Рођенданска честитка

С Википедије, слободне енциклопедије
Једноставна рођенданска честитка, која се додаје уз пригодан поклон

Рођенданска честитка један је од облика изражавања лепих жеља поводом рођендана некој особи. У данашњем актуелном тренутку, рођенданска честитка постоји у два облика – у традиционалној, штампаној форми и у електронској форми, која се, по потреби, може одштампати.

Сам формат и садржај честитке утиче на примаоца хоће ли је сачувати на месту где одлаже њему драге успомене, или уништити, а ако је у електронском облику, поделити њен садржај ако са осталим корисницима глобалне мреже или је, избрисати из рачунара (мобилног телефона).

Захваљујући могућностима интернета, који корисницима пружа бројна графичка решења и мотиве за рођенданске честитке, као и чињеница да су оне бесплатне и веома приступачне, и надохват руке, без чекања у реду за њихову куповину и куповине поштанске маркице, све више су постале доминантан облик честитања рођендана.

За разлику од електронских, штампане рођенданске честитке, данас се могу наћи само у књижарама, поштама, киосцима, специјализованим радњама за поклоне, супермаркетима итд.[1]

Историја[уреди | уреди извор]

Према подацима из литеартуре, честитке су коришћене још у древној Кини, за слање порука приликом прославе кинеске Нове године. И стари Египћани, слали су честитке на свицима папируса.[1]

Европа

С почетка петнаестог века, и у Европи се појављују прве ручно израђене честитке, које су у Немачкој, техником дрвореза, израђивали штампари прво поводом новогодишњих празника, а потом и за дан Светога Валентина.[1]

Када је у Лондону 1843. године, сер Хенри Кол унајмио уметника, Џона Калкота Хорслија, да изведе графичко решење честитке коју ће послати својим пријтењима, он ће постати први познати издавач честитки у Европи.[1]

Северна Америка

На америчком континенту, 1856. године, један европљанин немачког порекла, Луис Пранг отварио је малу штапарију и књижару у Бостону. У њој је поред осталог започео и са усавршавањем технике штампања честиткии, а од 1875. и са њиховим издавањем честитки. Убрзо је Луис Пранг, постао отац америчких честитки. Он је с краја 19. века израђивао више од пет милиона честитки годишње. Његов успех допринео је савременом успону производње и све већој разноврсности свих врста честитки. Данас, на америчком континенту, и поред све већег продора интернерта, рођенданске честитке имају велики удео са око 60% у свим другим облицима честитања.

Осамдесетих година прошлог века појавиле су се и орве звучне честитке. Промене у штампарству утицале су и на тржиште, па тако настају бројне форме и на мотиви на честитке, што је посебно изражено почетком трећег миленијума.

Простор бивше Југославије

На простору данашње Србије, прве честитке почеле су да се штампају и шаљу у 19. веку. Наиме све је почело тако што је, прво новосадска штампарија Браћа М. Поповић 1883. године објавила приручник Ота Милера „Честитке о Новој години, имендану и разним другим пригодама: у прози и стиховима ; удешени за децу и одрасле”.[1]

У Панчеву, Браћа Јовановић, у периоду од 1873. до 1885. године, у више издања објаваила су дело Петра Деспотовића; „Честитке о имендану, новој години и крсном имену : за школску и другу децу”.[1]

Почетком двадесетог века, у Новом Саду је објављена је нека врста приручника; „Како се пишу писма: (српска коресподенција): Упутство за трговце, занатлије и за свакога”. Штампарија Натошевић до 1911. године, због велике тражње, имала је чак дест издања овога наслова.

Између два светска рата, рођенданске честитке називане су „именданске честитке”.[2][а]

Мотиви на рођенданским честиткама[уреди | уреди извор]

По мотивима највише су били заступљени цветни, који ссу се одржали дуго време иза Другог светског рата. Током седамдесетих година, на југословенским просторима почињу да се појављују разноврсни мотиви преузети из Западних култура.

Доста чести мотиви су они са децом, као и ликовима из популарних анимираних филмова, који су корисшћени како за рођенданске тако и за новогодишње честитке.

Врсте рођенданских честитки[уреди | уреди извор]

Неке од врста рођенданских честитки

Свакако да избор врстерођенданске честитке зависи од субјекта коме се она шаље, и првенствено се, заснива на полу, годинама примаоца, односу у коме се међусобмо налазе особе које шаљу и примају честитку и другим чиниоцима.[1] Према намени разликујемо:

  • Дечје честитке — намењене за рођендане дечака или девојчица,
  • Тинејџерске честитке — намењене за пријатеље или заљубљене који су у вези
  • Честитке за одрасле — намењене за очеве, баке, деке, родбину, блиске пријатеље
  • Пословне честитке — намењене фирмама. Оне се последњих година све више шаљу повод годишњица постојања разних правних субјеката – фирми.
  • Посебно означене и нумерисане честитке. Последњих година веома су популарне, псоебно означене ретро честитке, са мотивима из прошлих епоха. Оне су постале предмет чувања понекад и више деценија, прелазећи из руке у руку више генерација. Према значају понекад су уврштене у збирку неке од поштинских установа.[4]

Напомене[уреди | уреди извор]

  1. ^ Наиме у прошлости, црква је заузела став да предност треба давати обележавању имендана, јер се тај дан везује за обележавање имена светитеља који се, према црквеном календару и именослову светих, празнује у одређени дан и по комe је новорођени члан заједнице понео своје крштено име. Стога је у многим земљама, без обзира на преовлађујућу хришћанску деноминацију, обележавање имендана постало неизоставни део годишње ритуалне праксе, потиснувши празновање рођендана у други план.[3]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г д ђ е Зорана Драшковић Ковачевић, Александар Милетић, Диван дан! : рођендани, историјски аспект и савремени обичаји, Крушевац : Народни музеј "Крушевац", 2016; 34
  2. ^ Милетић, Александар, (1979) Породични обичаји - Србија - 20в COBISS.SR-ID 221409292
  3. ^ Ана Столић–Ненад Макуљевић, Приватни живот код Срба у деветнаестом веку, Београд 2006.
  4. ^ Милан Ристовић, Приватни живот код Срба у двадесетом веку, Београд, 2007.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]