Роберто Баутиста Агут

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Роберто Баутиста Агут

Роберто Баутиста Агут на Вимблдону 2017.
Роберто Баутиста Агут на Вимблдону 2017.


Професионална каријера:
2004–
Надимак Бати
Држава  Шпанија
Пребивалиште Кастељон де ла Плана, Шпанија
Датум рођења ( 1988-04-14)14. април 1988.(31 год.)
Место рођења Кастељон де ла Плана, Шпанија
Висина 1,83 m
Маса 75 kg
Игра Десном руком; дворучни бекхенд
Зарада 11.725.808 $
Тренер Естебан Карил
Хавијер Пилес (2014–2015)[1]
Пепе Вендрел (2015–)[2]
Томас Карбонел (2016–)[3][4]
АТП профил
Званична презентација
Појединачно
Победе—порази: 285–171 (62,5 % у главним жребовима Гренд слем и АТП турнира, на Летњим олимпијским играма и у Дејвис купу)
Освојени турнири: 9 (3 челенџера, 10 фјучерса)
Изгубљена финала: 7
Најбољи пласман: Бр. 9 (4. новембар 2019)
Тренутни пласман: Бр. 9 (4. новембар 2019)
Успех на гренд слем турнирима
Аустралија ОП Аустралије ЧФ (2019)
Француска Ролан Гарос 4К (2016, 2017)
Уједињено Краљевство Вимблдон ПФ (2019)
Сједињене Америчке Државе ОП САД 4К (2014, 2015)
Олимпијске игре
Olympic rings without rims.svg Олимпијске игре ЧФ (2016)
Парови
Победе—порази: 21–40 (34,43 % у главним жребовима Гренд слем и АТП турнира и на Летњим олимпијским играма)
Освојени турнири: 0
Изгубљена финала: 0
Најбољи пласман: Бр. 169 (3. март 2014)
Тренутни пласман:
Успех на гренд слем турнирима
Аустралија ОП Аустралије 1K (2013, 2014)
Француска Ролан Гарос 3K (2013)
Уједињено Краљевство Вимблдон 2K (2014)
Сједињене Америчке Државе ОП САД 2K (2013)
Олимпијске игре
Olympic rings without rims.svg Олимпијске игре ЧФ (2016)
Тимска такмичења
Davis Cup.jpg Дејвис куп ПФ (2018)

Ажурирано: 4. новембар 2019.

Портал Portal.svg Тенис
Освојене медаље
Представљајући  Шпанија
Тенис
Медитеранске игре
Златна медаља — прво место Пескара 2009. Појединачно
Бронзана медаља — треће место Пескара 2009. Мушки парови

Роберто Баутиста Агут (шп. Roberto Bautista Agut; 14. април 1988, Кастељон де ла Плана, Шпанија) је шпански тенисер који је свој најбољи пласман у синглу достигао 4. новембра 2019, од када се налази на деветом месту на АТП листи. Највећи успех на гренд слем турнирима му је полуфинале Вимблдона 2019.

Младост и приватни живот[уреди]

Робертов отац Хоакин је банкар и бивши фудбалер, док је мајка Естер власница продавнице одеће[5]. Почео је да тренира тенис са пет година, а идоли су му били сународници Хуан Карлос Фереро и Давид Ферер[5]. Осим у тенису, Баутиста Агут ужива и у многим другим спортовима, пре свега у фудбалу и јахању (поседује два коња[5]). Као и многи други тенисери (на пример, Рафаел Надал и Роџер Федерер), у својим раним тинејџерским годинама морао је да бира између фудбала и тениса. Претходно је тренирао у фудбалском клубу Виљареал, за који и данас навија[5].

Тениска каријера[уреди]

2004—2008. Почеци професионалне каријере[уреди]

Баутиста Агут је као јуниор играо на Ролан Гаросу, Вимблдону и Отвореном првенству САД, али није успео да прође даље од другог кола[6]. У том периоду каријере имао је однос победа и пораза 41:13 и заузимао је 47. место на листи најбољих јуниора света[6].

