Рођендан

С Википедије, слободне енциклопедије
Рођенданска торта

Рођендан је назив за дан на који је једна људска јединка рођена. Уобичајено је скоро код свих култура и у свим временским периодима да се овај дан свечаније проведе, а у зависности од могућности и прослави, као дан сећања на рођење човека. Обично се за рођендан прави рођенданска торта украшена свећицама које слављеник гаси дувањем. У односу на овај дан мери се старост особе.

Правне конвенције[уреди | уреди извор]

У већини правних система, особа постаје одрасла особа на одређени рођендан (обично између 12 и 21 године), а достизање прекретница специфичних за узраст даје одређена права и одговорности. У одређеним годинама, неко може стећи право да напусти редовно образовање, постане подвргнут војној обавези или да се пријави у војску,[1][2][3] да пристане на сексуални однос, да се венча уз сагласност родитеља, да ступи у брак без сагласности родитеља, да гласа, да се кандидује за изборну функцију, да легално купује (или конзумира) алкохол и дуванске производе, да купује срећке или да добије возачку дозволу. Пунолетство је доба када малолетници престају да се по закону сматрају децом[4][5] и тиме престаје законска контрола и законске одговорности њихових родитеља или старатеља над њима и за њих. Већина земаља одређује старосно доба пунолетства на 18 година, иако се то разликује у зависности од надлежности.

Дистрибуција кроз годину[уреди | уреди извор]

Интерактивна топлотна мапа односа наталитета сваког дана у години према просеку у САД, Енглеској и Велсу
Рођенданска торта за 18. рођендан
Неки ресторани стављају рођенданску свећу на десерт по избору рођенданског купца
Мало дете које се спрема да угаси свећу свог првог рођендана – 1983

Рођендани су прилично равномерно распоређени током године, са неким сезонским ефектима.[6][7]

У Сједињеним Државама, постоји тенденција да буде више порођаја у септембру и октобру.[8] Ово може бити зато што је девет месеци раније била сезона празника (период људске гестације је око девет месеци), или зато што се најдуже ноћи у години такође дешавају на северној хемисфери девет месеци раније. Међутим, чини се да празници имају више утицаја на наталитет него зима: Нови Зеланд, земља на јужној хемисфери, има исти врх у септембру и октобру без одговарајућег врхунца у марту и априлу.[9] Најређи рођендани обично падају око државних празника, као што су Божић, Нова година и празници са фиксним датумом, као што је 4. јул у САД.

У Сједињеним Државама између 1973. и 1999. године, 16. септембар је био најчешћи рођендан, а 25. децембар најређи рођендан (осим 29. фебруара, због преступних година).[10] У 2011. години, 5. и 6. октобар су пријављени као рођендани који се најчешће јављају.[11]

На Новом Зеланду, најчешћи рођендан је 29. септембар, а најређи рођендан је 25. децембар. Свих десет најчешћих рођендана спадају у период од тринаест дана, између 22. септембра и 4. октобра. Десет најређих рођенданских дана су (осим 29. фебруара) 24–27. децембар, 1–2. јануар, 6. фебруар, 22. март, 1. април и 25. април. Ово се заснива на свом живорођеном децом регистрованом на Новом Зеланду између 1980. и 2017. године.[9]

Позитивне и негативне везе са културолошки значајним датумима могу утицати на наталитет. Једна студија показује смањење спонтаних порођаја за 5,3% и смањење порођаја царским резом за 16,9% на Ноћ вештица, у поређењу са датумима који су се десили у року од недељу дана пре и недељу дана после октобарског празника. Насупрот томе, на Дан заљубљених долази до повећања спонтаних порођаја за 3,6%, а царског реза за 12,1%.[12]

У Шведској је 9,3% становништва рођено у марту и 7,3% у новембру, те би уједначена расподела дала 8,3%.[13]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Ukraine removes last conscripts from war zone”. The Daily Star. Lebanon. Agence France-Presse. 2. 11. 2016. Архивирано из оригинала 22. 8. 2018. г. Приступљено 15. 12. 2016. 
  2. ^ „Military conscription to stop completely from 2018”. Focus Taiwan. Taipei, Taiwan: Central News Agency. 12. 12. 2016. Архивирано из оригинала 29. 08. 2018. г. Приступљено 17. 01. 2022. 
  3. ^ „Kazakh Military Draft To End By 2016”. Radio Free Europe/Radio Liberty. 9. 10. 2013. 
  4. ^ Senn, David R.; Weems, Richard A. (22. 1. 2013). Manual of Forensic Odontology (Fifth изд.). CRC Press. стр. 212. ISBN 978-1-4398-5133-3. 
  5. ^ Cornick, Matthew S. (1995). Practical Guide to Family Law. Cengage Learning. стр. 229. ISBN 978-0-314-04451-8. 
  6. ^ Murphy, Ron. „An Analysis of the Distribution of Birthdays in a Calendar Year”. Приступљено 2011-12-27. 
  7. ^ Mathers, C D; R S Harris (1983). „Seasonal Distribution of Births in Australia”. International Journal of Epidemiology. 12 (3): 326—331. PMID 6629621. doi:10.1093/ije/12.3.326. 
  8. ^ „Anybirthday.com Birthdate Search”. American Automated Systems. Архивирано из оригинала 20. 10. 2009. г. Приступљено 1. 10. 2009. 
  9. ^ а б „Most common birthday in New Zealand”. Statistics New Zealand. Приступљено 2. 10. 2018. 
  10. ^ „How Common Is Your Birthday?”. The New York Times. 2006-12-19. 
  11. ^ Christina Ng (2011-10-05) Oct. 5: America’s Most Common Birthday ABC News
  12. ^ Greenwood, Michael. (2011-10-10) Halloween, Valentine’s Day Found to Influence Birth Timing Архивирано 2013-06-09 на сајту Wayback Machine. Publichealth.yale.edu. Retrieved on 2013-01-01.
  13. ^ Swedish statistics board

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]