К | 2К | Н | 0 / 9 | 17:9 | 65% | ||||||
![]() |
КВ2 | КВ3 | КВ3 | 2К | 3К | 4К | 3К | 4К | Н | ПФ | НО | 4К | 2К | 0 / 8 | 19:7 | 73% | ||||||
![]() |
Н | КВ1 | КВ3 | 2К | 4К | 4К | 3К | 3К | 1К | 1К | 3К | 3К | 1К | 0 / 10 | 15:10 | 60% | ||||||
Поб:пор на г. с. | 0:0 | 0:0 | 0:1 | 4:4 | 10:4 | 8:4 | 9:4 | 11:4 | 2:3 | 11:4 | 6:3 | 6:4 | 3:2 | 0 / 38 | 70:37 | 65% | ||||||
Завршни турнир сезоне | ||||||||||||||||||||||
Мастерс куп | Није се квалификовао | З | НСК | З | НСК | 0 / 0 | 0:0 | 0% | ||||||||||||||
Репрезентација | ||||||||||||||||||||||
![]() |
НО | Н | НО | ЧФ | НО | Н | НО | 0 / 1 | 3:1 | 75% | ||||||||||||
АТП куп | НО | Ф | ПФ | Ф | 0 / 3 | 11:3 | 79% | |||||||||||||||
Дејвис куп | Н | Н | Н | Н | 1К | Г1 | ПО | ЧФ | ПФ | П | НО | Н | ЧФ | 1 / 5 | 13:7 | 65% | ||||||
Поб:пор | 0:0 | 0:0 | 0:0 | 0:0 | 1:3 | 1:0 | 5:1 | 2:0 | 0:2 | 2:1 | 6:0 | 1:2 | 9:2 | 1 / 9 | 27:11 | 71% | ||||||
АТП Мастерс 1000 серија | ||||||||||||||||||||||
![]() |
Н | Н | КВ1 | 1К | 4К | 3К | 3К | 3К | 3К | 2К | НО | 3К | 3К | 0 / 9 | 8:8 | 50% | ||||||
![]() |
Н | Н | 2К | 1К | 3К | 2К | 4К | 4К | 2К | ЧФ | НО | ПФ | 3К | 0 / 10 | 14:10 | 58% | ||||||
![]() |
Н | Н | Н | 2К | 2К | 3К | 3К | 2К | 3К | 2К | НО | 3К | Н | 0 / 8 | 12:8 | 60% | ||||||
![]() |
Н | КВ1 | КВ2 | Н | ПФ | 3К | 3К | 1К | 2К | 1К | НО | 2К | 2К | 0 / 8 | 11:8 | 58% | ||||||
![]() |
Н | Н | Н | Н | 1К | 2К | 2К | 3К | Н | 2К | Н | 3К | Н | 0 / 6 | 7:6 | 54% | ||||||
![]() |
Н | Н | Н | Н | 1К | 2К | Н | ЧФ | Н | ЧФ | НО | ЧФ | 3К | 0 / 6 | 11:6 | 65% | ||||||
![]() |
Н | Н | Н | Н | 2К | 2К | 1К | 1К | Н | ЧФ | ПФ | 1К | 3К | 0 / 8 | 10:8 | 56% | ||||||
![]() |
Н | Н | Н | КВ1 | 3К | 2К | Ф | 1К | 3К | 3К | НО | 0 / 6 | 11:6 | 65% | ||||||||
![]() |
КВ1 | Н | 1К | КВ2 | 3К | 2К | 2К | 3К | 2К | 2К | Н | 1К | 1К | 0 / 9 | 4:9 | 31% | ||||||
Поб:пор на м. т. | 0:0 | 0:0 | 1:2 | 1:3 | 14:9 | 10:9 | 12:8 | 10:8 | 7:6 | 12:9 | 3:1 | 11:8 | 7:6 | 0 / 70 | 88:69 | 56% | ||||||
Пласман на крају године | 170 | 178 | 80 | 58 | 15 | 25 | 14 | 20 | 24 | 9 | 13 | 19 | 21 | 16.634.876 $ |
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Roberto Bautista Agut hires David Ferrer´s ex coach (video)”. Tennis world USA. 1. 8. 2014. Приступљено 21. 12. 2015.
- ^ „Roberto Bautista rompe con Javier Piles”. Punto the break. 19. 4. 2015. Приступљено 21. 12. 2015.
- ^ „Roberto Bautista Agut ropes in dual coach team to replace Pepe Vendrell”. Tennis 365. 23. 12. 2021. Приступљено 29. 6. 2022.
- ^ „Robero Bautista Agut – profile”. ATP World Tour. 15. 8. 2016. Архивирано из оригинала 21. 08. 2016. г. Приступљено 24. 5. 2017.
- ^ „Robero Bautista Agut – profile”. ATP World Tour. 29. 8. 2016. Архивирано из оригинала 06. 09. 2016. г. Приступљено 24. 5. 2017.
- ^ „Robero Bautista Agut – profile”. ATP Tour. 25. 11. 2019. Архивирано из оригинала 26. 11. 2019. г. Приступљено 14. 1. 2020.
- ^ а б „Roberto Bautista Agut speaks on adding Daniel Gimeno Traver to his coaching staff”. Tennis world USA. 24. 12. 2021. Приступљено 29. 6. 2022.
