Пређи на садржај

Рог изобиља

С Википедије, слободне енциклопедије
Алегоријски приказ римске богиње Абундације са рогом изобиља, Рубенс, (око 1630.)

Рог изобиља (cornucopia), од латинског cornu (рог) и copia (обиље), био је у класичној антици симбол изобиља и исхране, обично велика посуда у облику рога препуна плодова, цвећа или орашастих плодова.

Корпе или торбе овог облика традиционално су се користиле у западној Азији и Европи за држање и ношење свеже убраних прехрамбених производа. Корпа у облику рога носила би се на леђима или окачила око трупа, остављајући руке жетелаца слободне за брање.

У грчко-римској митологији

[уреди | уреди извор]
Алегорија среће (1658) Салватора Розе, представља Фортуну, богињу среће, са рогом изобиља

Митологија нуди вишеструка објашњења порекла рога изобиља. Један од најпознатијих укључује рођење и неговање малог Зевса, који је морао бити сакривен од свог прождирућег оца Хрона. У пећини на планини Ида на острву Крит, о беби Зевсу бринули су се и штитили га бројни божански пратиоци, укључујући и козу Амалтеју, која га је хранила својим млеком. Будући краљ богова имао је необичне способности и снагу, и играјући се са својом дојиљом случајно јој је одломио један рог, који је од тада имао божанску моћ да пружи бескрајну исхрану, као што је хранитељица имала за бога. [1]

У другом миту, рог изобиља је настао када се Херакле (римски Херкул) рвао са речним богом Ахелојем и откинуо му један рог; речни богови су понекад приказивани као рогати. [2] Ова верзија је представљена на муралној слици Ахелој и Херкул америчког регионалистичког уметника Томаса Харта Бентона.

Рог изобиља је постао атрибут неколико грчких и римских божанстава, посебно оних повезаних са жетвом, просперитетом или духовним изобиљем, као што су персонификације Земље (Геја или Тера); дете Плуто, бог богатства и син богиње жита Деметре; нимфе Маје и Фортуне, богиње среће, која је имала моћ да подари просперитет. У римском царском култу, апстрактна римска божанства која су неговала мир (Pax Romana) и просперитет такође су била приказана са рогом изобиља, укључујући Абундацију, персонификовану као „Изобиље“ и Анону, богињу снабдевања житом града Рима. Хад, класични владар подземног света у грчко-римским мистеријама, који је давао пољопривредно, минерално и духовно богатство, у уметности често држи рог изобиља. [3]

Модерни прикази

[уреди | уреди извор]

У савременим приказима, рог изобиља је типично плетена корпа у облику рога испуњена разним врстама празничног воћа и поврћа. У већем делу Северне Америке, рог изобиља је повезан са Даном захвалности и жетвом. Cornucopia је такође назив годишње новембарске прославе хране и вина у Вислеру, Британска Колумбија, Канада. Два рога изобиља се виде на застави и државном печату Ајдаха. Грб Колумбије, Панаме, Перуа и Венецуеле и грб државе Викторије, Аустралија, такође садрже рог изобиља, који симболизује просперитет.

Рог изобиља се користи за уметност тела и на Дан захвалности, јер је симбол плодности, богатства и обиља.

Галерија

[уреди | уреди извор]

 

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ David Leeming, The Oxford Companion to World Mythology (Oxford University Press, 2005), p. 13; Robert Parker, Polytheism and Society at Athens (Oxford University Press, 2005), p. 422.
  2. ^ Ovid, Metamorphoses 9.87–88, as cited by J. Rufus Fears, "The Cult of Virtues and Roman Imperial Ideology," Aufstieg und Niedergang der römischen Welt II.17.2 (1981), p. 821.
  3. ^ Kevin Clinton, Myth and Cult: The Iconography of the Eleusinian Mysteries (Stockholm, 1992), pp. 105–107.