Рудолф Карнап

Из Википедије, слободне енциклопедије
Рудолф Карнап
250п
Рудолф Карнап
Пуно име Рудолф Карнап
Датум рођења (1891-05-18)18. мај 1891.
Место рођења Ronsdorf
 Немачка
Датум смрти 14. септембар 1970.(1970-09-14) (79 год.)
Место смрти Санта Моника, Калифорнија
 Сједињене Америчке Државе

Рудолф Карнап(18.Мај 1891-14.Септембар 1970) био је филозоф немачког порекла који је био активан у Европи пре 1935. године и у Сједињеним Америчким Државама након тога. Био је важнији члан Бечког Круга и заступник логичког позитивизма. Сматра се једним од гиганата међу филозофима двадесетог века.

Живот и дело[уреди]

Карнапов отац је напредовао од сиромашног ткача до власника фабрике за прављење трака. Мајка је потекла из академске породице,њен отац је био реформатор образовања, а најстарији брат археолог.Као десетогодишњак,Карнап је пратио свог ујака на експедицији у Грчкој.Одрастао је у религиозној породици,али је касније постао атеиста. Почео је формално образовање у Бармен Гимназији.Од 1910. до 1914. похађао је универзитет у Јени,са намером да напише тезу из физике.Али такође је пажљиво проучавао Кантову „критику чистог ума“И био је један од ретких студената који су присуствовали Фрегеовом предавањима из математичке логике.Док се Карнап морално И политички противио Првом светском рату,осетио је дужност да служи Немачкој војсци.После три године службе,добио је дозволу да студира физику на Универзитету у Берлину,1917-18,где је Алберт Ајнштајн недавно постављен за професора.Карнап је затим похађао Универзитет у Јени,где је написао тезу у којој је дефинисао аксиоматску теорију простора И времена.Одељење за физику рекло је да је превише филизофски, И Бруно Бух са одељења за филозофију је рекао да је то чиста физика.Карнап је написао јос једну тезу 1921,са Буховим наџором,о теорији простора у више правоверном кантијанском стилу(1922).У њој прави јасну разлику између формалнихог,физичкихог И перцептивнихог(на пример,визуелних)простора. Фрегов курс,где му је изложен рад Бертанда Расела о логици И филозофији,даје смисао циљевима његових студија.Написао је писмо Раселу,који је одговорио писањем дугих пасуса из његових „Принципа математике“ на Карнапову срећу, јер ни он ни његов универзитет нису могли да приуште примерак овог епохалног дела.1924. и 1925. године похађао је курс Едмунда Хусерла, оснивача феноменологије, И наставио да се бави физиком из перспецтиве логичког позитивисте. Карнап је открио сродну душу када је упознао Ханса Рајхенбаха на конференцији 1923.Рајхенбах је упознао Карнапа са Морицом Шликом,професором универзитета у Бечу који је понудио Карнапу позицију у свом одељењу,коју Карнап прихвата 1926.Карнап се потом придружио неформалној групи Бечких интелектуалаца познатој као Бечки круг, која је вођена углавном од Морица Шлика,укључујући И Ханс Хана,Фридриха Вајсмена, Ото Нојрата,И Херберт Фигла,са повременим посетама Хановог студента Курта Гедела.Када је Витгенштајн посећивао Беч,Карнап се налазио са њим.Он(са Ханом И Нојратом) је написао 1929. манифест круга ,И (са Хансом Рајхенбахом)покренуо филозофски часопис „Сазнање “Еркентин. 1928. године је објавио две важне књиге:

  • Логичка структура света у којој је развио формалну верзију емпиризма,дефинишући све научне термине у феноменалистичком смислу. Формални сyстем заснован је на једном једноставном дијадичком предикату, који је задовољен ако два ентитетан један другом налик. Ово дело је у великој мери под утицајем Принципа Математике.Чини се,међутим,да је Карнап убрзо постао помало разочаран овом књигом,није дозволио да се одобри енглески превод све до 1967.
  • Псеудопроблеми у филозофији је одбрана става да су многа филозофска питања без значења,то јест,начини на који су постављена резултат је злоупотребе језика. Ово је став по којој је Карнап био најпознатији много година.

