Пређи на садржај

Роберт Барањ

С Википедије, слободне енциклопедије
Роберт Барањ
Датум рођења(1876-04-22)22. април 1876.
Место рођењаБеч, Аустроугарска
Датум смрти8. април 1936.(1936-04-08) (59 год.)
Место смртиУпсала, Шведска
УниверзитетУниверзитет у Бечу
ЗанимањеМедицина
НаградеНобелова награда за физиологију или медицину (1914)

Роберт Барањ (мађ. Bárány Róbert; 22. април 1876 – 8. април 1936) био је отолог аустријског порекла.[1] Године 1914. добио је Нобелову награду за физиологију или медицину за свој рад на физиологији и патологији вестибуларног апарата.[2]

Живот и каријера

[уреди | уреди извор]

Барањ је рођен у Бечу, у Аустроугарској. Био је најстарије од шесторо деце Марије (девојачко Хок), ћерке научника, и Игнаца Барања, рођеног 1842. године у Варпалоти, у Краљевини Угарској, који је био банкарски службеник и управник имања.[3] Његов отац је био мађарски Јеврејин, чији се отац такође звао Игнац Барањ (Bárány Ignác).

Студирао је медицину на Универзитету у Бечу, где је дипломирао 1900. године. Док је радио као лекар у Бечу, Барањ је пацијенту испирао спољашњи ушни канал течношћу како би ублажио вртоглавицу. Када је применио хладнију течност, пацијент је осетио вртоглавицу и невољне покрете очију (нистагмус). Након што је загрејао течност, пацијент је поново развио нистагмус, али у супротном правцу. Барањ је изнео теорију да ендолимфа у унутрашњем уху тоне када је хладна и подиже се када је топла, те да правац њеног кретања шаље проприоцептивне сигнале вестибуларном апарату. Ова запажања су га навела да спроведе низ експеримената о калоричној реакцији, а његова истраживања омогућила су хируршко лечење обољења вестибуларног апарата.

Поред тога, Барањ је проучавао и друге аспекте контроле равнотеже, укључујући функцију малог мозга. Сматра се да је бенигна пароксизмална позициона вртоглавица први пут описана у медицинским текстовима управо од стране Барања.[4]

Дана 9. марта 1909. године оженио се Идом Фелицитас Бергер (рођеном 12. децембра 1881).[5]

Први светски рат

[уреди | уреди извор]

Током Првог светског рата, Барањ је служио као цивилни хирург у аустроугарској војсци, али га је заробила руска царска армија. Када му је 1914. године додељена Нобелова награда, налазио се у руском заробљеничком логору. Барањ је пуштен 1916. године након заједничких дипломатских напора Шведске, Данске, Норвешке и Холандије, уз подршку Црвеног крста.[6] Важну улогу у тим напорима одиграо је професор оториноларингологије Гунар Холмгрен,[7] а дипломатску подршку пружио је принц Карл. Након ослобађања, Барањ је присуствовао свечаној додели Нобелове награде 1916. године, где је званично примио своје признање. Пре 1916. године, научио је есперанто.[8]

Одмах након што је добио награду, у јануару 1917. године, Барањ је, као добитник Нобелове награде, стекао право да предлаже кандидате за исту. Том приликом је предложио да се Нобелова награда за физиологију или медицину додели Зигмунду Фројду.[9] Овај предлог је изазвао негодовање код Фројда, који је био незадовољан како Барањевом победом, тако и номинацијом. Фројд је поводом тога написао: „Додељивање Нобелове награде Барању, кога сам пре неколико година одбио да примим као ученика јер ми је деловао превише абнормално, изазива у мени тужне мисли о томе колико је појединац немоћан у стицању поштовања масе.“[10] У другом писму је додао: „Знате да ми је само новац битан, можда и задовољство да наљутим неке сународнике. Али било би смешно очекивати признање када је седам осмина света против вас.“[11]

Од 1917. године па све до своје смрти, Барањ је био професор на Медицинском факултету Универзитета у Упсали. Преминуо је у Упсали, неколико недеља пре свог шездесетог рођендана. Био је отац лекара и члана Шведске краљевске академије наука, Ернста Барања (1910–1991) и деда физичара Андерса Барања, некадашњег секретара Нобеловог комитета за физику.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Robert Bárány. (2009). In Encyclopædia Britannica.
  2. ^ Eastern Europe: an introduction to the people, lands, and culture Volume 1, p. 394, Richard C. Frucht – 2005 " Hungarian or Hungarian-Born Winners of the Nobel Prize The physicist Fülöp Lénárd was the recipient of the Nobel Prize in 1905 for his work on cathode rays. Róbert Bárány received the 1914 Nobel Prize in Physiology and Medicine "
  3. ^ Visual Education Corporation (1987). Nobel prize winners: an H.W. Wilson biographical dictionaryНеопходна слободна регистрација. H.W. Wilson. ISBN 978-0-8242-0756-4. 
  4. ^ Huppert, Doreen; Brandt, Thomas (12. 3. 2018). „Dizziness and vertigo syndromes viewed with a historical eye”. Journal of Neurology. 265 (S1): 127—133. PMID 29532288. S2CID 1303893. doi:10.1007/s00415-018-8807-x. 
  5. ^ Robert Barany en Svenskt biografiskt lexikon (artikolo de Gunnar Holmgren)
  6. ^ Schmiegelow, Ernst, ур. (1947). Spredte Erindringer Fra Et Langt liv. H. HAGERUP. стр. 205. 
  7. ^ N Gunnar Holmgren, Svenskt biografiskt lexikon (article by Carl-Axel Hamberger)
  8. ^ La Espero, May 1916, p. 1
  9. ^ Carl-Magnus Stolt (2002) "Why did Freud never receive the Nobel Prize?" in: Elisabeth Crawford (ed.) Historical Studies in the Nobel Archives. The Prizes in Science and Medicine, Uppsala: Universal Academy Press. pp. 95–106
  10. ^ Jones, Ernest, ур. (1961). „23: The War Years”. The Life and Work of Sigmund Freud. Basic Books. стр. 347. 
  11. ^ Feldman Burton, "The Nobel Prize: A History of Genius, Controversy, and Prestige". p. 283

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Роберт_Барањ&oldid=29147513”