Родијум

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Родијум
Rh,45.jpg
Општа својства
Име, симбол родијум, Rh
У периодном систему
Водоник Хелијум
Литијум Берилијум Бор Угљеник Азот Кисеоник Флуор Неон
Натријум Магнезијум Алуминијум Силицијум Фосфор Сумпор Хлор Аргон
Калијум Калцијум Скандијум Титанијум Ванадијум Хром Манган Гвожђе Кобалт Никл Бакар Цинк Галијум Германијум Арсен Селен Бром Криптон
Рубидијум Стронцијум Итријум Цирконијум Ниобијум Молибден Технецијум Рутенијум Родијум Паладијум Сребро Кадмијум Индијум Калај Антимон Телур Јод Ксенон
Цезијум Баријум Лантан Церијум Празеодијум Неодијум Прометијум Самаријум Европијум Гадолинијум Тербијум Диспрозијум Холмијум Ербијум Тулијум Итербијум Лутецијум Хафнијум Тантал Волфрам Ренијум Осмијум Иридијум Платина Злато Жива Талијум Олово Бизмут Полонијум Астат Радон
Францијум Радијум Актинијум Торијум Протактинијум Уранијум Нептунијум Плутонијум Америцијум Киријум Берклијум Калифорнијум Ајнштајнијум Фермијум Мендељевијум Нобелијум Лоренцијум Радерфордијум Дубнијум Сиборгијум Боријум Хасијум Мајтнеријум Дармштатијум Рендгенијум Коперницијум Нихонијум Флеровијум Московијум Ливерморијум Тенесин Оганесон
Co

Rh

Ir
рутенијумродијумпаладијум
Атомски број (Z) 45
Група, периода група 8, периода 5
Блок d-блок
Категорија   прелазни метал
Рел. ат. маса (Ar) 102,90550(2)[1]
Ел. конфигурација [Kr]4d85s1
по љускама
2, 8, 18, 16, 1
Физичка својства
Боја сребрносива
Агрегатно стање чврсто
Тачка топљења 2.237 K (1.964 °‍C)
Тачка кључања 3.968 K (3.695 °C)
Густина 12.460 kg/m3
Моларна запремина 8,28×10−3 m3/mol
Топлота фузије 21,5 kJ/mol
Топлота испаравања 493 kJ/mol
Притисак паре 0,633 Pa (2.239 K)
Сп. топл. капацитет 0,242 J/(kg·K)
Атомска својства
Оксидациона стања 2, 3, 4
Особине оксида амфотерни
Електронегативност 2,28 (Полинг)
1,45 (Олред)
Енергије јонизације 1: 719,7 kJ/mol
2: 1.740 kJ/mol
3: 2.997 kJ/mol
Атомски радијус 135 (173) pm
Ковалентни радијус 135 pm
Линије боје у спектралном распону
Остало
Кристална структурапостраничноцентр. кубична (FCC)
Регуларна зидно центрирана кристална структура за родијум
Брзина звука 4.700 m/s (293,15 K)
Топл. водљивост 150 W/(m·K)
Сп. ел. водљивост 21,1×106 S/m
Мосова тврдоћа 6
CAS број 7440-16-6
референцеВикиподаци

Родијум (Rh, грчки: rhodium) метал је VIIIB групе. Има 34 изотопа чије се атомске масе налазе измађу 94—112. Постојан је само изотоп 103 који представља 100% природног састава изотопа родијума.[2]

Родијум је добио име по грчкој речи rhodon што значи ружа. Откривен је 1803. године од стране W.H. Wollastona у Лондону.

У земљиној кори је заступљен у веома малој количини од 10−4 ppm (енглески: parts per million).

Добија се из неких руда бакра и никла у којима се налази око 0,1% родијума.[3]

Биолошки значај: Нека од његових комплексна једињења су отровна, и вероватно узрокују рак.[тражи се извор]

У чистом облику је сјајан, сребрносив метал. Не реагује са водом, ваздухом и киселинама, али реагује са јаким базама. У чистом облику се не користи због његове веома високе цене. Цена родијума је око 6100 америчких долара за 1 фину унцу.[4]

Референце[уреди]

  1. ^ Meija, J.; et al. (2016). „Atomic weights of the elements 2013 (IUPAC Technical Report)”. Pure and Applied Chemistry. 88 (3): 265—291. doi:10.1515/pac-2015-0305. 
  2. ^ Housecroft, C. E.; Sharpe, A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3. изд.). Prentice Hall. ISBN 978-0-13-175553-6. 
  3. ^ Parkes, G.D. & Phil, D. (1973). Melorova moderna neorganska hemija. Beograd: Naučna knjiga. 
  4. ^ „Price History Charts”. 

Спољашње везе[уреди]

Медији везани за чланак Родијум на Викимедијиној остави