Роналдо

Из Википедије, слободне енциклопедије
Роналдо
Роналдо
Роналдо
Лични подаци
Пуно име Роналдо Луиз Назарио де Лима
Датум рођења (1976-09-22)22. септембар 1976.(40 год.)
Место рођења Рио де Жанеиро, Бразил
Држављанство  Бразил
Висина 1,83 м
Позиција Нападач
Јуниорски клубови
1990—1991
1991—1993
Социјал Ремос клуб
Сао Кристовао
Сениорски клубови *
Год. Клуб Ута. (Гол.)
1993—1994
1994—1996
1996—1997
1997—2002
2002—2007
2007—2008
2009—2011
Крузеиро
ПСВ Ајндховен
Барселона
Интер
Реал Мадрид
Милан
Коринтијанс
14 (12)
46 (42)
37 (34)
68 (49)
127 (83)
20 (9)
31 (18)
Репрезентација **
Год. Репрезентација Ута. (Гол.)
1993
1996
1994—2011
Бразил до 17
Бразил до 23
Бразил
7 (5)
8 (6)
98 (62)

 * Датум актуелизовања: 20. април 2011.
** Датум актуелизовања: 5. септембар 2015.

Освојене медаље
Фудбал
Олимпијске игре
Бронза 1996. Атланта Бразил
Светско првенство
Злато 1994. САД Бразил
Сребро 1998. Француска Бразил
Злато 2002. Јапан/Ј. Кореја Бразил
Амерички куп
Сребро 1995. Уругвај Бразил
Злато 1997. Боливија Бразил
Злато 1999. Парагвај Бразил
Куп конфедерација
Злато 1997. Саудијска Арабија Бразил

Роналдо Луиз Назарио де Лима (порт. Ronaldo Luís Nazário de Lima; рођен 22. септембра 1976), познатији као Роналдо (порт. Ronaldo), је бивши бразилски фудбалер за кога се сматра да је један од најбољих нападача свих времена.

Роналдо је заиграо за младу репрезентацију Бразила у својој 14. години, а професионални уговор је потписао са фудбалским клубом Крузиеро када је напунио довољно година да може да постане професионалац.

До 1993. године, када му је било 16 година, Роналдо је постигао 59 голова у 57 одиграних утакмица за репрезентацију Бразила до 17 година. Већ 1994. године је позван да игра за сениорску репрезентацију Бразила, али на Светском првенству 1994. године у САД није улазио у игру.

Изабран је за најбољег играча света 1996. и 1997. године.

Каријера[уреди]

Ране године[уреди]

Професионалну каријеру је почео у Крузеиру. Међутим, након само 14 одиграних утакмица за ову екипу, у којима је постигао 12 голова, скренуо је на себе пажњу скаута холандског ПСВ-а. У Ајндховен је стигао већ наредне, 1994. године, одмах после Светског првенства у САД-у на коме је са непуних 18 година био у саставу Бразила, који је дошао до титуле светског првака. Одмах по доласку у Холандију, показао је зашто је доведен. У две сезоне за тим са Филипс арене, Роналдо је одиграо 46 утакмица и постигао 42 гола. То наравно није могло промаћи највећим европским клубовима, који су били заинтерсовани, а најконкретнија је била Барселона, па се Роналдо 1996. године сели на Ноу камп.

Барселона[уреди]

Са феноменалним играма наставио је и у Каталонији. Иако је у дресу Барселоне провео само једну сезону, то је било више него довољно да на Ноу кампу остави велики траг, а како и не би оставио траг када је у 37 утакмица дао 34 гола. Његови дриблинзи и неки од невероватних голова се и данас препричавају у Каталонији. У Барселони су на крају сезоне одуговлачили са потписивањем новог уговора са Роналдом, што је искористио Интер, који га је за 19 милиона фунти (тадашњи рекорд) довео на Ђузепе Меацу.

Интер[уреди]

Када је 1997. године прешао у Интер, сви су очекивали Роналдов наставак сјајне голгетерске серије. На Светском првенству 1998. године у Француској је бриљирао, али само до финала. Под до данас неразјашњеним околностима, Роналдо се разболео уочи финала са Французима, који су на Стадиону Француска просто разбили Бразилце са 3:0 и тако их спречили да одбране титулу освојену четири године раније.[1] Ипак, Роналдо се потом вратио у Интер, где је наставио са сјајним партијама. Све до кобне утакмице са Лечеом, 21. новембра 1999. године. Овај датум се слободно може увести у књиге, као датум када је осакаћена једна од највећих фудбалских каријера икада. Роналдо је у том сусрету повредио колено, а та ће га повреда пратити до краја каријере. На терен се вратио након пет месеци паузе, 12. априла 2000. године, у утакмици Купа Италије са Лациом. На терену је провео седам минута, пре него што је обновио повреду због које је након тога обавио две операције и био одсутан месецима са терена. Ипак, вратио се на терен за Светско првенство 2002. године у Јапану и Јужној Кореји, где је решетао противничке мреже, био голгетер шампионата и предводио своју репрезентацију до поновног освајања најважнијег фудбалског трофеја. Првенство у Азији је означило велики повратак Роналда на највећу фудбалску сцену.

