Родитељство

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Родитељство или узгој деце је процес промовисања и подршке физичком, емоционалном, друштвеном и интелектуалном развоју детета од детињства до одраслог доба. Родитељство се односи на сложеност подизања детета, а не искључиво на биолошке односе.

Родитељ[уреди]

Најчешћи старатељ у родитељству је биолошки родитељ детета у питању, иако други могу бити старији :сестра, деда и баба, законски старатељ, тетка, ујак или други члан породице или пријатељ породице. Владе и друштво такође могу имати улогу у узгоју детета. У многим случајевима, сирочад или напуштена деца добијају родитељско старање од односа без родитеља. Други могу бити усвојени, одгојени у хранитељству или смештени у сиротиште. Вештине родитељства варирају, а родитељ са добрим вештинама родитељства може се назвати добрим родитељем.[1]

Како правилно васпитавати децу?[уреди]

Психолози су утврдили да дете, на првом месту, опонаша унутрашње стање родитеља, потом – понашање својих родитеља, а на трећем месту – речи родитеља. Особа, која поседује унутрашњу хармонију, самим тим већ правилно васпитава своје дете.

Дете се може казнити, ограничити, али увек га је потребно волети и охрабривати. Правилан систем циљева омогућава да се енергија усмери у неопходном правцу што функционише далеко боље од било каквих казни и ограничења. Васпитање детета отпочиње васпитањем родитеља

Да би на свет дошла хармонична деца, она треба да имају квалитетне и здраве родитеље. Родитељи, пре свега, морају да имају здраве душе.[2]

„Мерцедес модел“[уреди]

Миливојевићев „мерцедес модел“ доводи у међусобни оптимални однос три главне функције васпитног рада: постављање циљева; похваљивање и награђивање; и критику и казну.

Модел указује на типичне грешке у васпитавању које доводе до претеране социјализације детета, размаживања, презаштићивања, занемаривања или малтретирања детета. Главна порука родитељима, јесте закључак да васпитавање није само разумевање и попуштање, нити само ограничавање и кажњавање, већ комбинација захтева, наклоности и ограничавања.

Одговори које аутор модела, Зоран Миливојевић нуди нису теоријска разглабања, већ јасна и проверена животна искуства како да васпитавате дете да бисте добили оно што желите, како да наградите а како да казните дете, да ли да критикујете или похвалите дете као особу или његов поступак, како да вам дете не буде ни размажено ни сувише послушно...[3]

Референце[уреди]

  1. ^ Лазаров, Сергеј (2017). васпитавање родитеља. Београд: Београд Аруна. ISBN 978-86-86073-90-7. 
  2. ^ 1943-, Largo, Remo H. Nežne godine razvoj i vaspitanje deteta u prve četiri godine života (1. izd изд.). Beograd. ISBN 9788652119783. OCLC 961842101. 
  3. ^ Mala knjiga za velike roditelje : priručnik za vaspitavanje dece. Milivojević, Zoran., Bilban, Katja., Kokelj, Vida., Kramberger, Miša., Steiner, Tjaša., Kožuh, Borut. (1. izd., 3. štampanje изд.). Novi Sad: Psihopolis institut. 2009. ISBN 9788686653277. OCLC 898669571.