Између 2004. и 2006. године наступао је искључиво на фјучерсима, најнижој категорији професионалних тениских турнира. Најбољи резултати које је остварио била су шест четвртфинала[7][8][9]. Годину 2007. обележио је напредак — прва титула на једном фјучерс турниру, први наступ на једном челенџеру (следећа категорија турнира према броју поена), као и учешће у квалификацијама за турнир из АТП 500 серије у Валенсији, где га је у трећем колу избацио Марсел Гранољерс[10]. Године 2008. играо је четири финала фјучерса од којих је освојио три. Поново је покушао да се квалификује за Валенсију, али је елиминисан у другом колу[11].

2009—2011. Прво учешће на турниру АТП-а[уреди]

Године 2009. Баутиста Агут је први пут наступио на неком АТП турниру. Било је то у Валенсији, где га је у првом колу избацио Алберт Монтањес[12]. Те године је освојио још два фјучерса и наступио на девет челенџера. Наредне године наступао је у квалификацијама за АТП 250 турнире у Окленду, Марсеју и Квинс клубу, АТП 500 турнире у Барселони и Валенсији, АТП Мастерс 1000 турниру у Паризу (где га је у првом колу елиминисао Фабио Фоњини), као и за прва три гренд слем турнира у сезони[13]. Ни те, ни наредне сезоне[14], није успео да се квалификује ни за један АТП турнир.

2012—2013. Прво финале и наступи на гренд слем турнирима[уреди]

Баутиста Агут је 2012. године играо на својим првим АТП турнирима од 2009[15]. Једини запажени резултат је остварио у Санкт Петербургу, где је стигао до четвртфинала, у којем га је победио Фабио Фоњини. Такође је први пут заиграо у главном жребу неког гренд слем турнира, на Отвореном првенству Аустралије, где га је у првом колу победио Бразилац Рикардо Мело[16]. Те године је успео да по први пут уђе у првих 100 на АТП листи. Сезону је завршио на 80. месту[17].

Највећи успех у дотадашњој каријери Шпанац је направио на турниру у Ченају, почетком јануара 2013. године. Стигао је до финала, победивши у четвртфиналу шестог тенисера света, Томаша Бердиха[18]. У борби за титулу га је, међутим, савладао српски тенисер Јанко Типсаревић резултатом 3:6, 6:1, 6:3[19]. Уследио је први гренд слем сезоне, Отворено првенство Аустралије, на ком је Баутиста Агут у првом колу победио Фабија Фоњинија у пет сетова, али га је већ у следећем елиминисао Јирген Мелцер. Фоњини му се, касније у току сезоне, реванширао у полуфиналу Штутгарта. Упркос томе, након овог турнира, Баутиста Агут је први пут ушао у првих 50 на АТП листи[17]. Ове сезоне Шпанац је играо против још неколико највише рангираних тенисера света. У Дубаију га је, у другом колу, елиминисао светски број један Новак Ђоковић. И на Вимблдону и на Отвореном првенству САД је доживео пораз у другом колу од стране Давида Ферера, четвртог носиоца[20]. Типсаревићу се за пораз у Ченају реванширао у првом колу турнира у Санкт Петербургу, да би га у четвртфиналу избацио Ернест Гулбис[21]. Годину је завршио на 58. месту[17].

2014. Прве титуле, пробој у првих 15[уреди]

Успон ка врху Баутиста Агут је наставио и у 2014. години, која је, до сада, најуспешнија у његовој каријери. Финале у Ченају није успео да одбрани, испавши већ у првом колу, али је зато стигао до полуфинала турнира у Окланду, где га је поразио Џон Изнер[22]. На Отвореном првенству Аустралије Баутиста Агут је приредио прво велико изненађење, савладавши петог тенисера света, Хуана Мартина дел Потра, у другом колу. Резултат је гласио 4:6, 6:3, 5:7, 6:4, 7:5[23]. Након тога је успео да се први пут пласира у четврто коло на неком гренд слем турниру, у ком је изгубио од Григора Димитрова[24].

