Розенколис

С Википедије, слободне енциклопедије

Розенколис
Agapornis roseicollis
Научна класификација уреди
Домен: Eukaryota
Царство: Animalia
Тип: Chordata
Класа: Aves
Ред: Psittaciformes
Натпородица: Psittacoidea
Породица: Psittaculidae
Потпородица: Agapornithinae
Род: Agapornis
Врста:
A. roseicollis
Биномно име
Agapornis roseicollis
(Vieillot, 1818)
Ареал распрострањења, пустиња Намиб и околина

Розенколис (лат. Agapornis roseicollis) је врста папагаја из рода Agapornis, коме припадају и фишери (Agapornis fischeri), таранте (Agapornis taranta), лилијане (Agapornis lilianae), кане (Agapornis canus), нигригениси (Agapornis nigrigenis). Розенколиси насељавају југозападну Африку и то просторе Намибије и Боцване, док су у незнатно више плавичастој боји настањени још једино у јужној Анголи. Ово је веома друштвена птица и у дивљини се може видети у мањим групама.

Опис[уреди | уреди извор]

Розенколис је релативно мала птица, дужине свега 17–18 cm, са интензивно зеленим леђима, светлијим зеленкасто-жутим грудима, црвеног чела и подбрадка, плавог кратког репа где се на сваком појединачном перу уочава црвена тачка, кратких али јаких ногу, светлијег кљуна који је у односу на величину птице изразито снажан и велики. Популаран је као кућни љубимац.[2]

Станиште[уреди | уреди извор]

У природи обитава углавном у близини већих пустиња, али уз обавезну близину воде која му је неопходна у периоду отхрањивања младих и прављењу гнезда, за које користи шупљине - дупље трулог дрвећа или пањева. Живе у јатима која углавном сачињава 12 јединки, али неретко број јединки може да буде и знатно већи. Једном оформљен пар остаје везан до краја живота. Ово исто важи и за њихове сроднике фишере, персонате и због тога се називају и Љубавни папагаји.[2]

Исхрана и размножавање[уреди | уреди извор]

Јаја розенколиса (Agapornis roseicollis)

Хране се разним семењем, најчешће семенкама акације, бобицама, воћем и поврћем, а велики су љубимци инсеката и црвића.[2]

Период парења је од марта до маја, када оба родитеља на специфичан начин цепкају љуспице дрвећа дужине до 10 цм забадајући их у перје изнад репа и леђа, да би их по уношењу у дупљу-гнездо вадили и од њега формирали сферно гнездо у коме ће женка положити 4-6 белих јаја величине 24x17 mm. Период инкубације износи 21-23 дана, а млади по излегању остају у гнезду 5-6 недеља до потпуног оперјавања и под старатељством родитеља су још око 15 дана, после чега напуштају родитеље и формирају нове заједнице. Полно су зрели после 8 месеци.[2]

Узгој[уреди | уреди извор]

Розенколиси су због своје мале величине, лаког одржавања и узгоја једна од најчешћих врста папагаја које се држе у заточеништву. Птице се држе саме или у пару, мада их је због њихове потребе за друштвом најбоље држати у паровима. Могу бити агресивни и склони везивању за појединца, било човека или птицу, и можда се неће добро слагати са другим људима или кућним љубимцима. Два розенколиса се не морају увек слагати и може се десити да их је потребно раздвојити. Не треба их држати са мањим врстама птица. Захтевају свакодневне вежбе.

Мутације[уреди | уреди извор]

Розенколиси имају најшири спектар мутација везаних за боју перја међу врстама рода Agapornis.

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ BirdLife International (2018). Agapornis roseicollis. IUCN Red List of Threatened Species. Version 2021.1. International Union for Conservation of Nature. Приступљено 27. 8. 2021.  База података укључује и доказе о ризику угрожености. (језик: енглески)
  2. ^ а б в г „Розенколис”. Одгајивачница папагаја Јаковљевић. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Овај текст или један његов део је преузет са сајта www.parrotfactory.com. Дозвола се може видети овде

Спољашње везе[уреди | уреди извор]