У фебруару 1930. Тарски је предавао у Бечу,И током новембра 1930 Карнап је посетио Варшаву.У овим приликама он је научио много о Тарскијевом моделу. Један филозоф Бечког круга, забележио је да, “Карнапов појам семантике почиње од основа датих у Тарскијевом раду али се прави разлика између логичких И не-логичких константи И између логичке И чињеничке истине…Истовремено је радио са појмовима интензије И екстензије И узео је ова два концепта као основу за нови метод семантике.”У 1931,Карнап је постављен за професора Немачког језика на универзитету у Прагу.Тамо је написао књигу која је требала да га направи најпознатијим логичким позитивистом И чланом Бечком круга,његова Логичка синтакса језика.У овом раду,Карнап је унапредио Принцип толеранције,у складу са тим да не постоји таква ствар као истина или исправност логике или језика. Свако је слободан да усвоји било који облик језика који му је сврси одан.У 1933,Њ.В.Квајн упознаје Карнапа у Прагу И разговарају о последњем раду на истој дужини.Тако је започето доживотно узајамно поштовање ове двојице мушкараца,упркос неслагањима са великим бројем Карнапових филозофских закључака. Карнап,чија социјалистичка И пацифистичка веровања су га ставили у ризик у националистичкој Немачкој,емигрирао је у Сједињене Државе 1935. године И постао натурализовани грађанин 1941.У међувремену,у Бечу,Мориц Шлик убијен је 1936. Од 1936. до 1952. године,Карнап је професор филозофије на универзитету у Чикагу.Током касних 1930-их,Карнап је понудио позицију асистента филозофије Карлу Густаву Хемпелу,који је пристао.Они спроводе истраживање укључујући логичку синтаксу.Захваљујући делимичној помоћи Квајна,Карнап је провео године 1939-41 на Харварду,где је поново са Тарскијем.Карнап касније изражава иритацију о свом времену у Чикагу,где су он и Чарлс В. Морис били једини чланови одељења обавезаним првенствено науци И логици. Карнапове године у Чикагу су ипак биле веома продуктивне.Писао је књиге о семантици, модалној логици (наликујући на, за ту логику, сада стандардну семантику могућих светова, коју је Крипке предлагао почев од 1959.) и филозофској заснованости могућности И индукције. Након мандата на институте за напредне студије у Пристону,он се придружио одељењу за филозофију на УЦЛА 1954.Ханс Рајхенбах је умро годину дана раније.Он је раније одбио понуду за сличан посао на универзитету у Калифорнији,јер је прихватање те позиције подразумевало да потпише заклетву лојалности, чему се он противио принципијелно.Док је био на УЦЛА, писао је о научном знању, аналитичко-синтетичко дихотомији и принципу верификације.Његови списи о термодинамици и заснованости могућности И индукције објављени су постумно(1971,1977,1980). Карнап је учио Есперанто када је има 14 година, и остао му је наклоњен.Касније је присуствовао Светском конгресу Есперанта 1908 И 1922,И користио је језик током путовања. Карнап је имао четворо деце Из првог брака са Елизабет Шондуб,који је окончан разводом 1929. године.Оженио се другом женом,Елизабет Ином Штогер,1933.Ина је извршила самоубиство 1964. године.

Логичка синтакса[уреди]

Карнапова Логичка синтакса језика може се посматрати као одговор на Витгенштајнов Логичко-филозофски трактат. Карнап је разрадио и проширио концепт логичке синтаксе предложен у Витгенштајновом Логичко-филозофском трактату. (члан 3.325)

3.325. Да би се избегле овакве грешке морамо искористити знаковни језик који их искључује тако што не користи исти знак за различите симболе и не користећи на површно сличан начин знакове који имају различите начине означавања: тако рећи, знаковни језик којим управља логичка граматика-логичком синтаксом.

— Витгенштајн, члан 3.325, Логичко-филозофски трактат

Међутим, Витгенштајн је анвео да искази не могу представљати логичку форму.

4.121. Искази не могу представљати логичку форму: она се огледа у њима. Оно што проналази свој одраз у језику, језик не може представљати. Оно што се изражава у језику, ми не можемо изразити језиком. Искази показују логичку форму реалности. Они је приказују.

