Роберто Пруцо

Роберто Пруцо
Roberto Pruzzo 1972.jpg
Роберто Пруцо 1972. године
Лични подаци
Рођење (1955-04-01)1. април 1955.(67 год.)
Крочефјески, Италија
Висина 1,78 m
Позиција нападач
Јуниорска каријера
1971—1973 Ђенова
Сениорска каријера
Године Клуб Наст. (Гол)
1973—1978 Ђенова 143 (57)
1978—1988 Рома 240 (106)
1988—1989 Фјорентина 13 (0)
Репрезентативна каријера
1978—1982 Италија 6 (0)
Тренерска каријера
1998—1999
1999—2000
Вијаређо
Терамо
2000—2001 Алесандрија
2002 Палермо
2004—2005 Фођа (помоћни тренер)
2005—2006 Санбенедетезе (помоћни тренер)
2008—2009 Центобучи
2009 Ђенова (млади)

Роберто Пруцо (итал. Roberto Pruzzo; рођен 1. априла 1955. године у Крочефјескију)[1] је бивши италијански фудбалер, а сада тренер.

Као изузетан голгетер, сматра се једним од најбољих нападача своје генерације, као и једним од највећих играча Роме.

На репрезентативном нивоу, играо је за Италију и био је члан репрезентације на европском првенству 1980. године.

Клупска каријера[уреди | уреди извор]

Ђенова[уреди | уреди извор]

Рођен је у Крочефјескију, у округу Ђенова,[2] када је имао 15 година Пруцо је почео да игра за млађе категорије Ђенове,[3] а за први тим дебитовао је 2. децембра 1973. године на утакмици против Чезене[1][2] У првој сезони забележио је 19 наступа, без постигнутог гола, а Ђенова је испала у Серију Б.[1]

Следеће сезоне 1974/75 Пруцо је постигао 12 голова, а учинак је побољшао у сезони 1975/76, када је са 18 голова, што му је донело титулу најбољег стрелца Серије Б, помогао Ђенови да освоји промоцију у Серију А.[1][2] У тој сезони је постигао и свој први хет-трик, 16. маја 1976. године, када је постигао све голове Ђенове у победи на Тернаном.[4][5]

Први гол у Серији А постигао је 3. октобра 1976. године у ремију Ђенове и Роме (2:2).[2] Одличан учинак Пруца у сезони 1976/77, потврђен је чињеницом да је са 18 голова био други стрелац лиге, одмах иза Грацијанија.[1] Слабији голгетерски учинак у сезони 1977/78, имао је утицај и на резултате Ђенове која је испала у Серију Б.[1] У Ђенови, где је добио надимак "краљ Крочефјескија" (итал. O 'Rey di Crocefiseschi),[6][7] остао је шест сезона и постигао је 57 голова на 143 утакмице.[5]

Рома[уреди | уреди извор]

И поред тога што је Јувентус од 1976. имао право куповине Пруца и каснијег интересовања Милана, он је прешао у Рому 1978. године, за тада рекордну суму од 3 милијарде лира.[1][3] Иако је дебитовао за Рому голом против Вероне, Пруцов почетак у Роми је био тежак, јер је после само шест месеци тражио да промени средину.[1][3] На крају прве сезоне гол Пруца против Аталанте омогућио је Роми опстанак у Серији А.[1]

Пруцо је у Роми је постао један од најефикаснијих италијанских нападача осамдесетих. Први хет-трик у Серији А постигао је 26. октобра 1980. године, у победи Роме на гостовању код Интера са 4:2.[2] На крају сезона 1980/81 (са 18 голова) и 1981/82 (са 15 голова) био је најбољи стрелац Серије А.[1][2][8][9] Управо је његовим голом против Ђенове 8. маја 1983. године, Рома и математички осигурала Скудето у сезони 1982/83.[1] Са Ромом је освојио и четири трофеја у Купу 1980., 1981., 1983. и 1986., као и титулу најбољег стрелца у купу 1980. године[1][3] 30. маја 1984. године постигао је гол у финалу Купа шампиона 1984. године, када је Рома, на домаћем терену, након пенала, поражена од Ливерпула.[1][10]

У сезони 1985/86 са 19 голова поново је најбољи стрелац лиге.[1][9][10] 15. фебруара 1986. године постигао је чак 5 голова на утакмици Роме против Авелина и једини је италијански фудбалер са тим рекордом (изједначио га је немачки фудбалер Мирослав Клозе 5. маја 2013. године, када је постигао 5 голова за Лацио против Болоње).[1][2][10] За десет година у Роми постигао је укупно 138 голова на 315 утакмица у свим такмичењима.[3]

Фјорентина[уреди | уреди извор]

Пред почетак сезоне 1988/89 прешао је у Фјорентину, где је и завршио каријеру 1989. године.[1] Помогао је клубу да освоји седмо место у Серији А те сезоне, а и последњу наступ у каријери имао у плеј-оф утакмици између Фјорентине и Роме, одиграној 30. јуна 1989. године на неутралном терену у Перуђи, која је одлучивала о екипи која ће следеће сезоне играти у купу УЕФА.[1] Пруцо је постигао једини гол на утакмици, на асистенцију Роберта Бађа, што је омогућило Фјорентини да се квалификује за Куп УЕФА следеће сезоне.[1]

