Роса Шебез
Роса Шебез | |
|---|---|
| Место рођења | Ново Село |
| Датум смрти | 1942. |
Роса Шебез (Ново Село — кањон Купрешке ријеке код насеља Прибељци, 1942) за вријеме Другог светског рата бринула се о стотину сирочади са јањске и купрешке висоравни.[1]
Биографија[уреди | уреди извор]
Рођена је у Новом Селу на српском Купресу.[2] Пошто су усташе за вријеме Другог свјетског рата чиниле масовне покоље и прогоне српског становништва, на подручју јањске и купрешке висоравни је остало много сирочади.[1][2] Сељанка Роса Шебез се крила у кањону Купрешке ријеке на којој је тада било 43 млина (воденице).[2] Скупила је стотину преживјеле сирочади и бринула се о њима годину дана.[1] Дјецу је хранила брашном из млинова.[2] Када су усташе сазнале да се заједно са дјецом крије, она је побјегла у шуму.[1] У шуми се крила мјесецима, да би на крају умрла од глади 1942.[1]
Споменик[уреди | уреди извор]
Синдикална подружница градског погона ПДИ „Јањ“, градилиште Купрешка ријека, је 1959. у знак сјећања на Росу Шебез подигло споменик у кањону Купрешке ријеке.[2] Споменик је 1997. обновио Миленко Миловац.[2]
| „ | УМРЛА ОД ГЛАДИ 1942. ГОД.
ОВАЈ СПОМЕНИК ПОДИЖЕ СИНДИКАЛНА ПОДРУЖНИЦА ГРАД. ПОГОНА ПДИ „Јањ“ ГРАДИЛИШТЕ КУПРЕШКА РИЈЕКА 29. XI. 1959 |
” |
