Роман Шухевич

С Википедије, слободне енциклопедије
Роман Шухевич
Roman Shukhevych.jpg
Шухевич 1930. године у Волинији
Пуно имеРоман Јосипович Шухевич
Датум рођења(1907-06-30)30. јун 1907.
Место рођењаКраковец
 Аустроугарска монархија
Датум смрти5. март 1950.(1950-03-05) (42 год.)
Место смртиЛавов
 Совјетски Савез
Војска Украјинска устаничка армија
Битке/ратовиДруги светски рат
201. шуцманшафт батаљон, „Hauptmann” Шухевич седи у доњем реду други са леве (1942)
Шухевич на поштанској маркици Украјине за 100-годишњицу рођења (2007); време председовања Виктора Јушченка

Роман Јосипович Шухевич (укр. Роман Йосипович Шухевич; Краковец, 30. јун 1907 — Лавов, 5. март 1950), познат и под псеудонимом Тарас Чупринка (укр. Тарас Чупрынка), био је украјински националист[1], политичар и револуционар, заповедник Украјинске устаничке армије у Другом светском рату. Био је један од вођа масакра Пољака у западној Галицији и Волинији, где је убијено око 100.000 Пољака.[2][3] Након рата крио се је код Лавова, где је 5. марта 1950. ликвидиран од полиције.

Биографија[уреди | уреди извор]

Роман Шухевич потиче из традиционалне украјинске породице која се кроз своју историју јавно залагала за одвајање украјинске територије од пољске и руске доминације. Године 1934. Роман је завршио студије грађевинарства у склопу Лавовског политехничког института у граду Лавову. Уз своје студије, бавио се професионално атлетиком и музиком за шта је добио низ угледних награда. Убијен је док се крио у Лавову 5. марта 1950.

Спорна личност[уреди | уреди извор]

Украјински председник Виктор Јушченко 12. октобра 2007. издао је указ да се постхумно дедели звање народног хероја, поред Шухевича звање је добио и лидер УНА Роман Јосипович.[4]

Недељу касније (19. октобра 2007) власти Луганске области позвале су председника Јушченка да повуче одлуку о звању Шухевича као народног хероја, исти позив је упутило 23. октобра и градски савет Луганска. 21. априла 2010. апелациони суд Доњецка (административни град Доњецке области) акт председника назвао је незаконитом, „јер Шухевич није био грађанин независне Украјине”.[5] Решење доњецкога суда је одма ступило у закон. 5. марта 2010. нови председник Украјине (Виктор Јанукович) потврдио је да че макнути акт о звању народног хероја Шушкевичу и (другој спорној личности) Степану Бандери. 16. фебруара 2011. високи административни суд Украјине одбацио је Шушкевичу звање народног хероја.[6]

Неслагање истока и запада Украјине се прије и касније показало са наранџастом револуцијом (2004-2005), ратом у Донбасу (од 2014) и инвазијом Русије на Украјину (2022), где је једна од руских захтева и денанцификација.

Споменици Роману Шухевичу[уреди | уреди извор]

  • Ивано-Франковск, скулптура постављена 24. маја 2019. на улици Романа Шухевича код школе № 2
  • Калуш (Ивано-Франковска област), споменик генералу УНА Роману Шухевичу за 105. годишњицу рођења. Открито 30. јуна 2012 од уметника Игора Семака
  • Лавов (микрорејон Белогорша), у том рејону су постаљене 3 бисте-скулптуре; једна стоји поред музеја, друга скулптура постављена је 2006, трећа (биста) је постављена 5. марта 2009 (рад вајара Јарослава Скакуна)
  • Лавов (Личаковско гробље) момориал са написом укр. Славної пам`яті головного командира УПА Романа Шухевича 1907—1950
  • Воља Задеревацјка (Лавовска област) на алеји бораца украјинске независности (аутор Тарас Бјелоус)
  • Горишни (Лавовска област), бронзана композиција састављена од фигура Степана Бандере, Шухевича и Тараса Шевченка код Богородичине цркве, постављено 25. августа 2011
  • Заболотивци (Тернопољска област), открито 1. марта 2009, вајар Богдан Дјачук
  • Књагиничи (Ивано-Франковска област), постављен 13. новембра 2005.
  • Моршин (Лавовска област), постављен 14. октобра 1997. (вајар Василиј Гурмак)
  • Тишковци (Ивано-Франковска област) постављен 2007.
  • Тјудив (Ивано-Франковска област) постављен 9. јуна 2009.
  • Хмељницки, бар-релиеф постављен 2018[7]

Почасни грађанин[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Shekhovtsov, Anton (2011). The Creeping Resurgence of the Ukrainian Radical Right? The Case of the Freedom Party, Europe-Asia Studies. стр. 203—228. 
  2. ^ Rudling, Per Anders (2016). The Cult of Roman Shukhevych in Ukraine Myth Making with Complications (PDF). Lund University. 
  3. ^ McBride, Jared (2016). Peasants into Perpetrators: The OUN-UPA and the Ethnic Cleansing of Volhynia, 1943–1944. стр. 630—654. 
  4. ^ „УКАЗ ПРЕЗИДЕНТА УКРАЇНИ № 965/2007”. president.gov.ua. Архивирано из оригинала на датум 11. 07. 2014. Приступљено 8. 3. 2022. 
  5. ^ „Суд оставил Бандеру и Шухевича без звания Героя”. pravda.com.ua. Украјинска Правда. Приступљено 8. 3. 2022. 
  6. ^ „Share Tweet LinkedIn Pocket Higher Administrative Court rules Shukhevych’s Hero of Ukraine title illegal”. https://www.kyivpost.com/. Приступљено 8. 3. 2022.  Спољашња веза у |website= (помоћ)
  7. ^ „В Хмельницком открыли барельеф нацистского коллаборанта Шухевича”. politnavigator.net. Приступљено 9. 3. 2022. 
  8. ^ „Закарпатский город отобрал у Бандеры и Шухевича почетные звания”. lenta.ru. Приступљено 8. 3. 2022. 
  9. ^ „Бандера и Шухевич стали почетными гражданами Тернополя”. unian.net. Приступљено 8. 3. 2022. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Роман_Шухевич&oldid=25140440”