Рудник Леце

Из Википедије, слободне енциклопедије

Рудник Леце се налази у непосредној близини истоименог насеља Леце, општина Медвеђа, у подножију Радан планина. Рудник је на надморској висини од 525 метара. То је кршевит предео, живописног изгледа, прилично пошумљен и доста густо насељен. Рудник окружују села Леце, по коме је и добио име, затим Дренце, Гајтан, Бучумет, Газдаре, Пусто Шилово и друга.

Историјат развоја рудника[уреди]

Најстарији трагови рударства датирају из доба Римљана. Педесетак метара југоисточно од данашње јаме, изнад Леца, сасвим добро је очуван број о радовима на преко 300 метара дужине у римско време. Прошло је преко 1.500 година а ти трагови нису избрисани, па јасно показују како су Римљани копали руду. Поред трагова о површинским радовима, сачуван је и римски ходник (тунел) од преко 80 метара дужине са разним мањим окнима (бунари).“

Око 1200. године у ове крајеве стижу Саси. Трагови њиховог рада налазе се у старом ходнику, познатом по имену „Римски тунел“. Др. Д. Пешут је о њима записао: „Још увек су, на овом ходнику, јасно очувани карактеристични детаљи саског стила израде рударских постројења. Падом Новог Брда и Србије у турске руке, рударство је нагло опало, али није свуда престало. Турски извори о овој привредној грани доста су оскудни. Ипак, сачувани су подаци да су у трећој и четвртој деценији 16. века на подручју „Леца“ радила два рудника, од којих је једном било име „Прло“, а налазио се вероватно између села Леца и Стубле, на месту Врело. Име другог рудника, то је вероватно само „Леце“, није идентификовано, каже др. Олга Зиројевић. На основу тога, могло би се, значи претпоставити, са доста сигурности, да је рад у коповима „Леца“ настављен и под Турцима. Недостатак податак о томе указује, највероватније, на мали обим рударске производње.“

Од 1903. године, професор Живојин хаџић, тада директор лесковачке гимназије и народни посланик Скупштине Краљевине Србије, добио концесију да врши истражне радове и копове у јабланичком срезу. Након удруживања са партнерима, прве истражне радове обавили су у лежишту „Леце“ јула 1904. године са сељацима које су ангажовали за рад. Радници су радили 12 часова дневно, за шта су имали дневницу од једног динара. Истражни радови су вршени до 1912. године.

После Првог светског рата, индустријалац Живојин Жика Рафајловић из Лесковца добио је концесију и две године 1921-1923. вршио је истражне радове у атару села Дренце. 1923. године, Милан Поповић вршио је истражне радове југоисточно од места на којима се радило у римско време. Од 1928. године Гаврило Николић Гаја из Лебана, бивши начелник среза јабланичког и народни посланик Демократске странке, вршио је истражне радове у рејону „Леца“. Он је био најактивнији истраживач, његови радници су вршили и минирања.“[1]

Рудник Леце отворен је 1931. године од стране АА "British Pacific" и Рудника бакра Бор. У периоду од 1931—1941. године откопано је око 59000 тона руде.

Производња је прекинута 1941. године, када је коришћен од стране окупатора као магацински простор, те је једном приликом био и мета диверзије партизанских јединица под вођством Ратка Павловића Ћићка. Након завршетка Другог светског рата производња је покренута 1951. године. До 1953 рудник је обновљен у потпуности и изграђена је нова флотација у селу Газдаре. Поред флотације изграђено је и постројење цијанизације 1956 год. Замена опреме, која је дотрајала, обављено је 1975 - 76 године, опрема је набављена из Совјетског Савеза и Италије. У периоду од 1953—1990. године откопано је и прерађено 2,88 милиона тона руде. Од 29. децембра 1995. године послује у саставу РМХК -Трепча, све до 2003. године. Од 2003 -2008. године рудник послује ка самостално предузеће ДП РИФ-Леце са седиштем у Медвеђи, а потом је приватизован.[2]

Квалитет руде[уреди]

  • У периоду 1931-1941. садржај руде:3,6% Pb; 6,5% Zn i 4,7-9,4 gr/t Au
  • У периоду 1953-1990 просечан садржај метала:1,55% Pb, 3,43% Zn, 3,78 gr/t Au i 16,16 gr/t Ag. (6.868 кг злата i 27.250 кг сребра ,79906 т цинка и 38768 т олова)

Новија истраживања[уреди]

Новија истраживања показују да је рудник један од највећих налазишта злата у Европи, са просечним уделом од 260 гр злата по тони руде.[3]

Референце[уреди]