Ромил Светогорски
| Ромил Светогорски | |
|---|---|
 Свети Ромил Раванички | |
| Лични подаци | |
| Датум смрти | 1375. |
| Место смрти | Манастир Раваница, |
| Световни подаци | |
| Празник | 16.(29.) јануар |
Преподобни Ромил Светогорски, познат и као Ромил Раванички, је православни српски светитељ.[1]
Ромило Синаит је рођен као Рајко у Видину, у првој половини 14. века.[2][3] Био је ученик Светог Григорија Синаита.
Замонашио се у Трновском манастиру.[4] Приликом узимања монашке "мале схиме" назван је са Роман, а после "велике схиме" доби име Ромил.[5] Подвизавао се у неколико манастира. Прво је то било у "Пароријској пустињи" близу Скопља са Григоријем Синаитом.[6] У Раваници (у Србији) заједно са њим био је и Константин Цамблак. Било је то у време кнеза Лазара Хребељановића.
Провео је неко време на Светој Гори. Након убиства деспота Угљеше, напустио је Свету Гору и отишао у место, звано Авлона. Након тога са својим ученицима је дошао у Србију, у место звано Раваница, где се настанио се у близини манастира Раваница.
Ту је преподобни монах и умро око 1375. године, а у "мушкој цркви" (лађи) манастирског храма налазиле су се његове мошти.[7] Касније се налазе у југоисточном делу припрате, поред Лазаревих.
Житије Ромилово саставио је на грчком језику његов ученик, монах Григорије (прозван "Синаит" у 17. веку) "доброписац" 1376–1377. године на Светој Гори. За потребе раваничког манастира у јесен 1390–1391. године преведено је на српски језик [8].
Код манастира Раванице је постојала "Ромилова пећина", оштећена приликом градње пута.
Српска православна црква слави га 16. јануара по црквеном, а 29. јануара по грегоријанском календару.
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ "Гласник друштва србске словесности", Београд 1859. године
- ^ Dorota Gil: "Serbska himnografia narodowa", Krakov 1995. godine
- ^ "Стражилово", Нови Сад 1887. године
- ^ Golubinskij, Jevgenij Jevstignejevic: "Kratkij ocerk istorii pravoslavnych cerkvej bolgarskoj, serbiskeg i ruminskoj", Moskva 1871.
- ^ Dorota Gil, наведено дело
- ^ "Гласник друштва србске словесности", Београд 1871. године
- ^ Јоаким Вујић: "Путешествие по Србији", Будим 1828. године
- ^ „Преподобни Ромило Раванички”. Манастир Раваница (на језику: српски). Приступљено 2022-07-01.
Литература[уреди | уреди извор]
Напомена: Овај чланак, или један његов део, изворно је преузет из Охридског пролога Николаја Велимировића.