У оквиру првог кола Дејвис купа између Шпаније и Немачке, Баутиста Агут је одиграо два меча, против Филипа Колшрајбера и Данијела Брандса. Изгубио је у оба (од којих други није имао такмичарски значај) и Немачка је славила резултатом 4:1[25]. У другом колу турнира у Дубаију, Баутиста Агут се другу годину за редом сусрео са Новаком Ђоковићем, поново изгубивши у два сета[26]. На прва два Мастерс турнира у сезони, Инидијан Велсу и Мајамију, стигао је до четвртог, односно до трећег кола, у којима је изгубио од Гулбиса и Фоњинија[22]. Италијан га је савладао и на Мастерсу у Монте Карлу[22], док је на турнирима у Барселони и Мадриду губио од каснијих освајача титуле, Кеја Нишикорија и Рафаела Надала[27]. Полуфинале у Мадриду уврстило га је међу првих 30 тенисера света[17]. На другом гренд слему сезоне, Ролан Гаросу, изгубио је од Томаша Бердиха у трећем колу[28].

Прву титулу у каријери Баутиста Агут је освојио у Схертогенбосу, турниру на травнатој подлози. У полуфиналу је савладао Јиргена Мелцера, а у финалу Бенјамина Бекера, обојицу са по 2:1[29]. Да се налази у одличној форми потврдио је и најбољим пласманом на Вимблдону, где га је у трећем колу елиминисао бранилац титуле Енди Мари[30]. Одмах затим, Баутиста Агут је освојио свој други турнир у каријери, у Штутгарту, на шљаци. У полуфиналу је победио Фоњинија, а у финалу Лукаша Росола[31]. Овим успехом обезбедио је 16. место на АТП листи[17].

Летњу америчку серију турнира обележили су слабији резултати на Мастерсима у Торонту[22] и Синисинатију[22], на којима је испао у првом, односно у другом колу. На Отвореном првенству САД је, међутим, први пут стигао до осмине финала, где је изгубио од Роџера Федерера[32]. Швајцарац га је елиминисао у истој фази Мастерса у Шангају[22]. Потом је Баутиста Агут стигао до финала турнира у Москви, где је изгубио од Марина Чилића[33]. Ипак, само достизање ове фазе турнира донело му је највиши пласман на АТП листи, 14. место[17]. До краја сезоне наступио је још у Валенсији, где је предао свој други меч Белучију, и на Мастерсу у Паризу, где га је у другом колу елиминисао Милош Раонић[22]. Сезону је завршио на 15. месту[17]. Освојио је награду АТП-а као тенисер који је највише напредовао[34].

2015.[уреди]

Баутиста Агут је, већ традиционално, годину започео турниром у Ченају, где је овог пута стигао до полуфинала. Поразио га је британски тенисер словеначког порекла Аљаж Бедене. На турниру у Окланду је био приморан да преда меч другог кола Адријану Манарину[35]. На првом гренд слем турниру сезоне, Отвореном првенству Аустралије, Шпанац је био постављен за тринаестог носиоца, али га је већ у другом колу победио ветеран Жил Милер[36].

Потом је Баутиста Агут учествовао на турнирима у Ротердаму и Марсеју, али га је са оба избацио Гаел Монфис[37]. Друго коло турнира у Дубаију изгубио је од Ришара Гаскеа[37]. На следећа три америчка турнира, у Индијан Велсу, Мајамију и Хјустону, није успео да се домогне четвртфинала[37]. Европску серију турнира на шљаци започео је у Монте Карлу, где га је у осмини финала победио Томаш Бердих[38]. Потом је играо у Барселони и Минхену, где су га у четвртфиналу, односно у полуфиналу, избацили Кеј Нишикори[39] и Енди Мари[40]. Јапанац га је елиминисао и у осмини финала Мадрида[39], док је друго коло Рима изгубио од Томаза Белучија[37]. На Ролан Гаросу, другом гренд слему сезоне, био је 19. носилац. Изгубио је у другом колу од Лукаша Росола, након што је лако савладао Флоријана Мајера у претходној фази[37].