Репрезентативна каријера[уреди | уреди извор]

Упркос фантастичној клупској каријеру, Пруцо је одиграо само 6 утакмица (без постигнутог гола) за италијанску репрезентацију од 1978. до 1982. године.[1][2][10] Био је у тиму Италије на европском првенству 1980. године, где није улазио у игру, где су азури стигли до полуфинала и на крају били четврти.[10] Селектор Беарцот је приликом избора тима за светско првенство 1982. предност дао Росију, који је због суспензије одиграо само три утакмице у првенству, испред Пруца који је био најбољи стрелац првенства.[11] Након повреде Бетеге, Пруцо се и даље надао позиву селектора Беарцота, који се се на крају одлучио да Бетегино место заузме Франко Селвађи.[12]

Тренерска каријера[уреди | уреди извор]

Касних деведесетих Пруцо је почео мање успешну тренерску каријеру, у којој је водио Вијаређо (серија Ц2, добио отказ), Терамо (завршио као пети у серији Ц2), Алесандрију (испао у Серију Ц1), а 5 дана је био тренер Палерма у Серији Б, где је замењен због промене власничке структуре.[13][14][15][16][17] Био је и помоћни тренер Ђузепеу Ђанинију у Фођи и Санбенедетезеу у Серији Ц.[18][19] Задњи тренерски посао му је био у аматерском клубу Центобучи у Серији Д, од децембра 2008. до марта 2009. године.

Занимљивости[уреди | уреди извор]

Члан је Ромине дворане славних.[3]

Трофеји[уреди | уреди извор]

Клупски[уреди | уреди извор]

Ђенова

Рома

Индивидуални[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м н њ о п „Roberto Pruzzo: i 60 anni del "bomber". La Gazzetta dello Sport - Tutto il rosa della vita (на језику: италијански). Приступљено 2021-06-26. 
  2. ^ а б в г д ђ е ж „I SILENZI DEL NUMERO 9 - la Repubblica.it”. Archivio - la Repubblica.it (на језику: италијански). Приступљено 2021-06-26. 
  3. ^ а б в г д ђ „Roberto Pruzzo”. www.asroma.com (на језику: енглески). Приступљено 2021-06-26. 
  4. ^ „Il Liberati, stadio stregato - la Repubblica.it”. Archivio - la Repubblica.it (на језику: италијански). Приступљено 2021-06-26. 
  5. ^ а б „'Quel giorno, più in alto di tutti' - la Repubblica.it”. Archivio - la Repubblica.it (на језику: италијански). Приступљено 2021-06-26. 
  6. ^ „Grande attesa per la sfida (ore 20.30) con l'Alessandria piena di ex: Bolchi schiera la squadra tipo - la Repubblica.it”. Archivio - la Repubblica.it (на језику: италијански). Приступљено 2021-06-26. 
  7. ^ „Carparelli risolve tutto - la Repubblica.it”. Archivio - la Repubblica.it (на језику: италијански). Приступљено 2021-06-26. 
  8. ^ „Il passato e' domani: Fiorentina in coppa Uefa” (на језику: италијански). Sport Mediaset. Приступљено 19. 1. 2015. 
  9. ^ а б UEFA.com (2021-05-24). „Tutti i capocannonieri della Serie A”. UEFA.com (на језику: италијански). Приступљено 2021-06-26. 
  10. ^ а б в г д „Cassano Debate: Five Legendary Italians Who Were Snubbed By The Azzurri | Goal.com”. www.goal.com. Приступљено 2021-06-26. 
  11. ^ „Rossi, Schillaci e i grandi bocciati quando il ct si mette contro tutti - la Repubblica.it”. Archivio - la Repubblica.it (на језику: италијански). Приступљено 2021-06-26. 
  12. ^ „Maldini che errore siamo da Mondiali - la Repubblica.it”. Archivio - la Repubblica.it (на језику: италијански). Приступљено 2021-06-26. 
  13. ^ „notizie di sport - la Repubblica.it”. Archivio - la Repubblica.it (на језику: италијански). Приступљено 2021-06-26. 
  14. ^ „Pruzzo mister, che sorpresa Fame e una rabbia feroce - la Repubblica.it”. Archivio - la Repubblica.it (на језику: италијански). Приступљено 2021-06-26. 
  15. ^ „Zamparini appoints 25th coach since 2002 | Goal.com”. www.goal.com. Приступљено 2021-06-26. 
  16. ^ „Sensi non molla: 'L' allenatore è Pruzzo' - la Repubblica.it”. Archivio - la Repubblica.it (на језику: италијански). Приступљено 2021-06-26. 
  17. ^ „L' amaro record di Pruzzo allenatore per un giorno - la Repubblica.it”. Archivio - la Repubblica.it (на језику: италијански). Приступљено 2021-06-26. 
  18. ^ „Gol, vallette e diritti tv 'è Foggia spettacolo' - la Repubblica.it”. Archivio - la Repubblica.it (на језику: италијански). Приступљено 2021-06-26. 
  19. ^ „L' allenatore? Lo fa il presidente - la Repubblica.it”. Archivio - la Repubblica.it (на језику: италијански). Приступљено 2021-06-26.