Ругуновец
| Ругуновец Πολύκαστρο | |
|---|---|
Панорама Ругуновца | |
| Административни подаци | |
| Држава | |
| Периферија | Средишња Македонија |
| Округ | Кукуш |
| Општина | Пеонија |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2021 | 6.602 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 41° 00′ 00″ С; 22° 34′ 00″ И / 41° С; 22.566667° И |
| Временска зона | UTC+2 (EET), лети UTC+3 (EEST) |
| Апс. висина | 60 m |
| Поштански број | 61200 |
| Позивни број | 23430 |
| Регистарска ознака | KI |
Ругуновец (грч. Πολύκαστρο, Поликастро, тур. Karasuli, Карасули[1]) је град у општини Пеонија у Грчкој, други по величини у округу Кукуш, на северу периферије Средишња Македонија, Грчка
Положај
[уреди | уреди извор]Град се налази у северном делу Македоније, на око 50 километара северно од Солуна, а близу границе са Северном Македонијом — 15 километара јужније. Град се сместио на северу Солунског поља, на реци Вардар. Околно подручје је равничарско и плодно, а на западу се издиже горостасни Кајмакчалан. Надморска висина града је 40-60 метара.
Историја
[уреди | уреди извор]Подручје Ругуновца насељено је у античко доба. У доба старе Грчке ово подручје је било на само ободу грчког света, у оквиру Античке Македоније. У раздобљу 7. и 8. века на овом подручју насељавају се Словени и јавља се насеље под именом Ругуновец. Град је био и у оквиру Душаново царства током 14. века, да би 1390. г. са остатком Македоније пао под власт Османлија.
Становништво
[уреди | уреди извор]Према бугарском географу и историчару, Василу Канчову, у Ругуновцу је 1900. године живело 320 Словена хришћана, 200 Турака, 55 Рома и 12 Черкеза.[2] После Грчко-турског рата месно муслиманско становништво исељено је у Турску, а на њихово место досељени су Грци из Бугарске и Мале Азије.
Ругуновец данас има око 6.600 становника. Данашње становништво је махом грчко са јаким словенским елементом. У граду живи и мања скупина Рома.
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]Литература
[уреди | уреди извор]- Цвијић, Јован (1911). Основе за географију и геологију Македоније. Том 19. Београд.