Ромил Светогорски

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Преподобни Ромил Светогорски, познат и као Ромил Раванички, је православни српски[1] светитељ.

Ромило Синаит је рођен као Рајко[2] у Видину, у првој половини 14. века.[3] Био је ученик Светог Григорија Синаита. Замонашио се у Трновском манастиру.[4] Приликом узимања монашке "мале схиме" назван је са Роман, а после "велике схиме" доби име Ромил.[5] Подвизавао се у неколико манастира. Прво је то било у "Пароријској пустињи"[6] близу Скопља са Григоријем Синаитом. У РаванициСрбији) заједно са њим био је и Константин Цамблак. Било је то у време кнеза Лазара Хребељановића. Ту је преподобни инок и умро око 1375. године, а у "мушкој цркви" (лађи) манастирског храма налазиле су се његове мошти.[7] Касније се налазе у југоисточном делу припрате, поред Лазаревих.

Житије Ромилово саставио је на грчком језику његов ученик, монах Григорије (прозван "Синаит" у 17. веку) "доброписац" 1376-1377. године на Светој Гори. За потребе раваничког манастира у јесен 1390-1391. године преведено је на српски језик.

Код манастира Раванице је постојала "Ромилова пећина", оштећена приликом градње пута.

Српска православна црква слави га 16. јануара по црквеном, а 29. јануара по грегоријанском календару.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ "Гласник друштва србске словесности", Београд 1859. године
  2. ^ Dorota Gil: "Serbska himnografia narodowa", Krakov 1995. godine
  3. ^ "Стражилово", Нови Сад 1887. године
  4. ^ Golubinskij, Jevgenij Jevstignejevic: "Kratkij ocerk istorii pravoslavnych cerkvej bolgarskoj, serbiskeg i ruminskoj", Moskva 1871.
  5. ^ Dorota Gil, наведено дело
  6. ^ "Гласник друштва србске словесности", Београд 1871. године
  7. ^ Јоаким Вујић: "Путешествие по Србији", Будим 1828. године

Литература[уреди]

Напомена: Овај чланак, или један његов део, изворно је преузет из Охридског пролога Николаја Велимировића.