Реал Мадрид[уреди]

Почетком овог века, у Мадриду су створени „Галактикоси”, тим који је сачињен од највећих фудбалских звезда. После Светског првенства у Јапану и Јужној Кореји веће фудбалске звезде од Роналда није било, па је председник Реала Флорентино Перез искеширао 39 милиона за Роналда и довео га у Реал. У свом дебију у дресу Реала, Роналдо је постигао два гола и одмах наговестио да није заборавио да тресе мреже. У својој првој сезони у дресу Реала постигао је 23 гола и освојио титулу првака Шпаније, која му је измакла као члану Барселоне. Наредне сезоне је постигао 24 гола и био најбољи стрелац Примере, али су поново уследиле повреде и први проблеми са дебљином, који ће га пратити до краја каријере. Тадашњи тренер Реала Фабио Капело све је мање веровао у Роналда, а када је из Манчестер јунајтеда стигао Руд ван Нистелрој, то је био и дефинитивни знак да је дошло време за растанак са Мадридом. Роналдо је 2007. године, потписао за Милан у трансферу који је износио 7,5 милиона евра.[2]

Последње године[уреди]

Међутим, на Сан Сиру је само на тренутке подсетио на старе дане. Увелико начет повредама, годинама и проблемима са килажом, Роналдо је одиграо 20 утакмица за „Росонере“ у којима је постигао девет голова. Већ наредне сезоне одлучио је да се врати у Бразил, у Коринтијанс, где је донекле дошао себи и подсетио на старе дане. Одиграо је 31 утакмицу за бразилски клуб и постигао 18 голова, а онда је у фебруару 2011. године, са скоро пуних 35 година и званично одлучио да престане са активним играњем фудбала.[3]

У пензију је Роналдо отишао као један од највећих нападача свих времена. Своју прву Златну лопту је освојио 1997. године са само 21 годином, а исто му је пошло за руком и 2002. године. Када је завршавао каријеру држао је рекорд по броју постигнутих голова на Светским првенствима (касније је тај рекорд оборио Мирослав Клосе), а у избору ФИФА-е изабран је у идеалан тим свих времена, где је у нападу заједно са легендом холандског фудбала Јоханом Кројфом.

Статистика[уреди]

Клупска[уреди]

Сезона Клуб Лига Лига Регионална
лига
Куп Континент. Остало Укупно
Утакм. Гол. Утакм. Гол. Утакм. Гол. Утакм. Гол. Утакм. Гол. Утакм. Гол.
1993 Крузеиро Серија А Бразила 14 12 2 0 4 8 1 0 21 20
1994 18 22 8 2 26 24
1994–95 ПСВ Ередивисије 33 30 1 2 2 3 36 35
1995–96 13 12 3 1 5 6 21 19
1996–97 Барселона Ла Лига 37 34 4 6 7 5 1 2 49 47
1997–98 Интер Серија А 32 25 4 3 11 6 47 34
1998–99 19 14 2 0 6 1 1 0 28 15
1999–00 7 3 1 0 8 3
2000–01 -
2001–02 10 7 1 0 5 0 16 7
2002–03 Реал Мадрид Ла Лига 31 23 1 0 11 6 1 1 44 30
2003–04 32 24 5 2 9 4 2 1 48 31
2004–05 34 21 1 0 10 3 45 24
2005–06 23 14 2 1 2 0 27 15
2006–07 7 1 2 1 4 2 13 4
2006–07 Милан Серија А 14 7 14 7
2007–08 6 2 6 2
2009 Коринтијанс Серија А Бразила 20 12 10 8 8 3 38 23
2010 11 6 9 3 7 3 27 12
2011 2 0 2 0 4 0
Career total 343 247 41 33 35 19 93 49 6 4 518 352

Репрезентативна[уреди]

[4]

Бразил
Година Ута. Гол.
1994 4 1
1995 6 3
1996 4 5
1997 20 15
1998 10 5
1999 10 7
2000 - -
2001 - -
2002 12 11
2003 8 3
2004 11 6
2005 5 1
2006 7 5
2007 - -
2008 - -
2009 - -
2010 - -
2011 1 0
Total 98 62

Успеси[уреди]

Клупски[уреди]

Крузеиро
ПСВ Ајндховен
Барселона
Интер
Реал Мадрид
Коринтијанс

Индивидуални[уреди]

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]