Пређи на садржај

Рти

Координате: 43° 44′ 10″ С; 20° 14′ 56″ И / 43.7361° С; 20.2489° И / 43.7361; 20.2489
С Википедије, слободне енциклопедије
Рти
Основна школа у Ртима основана 1931. године.
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округМоравички
ОпштинаЛучани
Становништво
 — 2022.Пад 378
Географске карактеристике
Координате43° 44′ 10″ С; 20° 14′ 56″ И / 43.7361° С; 20.2489° И / 43.7361; 20.2489
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина521 m
Рти на карти Србије
Рти
Рти
Рти на карти Србије
Остали подаци
Позивни број032
Регистарска ознакаLU

Рти је насеље у Србији у општини Лучани у Моравичком округу. Према попису из 2022. било је 378 становника.

На територији села налази се комплекс Рћанских пећина.[1]

Овде се налази Црква Светог пророка Илије у Ртима, подигнута на месту где се некада налазила стара црква брвнара коју су Турци спалили у Првом српском устанку.

Овде је рођен публициста и хроничар Драгачева Јовиша Славковић.

У Ртима је рођен и живео најпознатији драгачевски каменорезац Радосав Чикириз,[2] као и нешто млађи народни клесар Љубисав Љубо Ђекић.[3]

Пореклом из Ртију је српски политичар Мирко Чикириз.

Демографија

[уреди | уреди извор]

У насељу Рти живи 451 пунолетни становник, а просечна старост становништва износи 43,0 година (42,0 код мушкараца и 44,1 код жена). У насељу има 180 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,07.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[4]
Година Становника
1948. 998
1953. 997
1961. 955
1971. 869
1981. 749
1991. 615 610
2002. 553 556
2011. 490
Етнички састав према попису из 2002.[5]
Срби
  
547 98,91%
Црногорци
  
5 0,90%
Мађари
  
1 0,18%
непознато
  
0 0,0%
Становништво према полу и старости[6]
Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002.
Број домаћинстава 146 155 178 198 199 185 180


Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек
Број домаћинстава 42 48 27 21 19 13 5 3 2 0 3,07
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол Укупно Неожењен/Неудата Ожењен/Удата Удовац/Удовица Разведен/Разведена Непознато
Мушки 242 77 144 16 5 0
Женски 228 26 138 59 4 1
УКУПНО 470 103 282 75 9 1
Становништво по делатностима које обавља, попис 2002.
Пол Укупно Пољопривреда, лов и шумарство Рибарство Вађење руде и камена Прерађивачка индустрија
Мушки 155 98 0 0 35
Женски 94 70 0 0 9
Укупно 249 168 0 0 44
Пол Производња и снабдевање Грађевинарство Трговина Хотели и ресторани Саобраћај, складиштење и везе
Мушки 2 3 4 1 3
Женски 0 0 5 2 2
Укупно 2 3 9 3 5
Пол Финансијско посредовање Некретнине Државна управа и одбрана Образовање Здравствени и социјални рад
Мушки 1 1 2 1 2
Женски 0 0 0 2 2
Укупно 1 1 2 3 4
Пол Остале услужне активности Приватна домаћинства Екстериторијалне организације и тела Непознато
Мушки 0 0 0 2
Женски 1 0 0 1
Укупно 1 0 0 3

Галерија

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Лазаревић, Раденко (2011). Драгачевска пећина. Београд: Želnid. ISBN 978-86-7307-222-7. 
  2. ^ Николић, Радојко (1989). Каменорезац Радосав Чикириз. Горњи Милановац: Дечје новине. 
  3. ^ Николић, Радојко (1998). Каменоресци народног образа: каменорезаштво и каменоресци западне Србије. Чачак: „Литопапир”. 
  4. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  5. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  6. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Николић, Радојко (1989). Каменорезац Радосав Чикириз. Горњи Милановац: Дечје новине. ISBN 86-367-0306-9. 
  • Росић, Милош (1995). Рти. Београд: Одбор за прочавање села САНУ. 
  • Николић, Радојко (1998). Каменоресци народног образа: каменорезаштво и каменоресци западне Србије. Чачак: „Литопапир”. 
  • Славковић, Јовиша М. (2009). Села и вароши Драгачева : хроника. Гуча: Центар за културу, спорт и туризам општине Лучани "Драгачево". ISBN 978-86-84383-71-8. 
  • Драгачево : насеља, порекло становништва, обичаји. Београд: Службени гласник : САНУ. 2010. ISBN 978-86-519-0718-3. 
  • Маринковић, Радован М.; Маринковић, Зоран (2010). Писци из Драгачева : [лексикон]. Гуча: Библиотека Општине Лучани. ISBN 978-86-88197-01-4. 
  • Славковић, Јовиша М. (2011). Духовни летопис Ртију : [монографија]. Гуча: Центар за културу, спорт и туризам Општине Лучани "Драгачево". ISBN 978-86-908807-7-5. 
  • Лазаревић, Раденко (2011). Драгачевска пећина. Београд: Želnid. ISBN 978-86-7307-222-7. 
  • Славковић, Јовиша М. (2017). Становништво Драгачева : од половине XV до друге деценије XXI века (2. допуњено изд.). Гуча: Библиотека општине Лучани. ISBN 978-86-88197-29-8. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]