- ^ а б в г „Biografija na zvaničnom sajtu ATP-a”. Приступљено 12. 9. 2015.
- ^ а б „ITF profil”. Архивирано из оригинала 22. 01. 2016. г. Приступљено 12. 9. 2015.
- ^ „Activity 2004”. Приступљено 12. 9. 2015.
- ^ „Activity 2005”. Приступљено 12. 9. 2015.
- ^ „Activity 2006”. Приступљено 12. 9. 2015.
- ^ „Activity 2007”. Приступљено 12. 9. 2015.
- ^ „Activity 2008”. Приступљено 12. 9. 2015.
- ^ „Activity 2009”. Приступљено 12. 9. 2015.
- ^ „Activity 2010”. Приступљено 12. 9. 2015.
- ^ „Activity 2011”. Приступљено 12. 9. 2015.
- ^ „Activity 2012”. Приступљено 12. 9. 2015.
- ^ „Results Archive Australian Open”. Архивирано из оригинала 4. 3. 2016. г. Приступљено 12. 9. 2015.
- ^ а б в г д ђ е „ranking history”. Приступљено 12. 9. 2015.
- ^ „Chennai ATP 2013: Roberto Bautista Agut beats Tomas Berdych”. Архивирано из оригинала 10. 03. 2016. г. Приступљено 12. 9. 2015.
- ^ „Janko Tipsarevic wins Chennai Open title”. Архивирано из оригинала 14. 11. 2015. г. Приступљено 12. 9. 2015.
- ^ „Activity 2013”. Приступљено 12. 9. 2015.
- ^ „Squeaky Gulbis flies to the semifinal in St. Petersburg among controversy”. Приступљено 12. 9. 2015.
- ^ а б в г д ђ е „Activity 2014”. Приступљено 12. 9. 2015.
- ^ „Australian Open: Juan Martín del Potro knocked out by Roberto Bautista Agut”. Приступљено 12. 9. 2015.
- ^ „Australian Open: Rafael Nadal gets tough win over Kei Nishikori, Grigor Dimitrov through to quarter-finals”. Приступљено 12. 9. 2015.
- ^ „Davis Cup - Tie - Details”. Приступљено 12. 9. 2015.
- ^ „Djokovic walks to the Dubai 3rd round, 1 step closer to Federer”. Приступљено 12. 9. 2015.
- ^ „Rafael Nadal vs. Roberto Bautista Agut: Score and Recap from Madrid Open 2014”. Приступљено 12. 9. 2015.
- ^ „Novak Djokovic & Roger Federer through at French Open”. Приступљено 12. 9. 2015.
- ^ „First Time Winner Spotlight: Roberto Bautista Agut”. Приступљено 12. 9. 2015.
- ^ „Andy Murray beats Roberto Bautista Agut at Wimbledon”. Приступљено 12. 9. 2015.
- ^ „Bautista Agut Wins Second Title In Four Weeks In Stuttgart”. Приступљено 12. 9. 2015.
- ^ „Mega aggressive Federer reaches the US Open quarters”. Приступљено 12. 9. 2015.
- ^ „Cilic wins the title in Moscow!”. Приступљено 12. 9. 2015.
- ^ „2014: Djokovic, Bryans, Federer, Murray Awarded”. Приступљено 12. 9. 2015.
- ^ „Third seed Roberto Bautista Agut retires in second round of Heineken Open”. Приступљено 11. 9. 2015.
- ^ „Gilles Muller vs. Roberto Bautista-Agut 22.01.2015 - Australian Open - Melbourne - compare”. Приступљено 11. 9. 2015.
- ^ а б в г д ђ е ж „Activity 2015”. Приступљено 11. 9. 2015.
- ^ „Result: Tomas Berdych sees off Roberto Bautista Agut in third round of Monte Carlo Masters”. Приступљено 11. 9. 2015.
- ^ а б „Head To Head Matches”. Приступљено 11. 9. 2015.
- ^ „Andy Murray beats Roberto Bautista Agut at Munich Open”. Приступљено 11. 9. 2015.
- ^ „Roger Federer vs. Roberto Bautista Agut: Score, Reaction from 2015 Wimbledon”. Приступљено 11. 9. 2015.
- ^ „Prvi pravi test, Novak u četvrtfinalu”. Приступљено 11. 9. 2015.
- ^ „2019 Davis Cup final”. Davis Cup. Архивирано из оригинала 29. 11. 2019. г. Приступљено 29. 11. 2019.
- ^ „Magija u Sidneju, Srbija pobednik ATP kupa!”. b92. 12. 1. 2020. Приступљено 14. 1. 2020.
- ^ „Kanada osvojila ATP kup”. b92.net. 9. 1. 2022. Приступљено 29. 6. 2022.
- ^ „Abu Dhabi MWTC: Kevin Anderson edges Roberto Bautista Agut to win the title”. Tennis World. 30. 12. 2017. Приступљено 30. 12. 2017.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Званични веб-сајт (језик: шпански)
- Роберто Баутиста Агут на сајту АТП (језик: енглески)
- Роберто Баутиста Агут на сајту ИТФ (језик: енглески)
- Роберто Баутиста Агут на сајту Дејвис купа (језик: енглески)
- Роберто Баутиста Агут на сајту Twitter