Розала од Италије

С Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Розала од Италије
Susanna of Italy.jpg
Розала Италијанска
Пуно имеРозала од Ивреје
Датум рођењаизмеђу 950. и 960.
Место рођењаИталија
Датум смрти1003.
Место смртиГент
Фландрија
ДинастијаАнскариди
ОтацБеренгар Иврејски
МајкаВила од Тоскане
СупружникАрнулф II од Фландрије
Робер II Побожни
ПотомствоБалдуин IV Фландријски
Матилда
Краљица Француске
Период996.
ПретходникАделада Аквитанска
НаследникБерта од Бургундије

Розала од Италије (позната и као Розала Ломбардијска, Розала од Ивреје или Сузана од Ивреје; око 950-960 - 1003) је била грофица Фландрије и краљица Француске. Обављала је функцију регенткиње Фландрије 987. и 988. године, током малолетства свога сина.

Биографија[уреди | уреди извор]

Розала (Сузана) је била рођена између 950. и 960. године. Била је ћерка Беренгара од Ивреје, краља Италије (око 900 - 966).[1] Њена мајка, Вила од Тоскане, била је ћерка Боса, маркгрофа Тоскане, и његове супруге Виле.[2] Године 968. удала се за Арнулфа II од Фландрије (умро 987. године).[3] Након мужевљеве смрти, обављала је функцију регенткиње две године, током малолетства свог сина. Розала се 1. априла 988. године удала по други пут. Овога пута супруг јој је био знатно млађи Роберт Пије (972-1031) Rex Filius Француске. Брак је организовао његов отац Иго Капет.[4] Према неким спорним изворима, Розала је своме мужу донела Монтреил и Понтије у мираз.[5] Други извори тврде да јој је било завештано наслеђе на те територије. Након склапања другог брака, Розала је променила име у Сузана. Носила је титулу краљице током владавине Ига Капета. Од 991/992. године Розала није живела са супругом, јер је била превише стара за њега.[6] Није му могла родити наследника.

Након смрти Ига Капета, Роберт се у потпуности одвојио од Розале, желећи да се ожени са Бертом од Бургундије.[7] Тај брак, међутим, није био законит због превише блиског сродства, те се Роберт 1003. године по трећи пут оженио Констанцом од Арла, која му је родила седморо деце. Розала се након развода повукла у Фландрију, где је умрла. Тамо је и сахрањена. Роберт је задржао контролу над својим миразом или права над поменутим територијама.[8]

Потомство[уреди | уреди извор]

Розала је најпре била удата за Арнулфа од Фландрије.[9] Са њим је имала следећу децу:

Из брака са Робертом Француским Розала није имала потомака.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Detlev Schwennicke, Europäische Stammtafeln: Stammtafeln zur Geschichte der Europäischen Staaten, Neue Folge, Band II (Marburg, Germany: J. A. Stargardt, 1984), Tafel 5
  2. ^ Detlev Schwennicke, Europäische Stammtafeln: Stammtafeln zur Geschichte der Europäischen Staaten, Neue Folge, Band II (Marburg, Germany: J. A. Stargardt, 1984), Tafel 59
  3. ^ Vasiliev 1951, p. 233-234.
  4. ^ Vasiliev 1951, p. 233-234.
  5. ^ Poppe 1976, p. 232.
  6. ^ Vasiliev 1951, p. 233-234.
  7. ^ Detlev Schwennicke, Europäische Stammtafeln: Stammtafeln zur Geschichte der Europäischen Staaten, Neue Folge, Band II (Marburg, Germany: J. A. Stargardt, 1984), Tafel 11
  8. ^ Vasiliev 1951, p. 233-234.
  9. ^ Nicholas 1992, p. 44.
  10. ^ Nicholas 1992, p. 44.
  11. ^ Detlev Schwennicke, Europäische Stammtafeln: Stammtafeln zur Geschichte der Europäischen Staaten, Neue Folge, Band II (Marburg, Germany: J. A. Stargardt, 1984), Tafel 5

Литература[уреди | уреди извор]

  • Nicholas, David (1992). Medieval Flanders. Longman. 
  • Poppe, Andrzej (1976). „The Political Background to the Baptism of Rus': Byzantine-Russian Relations between 986-89”. Dumbarton Oaks Papers. 30: 195. JSTOR 1291395. doi:10.2307/1291395. 
  • Vasiliev, Aleksandr Aleksandrovich (1951). „Hugh Capet of France and Byzantium”. Dumbarton Oaks Papers. 6: 227. JSTOR 1291087. doi:10.2307/1291087. 
Упражњено
Последњи носилац титуле:
Аделаида Аквитанска
Краљица Француске
996
Наследник:
Берта од Бургундије