Пређи на садржај

Роберт Франгеш-Михановић

С Википедије, слободне енциклопедије
Роберт Франгеш-Михановић
Датум рођења(1872-10-02)2. октобар 1872.
Место рођењаСремска Митровица
Датум смрти12. јануар 1940.(1940-01-12) (67 год.)
Место смртиЗагреб

Роберт Франгеш-Михановић (2. октобар 1872 — 12. јануар 1940) је био вајар хрватског порекла. Остао је упамћен као пионир модерне хрватске скулптуре. Такође је био истакнута личност на уметничкој сцени Загреба на прелазу из деветнаестог у двадесети век.[1][2]

Биографија

[уреди | уреди извор]

Рођен је 2. октобра 1872. године у Сремској Митровици, у тадашњој Аустроугарској монархији (данас у граду на територији Аутономне покрајине Војводине у Србији ).[3] Похађао је Занатску школу у Загребу 1889. године. Затим одлази у Беч, где је студирао на Школи за уметност и занате (1889–1894) и Уметничкој академији (1894–1895). Наставио је студије у Паризу (1900-1901), где је упознао Огиста Родена и Медарда Роса.

Франгеш-Михановић је предавао у Занатској школи у Загребу у периоду од 1895. до 1907. године. Такође је предавао вајарство на Академији уметности. Био је један од покретача и организатора уметничког живота у Загребу на прелазу између векова, као један од оснивача Друштва хрватских уметника (1897), фолклорног друштва Ладо (1904) и Уметничке академије (1907). Основао је ливницу бронзе у Академији и довео прве ливаче. Био је члан неколико академија: ХАЗУ, САНУ и Прашке академије. Преминуо је у Загребу 12. јануара 1940. године.

Дела

[уреди | уреди извор]

Његове медаље и сертификати са фигуративним и животињским темама као што су Херакле Бик (1899), Виноградари (1900), Ћуран (1904) и Радник (1906) представљају полазну тачку хрватског медаљарства. Створио је статуете, као што су „Плах“ (1902), „Бег у Египат“ (1906), „Отмица Европе“ (1907); портрете, као што је Ватрослав Лисински (1895); бисте, као што су „Антун Михановић“ (1908) у Клањцу и „Антун и Стјепан Радић“ (1936) у Требарјеву Десном.

1987. године је направио споменик „Умирући војник“ који је посвећен палим борцима Шокчевићевог 78. пука у Осијеку . Заједно са његовом представом „Филозофија“ (1897) у Загребу, „Умирући војник“ представља најранији пример импресионизма међу хрватским скулптурама. Његово најмонументалније дело је коњичка скулптура Краљ Томислав (настала 1928–38, постављена 1947. у Загребу).[4] Такође је израдио статуе на гробљу у Вараждину (Споменик смрти на породичној гробници Лајтнер, 1906. година) и Мирогоју (Радник на породичној гробници Милер, 1935. година). Израдио је архитектонске скулптуралне елементе на зградама у Загребу, као што су алегоријски рељефи Филозофије, Теологије, Медицине и Фрустрације на Државном архиву.

Његова дела обухвата стилове академизма, симболизма и модернизма (импресионизма). У својој зрелој фази, развио је лични стил слободног реализма. Такође се бавио уметничким занатима.

Референце

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Hrvata, Zavod za kulturu vojvođanskih. „Robert Frangeš Mihanović, kipar (Srijemska Mitrovica 2. 10. 1872. – Zagreb 12. 1. 1940.) | Zavod za kulturu vojvođanskih Hrvata”. www.zkvh.org.rs (на језику: енглески). Приступљено 2025-05-21. 
  2. ^ „Franges Mihanovic Robert”. www.sanu.ac.rs. Приступљено 2025-05-21. 
  3. ^ „Frangeš-Mihanović, Robert”. Croatian Encyclopedia (на језику: хрватски). Zagreb: Miroslav Krleža Institute of Lexicography. Приступљено 6. 11. 2017. 
  4. ^ Zagreba, Vijesti iz; Hrvatske, Vijesti iz; svijeta, Vijesti iz; Zagreb, Blog; Zagreb, Prognoza; Horoskop; slika, Galerija; Recepti; grada, Karta plan. „Kip kralja Tomislava u Zagrebu - spomenik četiri režima - piše Filip Šimunjak | Zagreb Politika | Gradske vijesti | 13.01.2022. | Zagreb | mojzagreb.info | Hrvatska”. mojzagreb.info portal novosti (на језику: хрватски). Приступљено 2025-05-21. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Роберт_Франгеш-Михановић&oldid=30083021”