Робот

Из Википедије, слободне енциклопедије
Индустријска роботска рука.
Хуманоидни робот АСИМО, Хонда.
Београдска шака из 1963.'
Румба, робот-усисивач.

Робот (од чешког и словачког - роб,робота, у буквалном смислу рад) је електро-механичка јединица која је у стању да аутономно, по неком програму, или под контролом човека изводи одређене задатке. Роботи се користе за извођење задатака опасних, тешких или напорних за људе. На пример сакупљање нуклеарног отпада или слагање великог броја жица према боји, као и репетитивне послове где се захтева истрајност и прецизност, као што је склапање мотора и шасије аутомобила.

Роботи који имају облик људског тела се још зову хуманоидни роботи. Ако је уз ово још и сврха да се по њиховим осталим карактеристикама, као што су кретање, говор, гестикулације итд, што више приближе људским бићима, ради се о андроидима. Овај термин се ипак чешће среће у научној фантастици.

Интелигенцију коју робот поседује чини у ствари програм или систем програма, који одређује способност робота да препозна одређене ситуације и да се у њима снађе или их решава, понашајући се на прави начин или чак из сопственог искуства учи како да се сналази у новим ситуацијама и решава нове проблеме. Ова врста интелигенције се зове још и вештачка интелигенција и представља засебну грану науке. Израз „робот“ се први пут помиње у драми Карела Чапека „Р. У. Р.“.[1] За термин робот заслужан је његов брат Јосеф Чапек.[2][3]

Роботи могу да буду аутономни или полуаутономни и у опсегу су од хуманоидних као што je Хондин Напредни корак у иновативној мобилности (ASIMO) и TOSY-јев TOSY робот који игра пинг понг (TOPIO) до индустријских робота, медицинских оперативних робота, оних који помажу пацијентима, робота за псећу терапију, колективно програмираних ројских робота, беспилотних летелица као што је MQ-1 предатор, и микроскопских нано робота. Путем опонашања изгледа живих бића или аутомације покрета, робот може да пружи осећај интелигенције или сопственог размишљања. Очекује се да ће доћи до пролиферације аутономних предмета у наредним декадама,[4] при чему су кућна роботика и аутономна кола међу вогећим областима примене.[5]

Грана технологије која се бави дизајном, конструкцијом, операцијом, и применом робота,[6] као и рачунарских система за њихову контролу, обраду сензорних повратних информација, и општу обраду информација је роботика. Ове технологије се баве аутоматизованом машинама које могу да замене људе у хазардним окружењима или производним процесима, или који подсећају на људе по изгледу, опхођењу, и/или спознаји. Многи данашњи роботи су инспирисани природом и развијени су у оквиру биоинспирисане роботике. Рад на овим роботима је исто тако довео до креирања нове гране роботике: мекане роботике.

Од времена древних цивилизација постојали су многи примери аутоматизованих уређаја које су корисници могли да конфигуришу, па чак и аутомата који су подсећали на животиње и људе. Они су били дизајнирани пре свега као забава. Као механичке технике развијене кроз индустријско доба, појавиле су се и практичне примене, као што су аутоматизоване машине које су даљински и бежично контролисане.

Електроника је еволуирала у покретачку снагу развоја с појавом првих електронских аутономних робота које је креирао Вилијам Греј Волтер у Бристолу у Енглеској 1948. године, као компјутерско нумерички контролисаних (CNC) машинских алата у касним 1940-тим које су развили Џон Т. Парсон и Франк Л. Стулен. Првог комерцијалног, дигиталног и програмабилног робота је изградио Џорџ Девол 1954. године и био је назван Унимат. Њега је откупила компанија Џенерал моторс 1961. године, где је кориштен за подизање комада топлог метала са машина за млазно ливење у Инланд Фишер фабрици у Западно Трентонској секцији Јуинга у Њу Џерзију.[7]

Роботи су заменили људе[8] у обављању понављајућих и опасних задатака које људи преферирају да не раде, или нису у могућности да извршавају због ограничене величине, или који се одвијају у екстремним окружењима као што су свемир или дно мора. Постоји забринутост због све веће употребе робота и њихове улоге у друштву. Роботи се окривљују за растућу незапосленост, јер замењују раднике на све већем броју функција.[9] Употреба робота у војним сукобима ствара етичке проблеме. Могућност роботске аутономије и потенцијалних реперкусија су честа тема фикције, мада то може постати реални проблем у будућности.

Галерија[уреди]

Референце[уреди]

  1. Мала школска енциклопедија, ISBN 978-86-331-2950-3. стр. 246.
  2. Science Diction: The Origin Of The Word 'Robot'
  3. Kurfess, Thomas R. (1. 1. 2005). „Robotics and Automation Handbook”. Taylor & Francis. Приступљено 5. 7. 2016 — преко Google Books. 
  4. https://www.conres.com/it-products-solutions/news-events/top-10-tech-trends-autonomous-agents-things/ retrieved April 18, 2017
  5. http://www.driverless-future.com/?page_id=384 retrieved April 18, 2017
  6. „robotics”. Oxford Dictionaries. Приступљено 4. 2. 2011. 
  7. Pearce, Jeremy. "George C. Devol, Inventor of Robot Arm, Dies at 99", The New York Times, August 15, 2011. Retrieved February 7, 2012. "In 1961, General Motors put the first Unimate arm on an assembly line at the company's plant in Ewing Township, N.J., a suburb of Trenton. The device was used to lift and stack die-cast metal parts taken hot from their molds."
  8. Akins, Crystal. „5 jobs being replaced by robots”. Excelle. Monster. Приступљено 2013-04-15. 
  9. Hoy, Greg (28. 5. 2014). „Robots could cost Australian economy 5 million jobs, experts warn, as companies look to cut costs”. ABC News. Australian Broadcasting Corporation. Приступљено 29. 5. 2014. 

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]