Роберт Хук

Из Википедије, слободне енциклопедије
Роберт Хук

Роберт Хук
Роберт Хук

Општи подаци
Датум рођења 18. јул 1635.
Место рођења Фрешвотер (Енглеска)
Датум смрти 3. март 1703.
Место смрти Лондон (Енглеска)
Рад
Поље физика

Роберт Хук (енгл. Robert Hooke; Фрешвотер, 18. јул 1635Лондон, 3. март 1703) је био енглески физичар и секретар Краљевског друштва у Лондону који је 1665. године открио ћелију. Усавршио је барометар, телескоп и микроскоп. Доказао је да се Земља и Месец окрећу око Сунца по елипси, гравитацију небеских тела, а такође је открио и закон o истезању еластичних тела (Хуков закон).

Биографија[уреди]

Реплика Хуковог микроскопа којим је открио ћелију. Налази се у Музеју науке у Барселони.

Посматрајући испод микроскопа танко исечене режњеве плуте запазио је шупљине које су по облику биле сличне шупљинама у пчелињем саћу. Назвао их је ћелијама. Хук са тадашњим микроскопом није могао да види све делове ћелије. Видео је само празне ћелијске просторе оивичене ћелијским мембранама, али је то било довољно да прикаже ћелију као основну структурну јединицу организма.

Поред открића ћелије Хук је доказао да се Земља и Месец окрећу око Сунца у елипси, да небеска тела имају гравитацију, као и да се све материје грејањем истежу. Роберт Хук се срео са Робертом Бојлом 1656. на Оксфордском универзитету, где су заједно радили истраживања са вакуумом. Хук је открио закон еластицитета и направио је најсавршенију вакуум-пумпу 1659, помоћу које је Бојл дошао до многих својих открића.

У доменима испитивања светлости прихватио је закључке Кристијана Хајгенса, по коме се светлост понаша у виду таласа. Њему се по том питању супроставио Исак Њутн, а Роберт Хук је након тога тврдио да је он дошао до открића која су највише славе донела Њутну, присвојивши његове резултате из личне кореспонденције („Quantum Loops“, стр. 65). Роберт Хук је тврдио да је он Њутну предложио универзалну гравитацију, што је Њутн касније приказао као свој чувени Закон о гравитацији. Хук је први доказао да се сви материјали при загревању шире, а од свега признат му је једино Закон о еластицитету 1670. Он је доказао да су деформације тела директно сразмерне примењеној сили. Он је, такође, први применио израз ћелија у свом раду „Micrographica“ (Ситно цртање). У овом раду објаснио је и сагоревање, кристалну структуру снежних пахуљица и студију о фосилима (давно изумрлим створењима). Дошао је до закључака које је касније објаснио Чарлс Дарвин. У домену астрономије, Хук је лоцирао велику црвену тачку на Јупитеру и први тврдио да велика планета Јупитер ротира око своје осе.

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Robert Hooke