На Вимблдону је Баутиста Агут остварио свој најбољи резултат у каријери, стигавши до четвртог кола. Тамо је у три сета изгубио од другог тенисера света, Роџера Федерера[41]. Претходно је бранио титулу у Схертогенбосху, али је испао у првом мечу, баш као и у Квинс клубу недељу дана касније[37]. Током јула је забележио полуфинале на турниру у Умагу, победивши домаћег играча Борну Ћорића пре испадања од Жоаа Соузе из Португалије[37]. На Мастерсу у Монтреалу га је избацио Жо-Вилфрид Цонга, а у Синсинатију Роџер Федерер[37]. Последњи гренд слем сезоне, Отворено првенство САД, Шпанац је одиграо знатно боље, поново стигавши до осмине финала, где га је у четири сета елиминисао први носилац Новак Ђоковић[42].

АТП финала[уреди]

Појединачно: 16 (9:7)[уреди]

Легенда
Гренд слем турнири (0:0)
Завршно првенство сезоне (0:0)
АТП мастерс 1000 (0:1)
АТП 500 (1:0)
АТП 250 (8:6)
Финала по подлози
Тврда (7:6)
Шљака (1:1)
Трава (1:0)
Финала по локацији
Отворено (8:4)
Дворана (1:3)
Исход Бр. Датум Турнир Подлога Противник Резултат
Финалиста 1. 6. јануар 2013. Ченај, Индија Тврда Србија Јанко Типсаревић 6:3, 1:6, 3:6
Победник 1. 21. јун 2014. Хертогенбос, Холандија Трава Немачка Бенјамин Бекер 2:6, 7:6(7:2), 6:4
Победник 2. 13. јул 2014. Штутгарт, Немачка Шљака Чешка Лукаш Росол 6:3, 4:6, 6:2
Финалиста 2. 19. октобар 2014. Москва, Русија Тврда (д) Хрватска Марин Чилић 4:6, 4:6
Финалиста 3. 25. октобар 2015. Москва, Русија (2) Тврда (д) Хрватска Марин Чилић 4:6, 4:6
Финалиста 4. 1. новембар 2015. Валенсија, Шпанија Тврда (д) Португалија Жоао Соуза 6:3, 3:6, 4:6
Победник 3. 16. јануар 2016. Окланд, Нови Зеланд Тврда Сједињене Америчке Државе Џек Сок 6:1, 1:0 (предаја)
Победник 4. 7. фебруар 2016. Софија, Бугарска Тврда (д) Србија Виктор Троицки 6:3, 6:4
Финалиста 5. 27. август 2016. Винстон-Сејлем, САД Тврда Шпанија Пабло Карењо Буста 7:6(8:6), 6:7(1:7), 4:6
Финалиста 6. 16. октобар 2016. Шангај, Кина Тврда Уједињено Краљевство Енди Мари 6:7(1:7), 1:6
Победник 5. 8. јануар 2017. Ченај, Индија Тврда Русија Данил Медведев 6:3, 6:4
Победник 6. 26. август 2017. Винстон-Сејлем, САД Тврда Босна и Херцеговина Дамир Џумхур 6:4, 6:4
Победник 7. 13. јануар 2018. Окланд, Нови Зеланд (2) Тврда Аргентина Хуан Мартин дел Потро 6:1, 4:6, 7:5
Победник 8. 3. март 2018. Дубаи, УАЕ Тврда Француска Лука Пуј 6:3, 6:4
Финалиста 7. 29. јул 2018. Гштад, Швајцарска Шљака Италија Матео Беретини 6:7(9:11), 4:6
Победник 9. 5. јануар 2019. Доха, Катар Тврда Чешка Томаш Бердих 6:4, 3:6, 6:3

Остала финала[уреди]

Егзибициони турнири: 1 (0:1)[уреди]

Исход Бр. Датум Турнир Подлога Противник Резултат Извор
Финалиста 1. 30. децембар 2017. Абу Даби, УАЕ Тврда Јужноафричка Република Кевин Андерсон 4:6, 6:7(0:7) [43]

Учинак на турнирима у појединачној конкуренцији[уреди]