— Витгенштајн, члан 4.121, Логичко-филозофски трактат

Карнап се не слаже. Витгенштајн је предложио идеју логичке синтаксе. Карнап је био тај који је дизајнирао, формулисао и спровео детаље логичке синтаксе и филозофске анализе. Карнап дефинише логичку синтаксу као:

Када кажемо логичка синтакса језика, ми мислимо на формалну теорију језичких облика тог језика – систематичну формалну изјаву правила које га уређују заједно са развојем ових последице које следе из ових правила. Теорија, правило, дефиниција, или слично ће се звати формално кад се не помиње у њој не помиње, било у значењу симбола (за примере, речи) или у смислу израза (нпр. реченице), него једноставно и искључиво на врсте и ред симбола од којих су изрази састављени.

— Карнап, прва страница, Логичка синтакса језика.

У САД, концепт логичке синтаксе помогао је развој природног језика и компилација.

Сврха логичке синтаксе[уреди]

Сврха логичке синтаксе је да обезбеди систем појмова, језик, уз помоћ којих ће резултати логичке анализе бити тачно дефинисане. Карнап је изјавио:

Филозофија се треба заменити логиком науке – то ће рећи, логичком анализом појмова и реченица науке, за логику науке је ништа друго до логичке синтаксе језика науке.

— Карнап, предговор, Логичка синтакса језика

Према овом мишљену, реченице метафизике су псеудо-реченице за које се логичком анализом доказује да су празне фразе или фразе које крше правила синтаксе. Од такозваних филозосфских проблема, једина питања која имају икаквог смисла су питања логике науке. Дељење овог мишљења је замена логичке синтаксе за филозофију.

— Карнап, осма страница, Логичка синтакса језика.

Карнап је само желео да оконча метафизику, али не и филозофију.

Одбацивање метафизике[уреди]

Карнап, у својој књизи Филозофија и логичка синтаксакористи концепт проверљивости да би одбацио метафизику.

Функција логичке анализе[уреди]

Карнап је искористио методу логичке анализе да одбаци метафизику.

Функција логичке анализе је да анализира сво знање, све тврдње науке и свакодневног живота, како би учинило јасним све тврдње и везе између њих. Један од главних задатака логичке анализе датог предлога је да се утврди метод потврде за тај предлог.

— Карнап, осма и девета страница, Филозофија и логичка синтакса.

Питање је: Који разлози могу постојати за потврду ове тврдње; или: Како можемо постати сигурни у њену истинитост или лажност?

Изворни материјали[уреди]

Карнапови Радови се састоје од око 10.000 личних писама. Радове је донирала његова ћерка, Хана Карнап-Тхост 1974. Документи који садрже финансијске, медицинске, и личне податке су ограничени. Они су писани током читавог његовог живота и каријере. Карнап је редовно користио пошту како би разговаро о филозофским проблемима са стотинама других. Најпознатији од тих људи су били: Херберт Феигл, Карл Густав Хемпел, Фелик Кауфманн, Отто Нојрат и Моритз Сцхлицк. Фотографије су део колекције и направљене су током живота. Породичне фотографије и фотографије његових вршњака и колега се такође чувају у збирци. Неке преписке сматрају се значајним и састоје се од његових студентских белешки и семинара са Фрегеа. Карнаповед белешке са Расел семинара у Чикагу, и белешке које је узео из разговора са Тарскијем, Хајсенбергом, Квајном, Хемпелом, Геделом, Џефријем су део архиве и колекције Универзитета у Питсбургу. Дигитализовани садржај укључује:

   Белешке (старе), 1958-1966 

Више од 1.000 страница предавања о контурама које покривају курсеве који Карнап учио у Сједињеним Америчким Државама, Прагу и Бечу су сачуване. Нацрти његових објављених радова и необјављених радова су део колекције. Укључује рукописне нацрте и куцане текстове из објављених радова и из многих необјављених радова и књига. Делимичан списак укључују своје прве формулације његове "Ауфбау". "Куасизерлегунг" (1932), и "вом хаос Зур Вирклицхкеит" (1922) "Топологие Дер Раум-Врема-Мир" (топологије простор-време Ворлд, 1924) је његова каснији 104 страна комад о логичкој реконструкцији просторског-временског оквира без употребе математике. У фонду укључују велики број необјављених радова. Много материјала је у старијој немачкој скраћено, Столзе-Сцхреи систем. Користио је писање овог система интензивно,почео је у својим студентским данима. Већи део садржаја је дигитализовано. Универзитет Калифорније такође одржава колекцију радова Рудолфа Карнапа. Микрофилм копије његових радова се одржавају од стране филозофских архива на Универзитету у Констанцу у Немачкој.