Ромски језик

Из Википедије, слободне енциклопедије
ромски
romani
Државе
Број говорника 4 милион или знатно више (нема поузданих процјена) (2011)[1]
Породица индоевропски
Писмо ромски алфабет
Језички кодови
ISO 639-1 нема
ISO 639-2 rom
ISO 639-3 rom
Romany dialects Europe.svg

Ромски језик (ром.romani ćhib), један је од неколико језика Рома и спада у индоаријску групу индоевропских језика.[7] По Ethnologue, седам варијанти ромског језика је довољно различита да се могу сматрати одвојеним језицима. Највеће су влашки ромски (око 500.000),[8] балкански ромски (око 600.000)[9] и синти ромски (око 300.000).[10] Неке ромске заједнице говоре помјешаним језиком који је настао на основу околних језика са вобакуларом задржаним из ромског језика – ти језици су у лингвистици познати као параромске варијанте, и чешће су од самих дијалеката ромског језика.[11]

Разлика између различитих сорти може бити велика као, на примјер, између различитих словенских језика.[12]

Име[уреди]

Говорници ромског језика обично језик називају řomani čhib (ромски језик) или řomanes (на ромски начин).[13] Називи су настали од ромске ријечи řom, што значи „припадник (ромске) скупине“ или „муж“.[13]

Ромски језик у Србији[уреди]

Октобра 2005. године објављена је прва граматика ромског језика у Србији, коју је написао лингвиста Рајко Ђурић под насловом „Gramatika e Rromane čhibaki - Граматика ромског језика“.

Године 2011. године Бајрам Халити је објавио „Српско-ромски речник“ у издању Издавачке куђе Прометеј, Нови Сад.

Слова[уреди]

Слово Фонема Пример
A a /a/ akana (сада)
B b /b/ barvalo (богат)
C c /ts/ cirdel (вуче)
Č č /tʃ/ čačo (истина)
Čh čh /tʃʰ/ čhavo (дечак)
D d /d/ dorjav (река)
Dž dž /dʒ/ džukel (пас)
E e /e/ ertimos (опроштај)
F f /f/ foros (град)
G g /ɡ/ gadže (stranac)
H h /h/ harmasari (пастув)
I i /i/ ičarel (мрви)
J j /j/ jag (ватра)
K k /k/ kaj (где)
Kh kh /kʰ/ khamesko (сунчано)
L l /l/ lašo (добро)
M m /m/ manuš (човек)
N n /n/ nav (име)
O o /o/ oxto (осам)
P p /p/ pekel (пече)
Ph ph /pʰ/ phabaj (јабука)
R r /r/ rakli (девојка)
S s /s/ sunakaj (злато)
Š š /ʃ/ šukar (слатко/лепо/добро)
T t /t/ taxtaj (шоља)
Th th /tʰ/ them (земља)
U u /u/ voš (усна)
V v /ʋ/ voro (рођак)
X x /x/ xarano (мудар)
Z z /z/ zeleno (зелено)
Ž ž /ʒ/ žoja (четвртак)

Види још[уреди]

Извори[уреди]

  1. Romani Project: Numbers and distribution, University of Manchester
  2. „Ley de lenguas nativas” (на es). Bogotá: Ministry of Culture of Colombia. 2010 Приступљено July 21, 2014. 
  3. „Regional- und Minderheitensprachen” (на de). Berlin: Federal Ministry of the Interior. 2008 Приступљено August 12, 2012. 
  4. „National and Ethnic Minorities in Hungary” (на hu). Facts About Hungary Приступљено August 12, 2012. 
  5. „National minorities and minority languages”. Swedish Ministry for Integration and Gender Equality. 2007 Приступљено August 12, 2012. 
  6. „Law of Ukraine "On Principles of State Language Policy" (Current version — Revision from 01.02.2014)”. Document 5029-17, Article 7: Regional or minority languages Ukraine, Paragraph 2. Zakon2.rada.gov.ua. 1 February 2014 Приступљено 30 April 2014. 
  7. „Romani (subgroup)”. SIL International. n.d. Приступљено September 15, 2013. 
  8. „Romani, Vlax”. SIL International. n.d. Приступљено August 12, 2012. 
  9. „Romani, Balkan”. SIL International. n.d. Приступљено August 12, 2012. 
  10. „Romani, Sinte”. SIL International. n.d. Приступљено August 12, 2012. 
  11. ((en)) Matras (2006)"In some regions of Europe, especially the western margins (Britain, the Iberian peninsula, Scandinavia), Romani- speaking communities have given up their language in favor of the majority language, but have retained Romani-derived vocabulary as an in-group code. Such codes, for instance Angloromani (Britain), Caló (Spain), or Rommani (Scandinavia) are usually referred to as Para-Romani varieties."
  12. Hübschmannová, Milena (1993). Šaj pes dokaveras - Můžeme se domluvit . Olomouc: Pedagogická fakulta UP Olomouc: p. 23. ISBN 80-7067-355-9. (Czech)
  13. 13,0 13,1 ((en)) Matras (2005, 1.1 Names)

Спољашње везе[уреди]