Легенда
О/И однос освајања турнира
и играња на турниру
Поб–пор однос побједа и пораза
НО турнир није одржан те године Н није учествовао на турниру
КВ изгубио у квалификацијама изгубио у првом колу
изгубио у другом колу изгубио у трећем колу
изгубио у четвртом колу ГФ изгубио у групној фази такмичења
ЧФ изгубио у четвртфиналу ПФ изгубио у полуфиналу
Ф изгубио у финалу П освојио турнир
Година 2010. 2011. 2012. 2013. 2014. 2015. 2016. 2017. 2018. 2019. О/И Поб:пор %
Гренд слем турнири
Аустралија ОП Аустралије КВ3 КВ1 ЧФ 0 / 8 15:8 65%
Француска Ролан Гарос КВ2 КВ2 КВ1 0 / 7 14:7 67%
Уједињено Краљевство Вимблдон КВ2 КВ3 КВ3 Н ПФ 0 / 6 15:6 71%
Сједињене Америчке Државе ОП САД Н КВ1 КВ3 0 / 7 11:7 61%
Поб:пор на г. с. 0:0 0:0 0:1 4:4 10:4 8:4 9:4 11:4 2:3 11:4 0 / 28 55:28 66%
Репрезентација
Olympic rings without rims.svg Олимпијске игре НО Н НО ЧФ НО 0 / 1 3:1 75%
Davis Cup.jpg Дејвис куп Н Н Н Н Г1 ПО ЧФ ПФ 0 / 3 6:5 55%
Поб:пор 0:0 0:0 0:0 0:0 1:3 1:0 5:1 2:0 0:2 0:0 0 / 4 9:6 60%
АТП Мастерс 1000 серија
Сједињене Америчке Државе Индијан Велс Н Н КВ1 0 / 7 6:6 50%
Сједињене Америчке Државе Мајами Н Н ЧФ 0 / 8 10:8 56%
Монако Монте Карло Н Н Н 0 / 7 10:7 59%
Шпанија Мадрид Н КВ1 КВ2 Н ПФ 0 / 6 9:6 60%
Италија Рим Н Н Н Н Н 0 / 5 5:5 50%
Канада Канада Н Н Н Н Н ЧФ Н ЧФ 0 / 4 7:4 64%
Сједињене Америчке Државе Синсинати Н Н Н Н Н ЧФ 0 / 5 5:5 50%
Кина Шангај Н Н Н КВ1 Ф 0 / 6 11:6 65%
Француска Париз КВ1 Н КВ2 0 / 7 4:7 36%
Поб:пор на м. т. 0:0 0:0 1:2 1:3 14:9 10:9 12:8 10:8 7:6 12:9 0 / 55 67:54 55%
Пласман на крају године 170 178 80 58 15 25 14 20 24 11.725.808 $

Референце[уреди]

  1. ^ „Roberto Bautista Agut hires David Ferrer´s ex coach (video)”. Tennis world USA. 1. 8. 2014. Приступљено 21. 12. 2015. 
  2. ^ „Roberto Bautista rompe con Javier Piles”. Punto the break. 19. 4. 2015. Приступљено 21. 12. 2015. 
  3. ^ „Robero Bautista Agut – profile”. ATP World Tour. 15. 8. 2016. Приступљено 24. 5. 2017. 
  4. ^ „Robero Bautista Agut – profile”. ATP World Tour. 29. 8. 2016. Приступљено 24. 5. 2017. 
  5. 5,0 5,1 5,2 5,3 „Biografija na zvaničnom sajtu ATP-a”. Приступљено 12. 9. 2015. 
  6. 6,0 6,1 „ITF profil”. Приступљено 12. 9. 2015. 
  7. ^ „Activity 2004”. Приступљено 12. 9. 2015. 
  8. ^ „Activity 2005”. Приступљено 12. 9. 2015. 
  9. ^ „Activity 2006”. Приступљено 12. 9. 2015. 
  10. ^ „Activity 2007”. Приступљено 12. 9. 2015. 
  11. ^ „Activity 2008”. Приступљено 12. 9. 2015. 
  12. ^ „Activity 2009”. Приступљено 12. 9. 2015. 
  13. ^ „Activity 2010”. Приступљено 12. 9. 2015. 
  14. ^ „Activity 2011”. Приступљено 12. 9. 2015. 
  15. ^ „Activity 2012”. Приступљено 12. 9. 2015. 
  16. ^ „Results Archive Australian Open”. Архивирано из оригинала на датум 4. 3. 2016. Приступљено 12. 9. 2015. 
  17. 17,0 17,1 17,2 17,3 17,4 17,5 17,6 „ranking history”. Приступљено 12. 9. 2015. 
  18. ^ „Chennai ATP 2013: Roberto Bautista Agut beats Tomas Berdych”. Архивирано из оригинала на датум 10. 03. 2016. Приступљено 12. 9. 2015. 
  19. ^ „Janko Tipsarevic wins Chennai Open title”. Архивирано из оригинала на датум 14. 11. 2015. Приступљено 12. 9. 2015. 
  20. ^ „Activity 2013”. Приступљено 12. 9. 2015. 
  21. ^ „Squeaky Gulbis flies to the semifinal in St. Petersburg among controversy”. Приступљено 12. 9. 2015. [мртва веза]
  22. 22,0 22,1 22,2 22,3 22,4 22,5 22,6 „Activity 2014”. Приступљено 12. 9. 2015. 
  23. ^ „Australian Open: Juan Martín del Potro knocked out by Roberto Bautista Agut”. Приступљено 12. 9. 2015. 
  24. ^ „Australian Open: Rafael Nadal gets tough win over Kei Nishikori, Grigor Dimitrov through to quarter-finals”. Приступљено 12. 9. 2015. 
  25. ^ „Davis Cup - Tie - Details”. Приступљено 12. 9. 2015. 
  26. ^ „Djokovic walks to the Dubai 3rd round, 1 step closer to Federer”. Приступљено 12. 9. 2015. [мртва веза]
  27. ^ „Rafael Nadal vs. Roberto Bautista Agut: Score and Recap from Madrid Open 2014”. Приступљено 12. 9. 2015. 
  28. ^ „Novak Djokovic & Roger Federer through at French Open”. Приступљено 12. 9. 2015. 
  29. ^ „First Time Winner Spotlight: Roberto Bautista Agut”. Приступљено 12. 9. 2015. 
  30. ^ „Andy Murray beats Roberto Bautista Agut at Wimbledon”. Приступљено 12. 9. 2015. 
  31. ^ „Bautista Agut Wins Second Title In Four Weeks In Stuttgart”. Приступљено 12. 9. 2015. 
  32. ^ „Mega aggressive Federer reaches the US Open quarters”. Приступљено 12. 9. 2015. [мртва веза]
  33. ^ „Cilic wins the title in Moscow!”. Приступљено 12. 9. 2015. [мртва веза]
  34. ^ „2014: Djokovic, Bryans, Federer, Murray Awarded”. Приступљено 12. 9. 2015. 
  35. ^ „Third seed Roberto Bautista Agut retires in second round of Heineken Open”. Приступљено 11. 9. 2015. 
  36. ^ „Gilles Muller vs. Roberto Bautista-Agut 22.01.2015 - Australian Open - Melbourne - compare”. Приступљено 11. 9. 2015. 
  37. 37,0 37,1 37,2 37,3 37,4 37,5 37,6 37,7 „Activity 2015”. Приступљено 11. 9. 2015. 
  38. ^ „Result: Tomas Berdych sees off Roberto Bautista Agut in third round of Monte Carlo Masters”. Приступљено 11. 9. 2015. 
  39. 39,0 39,1 „Head To Head Matches”. Приступљено 11. 9. 2015. 
  40. ^ „Andy Murray beats Roberto Bautista Agut at Munich Open”. Приступљено 11. 9. 2015. 
  41. ^ „Roger Federer vs. Roberto Bautista Agut: Score, Reaction from 2015 Wimbledon”. Приступљено 11. 9. 2015. 
  42. ^ „Prvi pravi test, Novak u četvrtfinalu”. Приступљено 11. 9. 2015. 
  43. ^ „Abu Dhabi MWTC: Kevin Anderson edges Roberto Bautista Agut to win the title”. Tennis World. 30. 12. 2017. Приступљено 30. 12. 2017. 

Спољашње везе[уреди]